Rusija poriče da je tražila izgovor za invaziju na Ukrajinu

Najviši ruski diplomata ljutito je demantovao navode SAD da Moskva sprema izgovor za invaziju na Ukrajinu, pošto su ruske trupe okupljene u blizini granice sa Ukrajinom u ponedeljak počele dodatnu obuku.

Bela kuća je u petak saopštila da su američki obaveštajni zvaničnici zaključili da je Rusija već rasporedila operacije pod kontrolom pobunjenika u istočnoj Ukrajini kako bi tamo izvršila akte sabotaže i da je za to okrivila Ukrajinu za „operaciju lažne zastave“, što je stvorilo izgovor za moguću invaziju.

Obraćajući se novinarima u ponedeljak, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odbacio je tvrdnju SAD kao „potpunu dezinformaciju“.

On je ponovio da Rusija očekuje pismeni odgovor ove nedelje od SAD i njenih saveznika na zahtev Moskve za obaveznim garancijama da NATO neće prigrliti Ukrajinu ili bilo koju drugu bivšu sovjetsku naciju, niti rasporediti svoje snage i oružje tamo.

Vašington i njegovi saveznici odlučno su se suprotstavili zahtevima Moskve tokom prošlonedeljnog sastanka Rusije i SAD na pregovorima u Ženevi i sastanka NATO-Rusija u Briselu, kojima je prisustvovalo oko 100.000 ruskih vojnika sa tenkovima i oružjem. Drugi teškaši su se nagomilali u blizini Ukrajine od straha Zapada da bi mogli biti uvod u invaziju.

Usred okupljanja trupa, Rusija je poslednjih nedelja igrala niz ratnih igara u regionima koji se graniče sa Ukrajinom. Vojska je u ponedeljak najavila pokretanje još jedne vežbe u kojoj učestvuju oklopne jedinice stacionirane u zapadnoj Rusiji i koja uključuje 300 borbenih vozila.

Delegacija američkih senatora je u poseti Ukrajini da bi istakla podršku SAD toj zemlji.

“Naša dvostranačka kongresna delegacija šalje jasnu poruku globalnoj zajednici: Sjedinjene Države stoje uz nepokolebljivu podršku naših ukrajinskih partnera u odbrani svog suvereniteta iu suočavanju sa kontinuiranom ruskom agresijom“, rekla je senatorka Džin Šahin, Demokrate iz Nju Hempšira.

Senator Ričard Blumental, demokrata iz Konektikata, rekao je nakon što se delegacija sastala sa predsednikom Vladimirom Zelenskim da ćemo, ako Rusija napadne Ukrajinu, „uvesti obogaćujuće ekonomske sankcije, ali što je još važnije, daćemo narodu Ukrajine oružje, smrtonosno oružje koje im je potrebno da zaštite svoje živote i sredstva za život”.

Govoreći u ponedeljak tokom posete Kijevu, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok upozorila je da bi „svaka dalja eskalacija imala visoku ekonomsku, političku i stratešku cenu za ruski režim“ i naglasila potrebu da se pregovori nastave.

“Spremni smo da vodimo ozbiljan dijalog sa Rusijom, jer je diplomatija jedini način da ublažimo ovu veoma opasnu situaciju“, rekla je ona.

Berbok je rekao da je Nemačka ponudila da pošalje stručnjake za sajber bezbednost u Ukrajinu da pomognu u istrazi prošlonedeljnih sajber napada, za koje ukrajinske vlasti okrivljuju Rusiju. Istovremeno je istakla da Nemačka nije promenila svoje odbijanje da joj da oružje.

„Jasno smo stavili do znanja da ćemo učiniti sve da izbegnemo eskalaciju krize“, rekla je ona.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je tokom posete Španiji da „očekujemo jasne korake Rusije za eskalaciju situacije”, dodajući da bi „vojna agresija na Ukrajinu imala ozbiljne političke i ekonomske posledice”.

Ukrajinski zvaničnici su upozorili da bi Rusija mogla da izvrši napad iz različitih pravaca, uključujući i one sa teritorije njenog saveznika Belorusije.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, koji se sve više oslanja na podršku Kremlja usred sankcija Zapada zbog brutalnog suzbijanja unutrašnjih protesta, rekao je da će Rusija i Belorusija održati masovne vojne vežbe sledećeg meseca.

Lukašenko je rekao da će manevri biti izvedeni na zapadnoj granici Belorusije, kao i na jugu zemlje, gde se graniči sa Ukrajinom. Sekretar Saveta bezbednosti Belorusije Aleksandar Volfović izjavio je u ponedeljak da su ruske trupe već počele da pristižu u zemlju na obuku, prenosi agencija BELTA.

Rusija je negirala da ima bilo kakve planove da napadne svog suseda i optužila je ukrajinsko rukovodstvo za zaveru da upotrebi silu da povrati kontrolu nad teritorijom koju drže pobunjenici na istoku Ukrajine. Ukrajinske vlasti su ovo demantovale.

Rusija je anektirala poluostrvo Krim od Ukrajine 2014. nakon što je zbacila ukrajinskog prijateljskog lidera Moskvi, a takođe je izgubila težinu nakon separatističke pobune u istočnoj Ukrajini. Više od 14.000 ljudi je ubijeno za skoro osam godina borbi tamo.

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da Moskva hoće preduzeti neodređene „vojno-tehničke mere” ako se Zapad usprotivi njegovim zahtevima.

Zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, koji je predvodio rusku delegaciju na razgovorima sa SAD u Ženevi, rekao je prošle nedelje da „neće ni potvrditi ni isključiti“ mogućnost slanja vojne opreme iz Rusije na Kubu i Venecuelu ako SAD i njeni saveznici ne urade to. Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan odbacio je ove komentare kao laži.

Upitan u ponedeljak o mogućnosti razmeštanja ruskih raketa na Kubi i u Venecueli, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da „Rusija razmišlja o tome kako da garantuje svoju bezbednost u kontekstu trenutne situacije“.