Rusija pokreće napade dronovima na Dnjepar i Harkov nakon što je Kremlj odbio ponudu o 30-dnevnom primirju

Ruske snage su pokrenule masovni napad dronovima na jugoistočni ukrajinski grad Dnjepar kasno uveče 29. aprila, usmrtivši jednu osobu i zapalivši kuće, prema rečima guvernera regiona.

„U gradu je izbio niz požara“, rekao je guverner Sergij Lisak na Telegramu. „Privatne kuće su oštećene.“

Ruski dronovi su već pogodili Harkov 29. aprila, rekao je regionalni guverner Oleh Sinjegubov, dodajući da je 11 ljudi povređeno i da je petogodišnja devojčica pretrpela „akutnu stresnu reakciju“.

Gradonačelnik Harkova Igor Terehov rekao je da je jedan dron pogodio privatnu kuću, a drugi je sleteo blizu medicinske ustanove.

Guverner ruskog pograničnog regiona Belgorod rekao je da se ukrajinski dron srušio na automobil na autoputu, pri čemu su poginule dve osobe, a tri povređene. Vjačeslav Gladkov je rekao da je pet osoba u automobilima povređeno u tri incidenta u oblastima blizu ukrajinske granice.

Kasnije su dronovi napali šest gradova u Belgorodskoj oblasti, rekao je Gladkov na Telegramu. Oštećena je stambena zgrada, kuća i poslovni objekat, ali nije bilo povređenih.

Guverner susedne Kurske oblasti, Aleksandar Hinštajn, rekao je da su u napadima dronova na grad Riljsk povređene tri osobe i oštećene tri stambene zgrade, privatna kuća i vrtić.

Kremlj je 29. aprila odbacio poziv predsednika Volodimira Zelenskog na 30-dnevno prekid vatre, nakon što je ukrajinski lider kritikovao najavu ruskog predsednika Vladimira Putina da će obustaviti borbe na tri dana kako bi se poklopilo sa godišnjom proslavom Dana pobede u Moskvi.

Putin je najavio 72-časovni prekid vatre od 8. do 10. maja, kada Rusija obeležava 80. godišnjicu pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.

Zelenski je doveo u pitanje potrebu da se sačeka do tada sa primirjem, rekavši da je to potez „samo da bi se Putinu dao mir za njegovu paradu“ i pozvao na „neposredno, potpuno i bezuslovno“ 30-dnevno primirje.

„Svi želimo da se ovaj rat završi pošteno – bez nagrada za Putina, posebno bez zemlje“, rekao je Zelenski na video konferenciji na samitu koji je organizovala Poljska. Moskva drži oko 20 odsto ukrajinske teritorije nakon što je pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Zelenski je ponovio da je predlog Sjedinjenih Država za bezuslovni prekid vatre, na koji je Ukrajina pristala, i dalje moguć.

„Rusija tačno zna šta mora da uradi i kako mora da odgovori: pravo primirje“, rekao je on.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova je ranije nazvao saopštenje Kremlja od 28. aprila neiskrenim i izjavio da prekid vatre mora odmah da počne.

Međutim, 29. aprila, Rusija je odbacila duže „neposredno“ primirje. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je prvo potrebno razjasniti neka pitanja.

„Bez odgovora na ova pitanja, teško je postići dogovor o dugoročnom primirju“, rekao je.

Ovo je drugi put ovog meseca da je Kremlj pozvao na prekid borbi. Predlog za uskršnje praznike početkom ovog meseca je uglavnom ignorisan dok su se Rusija i Ukrajina nastavile sukobljavati.

U noći između 28. i 29. aprila, Rusija je pokrenula napad dronom na civilna područja u Ukrajini, u kojem je, prema zvaničnim izveštajima, poginulo jedno dete.

U svom večernjem govoru 29. aprila, Zelenski je ponovo pozvao na potpuno i bezuslovno primirje.

