Moskva nastavlja zveckanje sabljama nad proruskim regionom Pridnjestrovlja u Moldaviji. Analitičari kažu da bi ruskim vlastima bilo teško da fizički dođu do otcepljenog regiona kako bi ga pripojili, ali još uvek postoje načini da se podstaknu proruski nemiri – i da se Moldavija dovede u nevolje.
Zapad pomno prati retoriku Moskve kako bi odredio šta bi Rusija mogla sledeće da uradi.
Moskva nastavlja sa zveckanjem sabljama oko moldavskog proruskog regiona Pridnjestrovlja, a analitičari veruju da iako bi ruskim vlastima bilo teško da fizički dođu do otcepljene regije kako bi ga pripojili, još uvek je moguće da postoje mogućnosti za podsticanje proruskih nemira – i izazvati poteškoće za Republiku Moldaviju.
Pošto su samoproglašeni separatisti u Pridnjestrovlju prošle nedelje zatražili od Moskve „zaštitu“ od moldavskih vlasti – potez koji se u velikoj meri smatrao koordinisanim sa Kremljom i mogućim prethodnikom povećanog ruskog vojnog prisustva ili čak aneksije regiona – Zapad je pomno posmatrao retoriku iz Moskve.
Sa svoje strane, rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je prošle nedelje da će pažljivo razmotriti zahtev Pridnjestrovlja i njegovog naroda, koje naziva „sunarodnicima“.
Pridnjestrovlje se nalazi na istoku Moldavije i graniči se sa zapadnom granicom Ukrajine. Nijedna zemlja Ujedinjenih nacija, čak ni Rusija, ne priznaje suverenitet Pridnjestrovlja. Sve članice UN smatraju da je region deo Moldavije, koja je izrazila želju da reintegriše region. Bez obzira na to, Rusija ima malo vojno prisustvo u Pridnjestrovlju od 1992. godine i tamo sprovodi „mirovnu operaciju“, navodi rusko Ministarstvo odbrane.
Slično Ukrajini, Moldavija ima prozapadnu vladu i želi da se pridruži Evropskoj uniji. Takođe želi da reintegriše Pridnjestrovlje, zbog čega su moldavsko-ruski odnosi veoma napeti.
Rusija koja stvara probleme?
Problem za Rusiju je što se Moldavija i Pridnjestrovlje nalaze između Rumunije i Ukrajine i okružene su kopnom. To bi značilo da bi povećanje ruskih trupa u regionu bilo izazovno.
Ali Rusija bi i dalje mogla da izazove probleme, posebno pošto Moldavija ima predsedničke izbore kasnije ove godine koji bi mogli da se poklope sa referendumom o članstvu u EU.
„Invazija nije verovatna: Rusija tamo ima vojnu bazu, ali nije dobro opremljena, a bez granice sa Rusijom (ili Ukrajinom koju je okupirala Rusija) nema lakog načina da Rusi fizički preuzmu zemlju. Ipak, „Postoje i drugi načini da Rusi izazovu nevolje“, rekao je Ijan Bremer, osnivač i predsednik Eurasia Group, u mejlu u utorak.
„Mogli bi da prekinu snabdevanje Pridnjestrovlja ostatku Moldavije strujom (što se već jednom desilo prošle godine). Osim toga, tranzit gasa iz Rusije u Pridnjestrovlje preko Ukrajine je u limbu zbog velike verovatnoće da će ugovor o tranzitu između Gasproma a Naftogas neće biti obnovljen kada istekne krajem godine“, dodao je on.
„Dakle, postoji razlog da se izvrši pritisak. Pošto se prozapadno orijentisana moldavska predsednica Maja Sandu kandiduje za reizbor kasnije ove godine, Putin vidi priliku da režim učini što neprijatnijim.“
CNBC je zatražio od Kremlja komentar o strahovima da bi Moskva mogla pokušati da destabilizuje Moldaviju i čeka odgovor.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izneo je ove nedelje neosnovane tvrdnje da Zapad pokušava da kontroliše rukovodstvo Moldavije, kao što je to uradio sa Ukrajinom.
„Još na početku postsovjetske ere, Zapad je počeo da se meša u odnose Rusije i njenih suseda. Oni i dalje vode istu politiku“, rekao je Lavrov, prenela je agencija RIA Novosti, uz komentare koje je preveo Gugl.
“To je vidljivo i u centralnoj Aziji, u Zakavkazju. To se može primetiti i u evropskom delu bivšeg SSSR-a: Ukrajini, Moldaviji, koje se otvoreno spremaju da naslede Ukrajinu i preuzmu njeno celokupno rukovodstvo”, rekao je Lavrov govoreći na Svetski festival mladih u Sočiju, Rusija.
Mogući pristupi
Lavrovljevi komentari su verovatno izazvali pometnju među zapadnim posmatračima koji se već plaše da bi Moskva mogla da iskoristi zahtev proruskih separatista u Pridnjestrovlju u Moldaviji kao izgovor da prisvaja region kao deo Ruske Federacije, navode pridnjestrovske vlasti. da zaštiti oko 220.000 ruskih državljana u regionu.
Koristeći istu taktiku i opravdanje, Rusija je podržala proruske separatiste u Donjecku i Lugansku u istočnoj Ukrajini (pre nego što je priznala njihovu „nezavisnost“ uoči invazije na Ukrajinu i kasnije ih jednostrano pripojila), kao i otcepljenje koje je podržavala Rusija regioni Južne Osetije i Abhazije Gruzije. Oba slučaja su dovela do rata ili su bila povezana sa ratom.
Analitičari Instituta za proučavanje rata primetili su u prošlonedeljnoj analizi da je poziv Pridnjestrovlja verovatno imao za cilj „da Kremlju pruži opravdanja za širok spektar mogućih eskalacionih mera protiv Moldavije – mere koje bi Kremlj preduzeo i direktno i „može takođe dugoročno pratiti“.
„Kremlj može iskoristiti rezultate Kongresa pridnjestrovskih poslanika da opravda niz mogućih akcija koje se međusobno ne isključuju. Najverovatnije će Kremlj iskoristiti Kongres kao odskočnu dasku za intenziviranje hibridnih operacija koje imaju za cilj: „Destabilizovati i dalje polariziraju Moldaviju u susret pristupnim pregovorima između Moldavije i Evropske unije i predstojećim predsjedničkim izborima u Moldaviji u junu i novembru 2024.“, navodi ISW.
„Najopasniji način delovanja je da bi Kremlj mogao da odluči da formalno aneksira Pridnjestrovlje u budućnosti kako bi dugoročno opravdao vojnu intervenciju protiv Moldavije“, navodi ISW.