„Moraju preduzeti jasne korake da okončaju rat, a mi insistiramo da prvi korak mora biti bezuslovni i potpuni prekid vatre“, rekao je.

„Sjedinjene Države se zalažu za potpuni, trajni prekid vatre i okončanje sukoba“, rekla je portparolka Stejt departmenta Tami Brus 29. aprila.

„Sada smo došli do tačke u kojoj obe strane moraju da iznesu konkretne predloge za okončanje sukoba“, rekao je Brus novinarima u poruci državnog sekretara Marka Rubija. „Ako ne bude napretka, povući ćemo se kao posrednici u ovom procesu“, rekao je Brus Rubio.

Američki predsednik Donald Tramp je obećao da će okončati rat u prvih 24 sata po povratku u Belu kuću. Ali cilj ostaje nedostižan dok slavi 100 dana na vlasti.

Sjedinjene Države su navodno predložile zamrzavanje linija fronta i prihvatanje ruske kontrole nad Krimskim poluostrvom, koje je Rusija aneksirala 2014. godine. Međutim, Zelenski se protivio formalnom međunarodnom priznanju ruske aneksije Krima 2014. godine.

Iako je Tramp započeo direktne razgovore sa Moskvom, ruski zvaničnici su nastojali da prošire pregovore ne samo na ukrajinski sukob već i na šire bilateralne odnose između Vašingtona i Moskve.

Rusija i Ukrajina su se u martu dogovorile o ograničenom prekidu vatre, ali su dve strane nastavile da se međusobno napadaju. Na bojnom polju, ruske oružane snage su iskoristile svoju prednost u ljudstvu i oružju kako bi iscrpele ukrajinske trupe.

Tokom vikenda, na marginama sahrane pape Franje u Vatikanu, Tramp je imao svoj prvi lični sastanak sa Zelenskim od februara, kada su se razgovori u Ovalnom kabinetu pretvorili u svađe.

Tramp je rekao da je sastanak prošao dobro, ali je dodao da veruje da je Zelenski spreman da ustupi Krimsko poluostrvo kao ustupak Rusiji.

Tramp je kasnije pozvao Putina da „prestane sa pucanjem“ i da pristane na mirovni sporazum.

Prema rečima stručnjaka, Putin je odložio razgovore jer njegove oružane snage imaju prednost na bojnom polju i prekid vatre na trenutnoj liniji kontakta bi ga sprečio da postigne jedan od svojih glavnih ciljeva: potpuno zauzimanje četiri ukrajinska regiona koje je Moskva navodno anektirala: Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson.

Dodaju da bi ustupanje teritorije Rusiji bilo politički i ustavno nemoguće za Zelenskog. Ukrajinski građani i zakonodavci izgleda snažno odbacuju ovu ideju.

Rusija želi mirovni sporazum kojim bi se priznala njena kontrola nad skoro 20 odsto Ukrajine, uključujući Krim. Takođe želi da Ukrajina bude demilitarizovana i da se drži van NATO-a. Moskva je takođe odbacila zahtev Kijeva za raspoređivanje zapadnih mirovnih snaga koje bi nadgledale sporazum o prekidu vatre.

Američka senatorka Džin Šahin (demokratkinja iz Nju Hempšira) izjavila je 29. aprila da bi priznavanje ilegalne aneksije Krima od strane Rusije bio poziv na dalju agresiju Moskve i Pekinga.

„Radila sam na tome da predsedniku Trampu pružim prostor da pregovara o pravednom i trajnom miru u Ukrajini, što je cilj koji oboje delimo“, rekla je Šahin, vodeća demokratkinja u Odboru za spoljne poslove Senata.

„Međutim, predsednik Tramp i njegov tim su fatalno zloupotrebili ove pregovore – praveći jedan ustupak za drugim Rusiji, odbacujući naš uticaj i razbijajući jedinstveni front sa našim saveznicima koji je ključan za okončanje ovog rata“, rekla je ona./rferl/