Rusija na Balkanu posle Ukrajine: Zabrinjavajući akter

Rusija se pokazala kao majstor odvraćanja pažnje, vešta u iskorišćavanju etničkih podela, podržavajući tvrdolinijašne nacionalističke političare i komplikujući spore reformske napore u regionu.

Kremlj je više puta demonstrirao da je Balkan povoljno okruženje za uzvratni udarac Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji (EU). Brojni etnički, politički i društveni lomovi u regionu, kao i široko rasprostranjeno razočaranje sporim tempom evroatlantskih integracija, pružaju Moskvi lake mogućnosti da poremeti posthladnoratovski evropski poredak.

Rekord Kremlja uključuje njegovo dugotrajno odbijanje da prizna nezavisnost Kosova, drski pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, podršku separatistički orijentisanim liderima u Bosni i Hercegovini i tajne napore da se usmere isporuke oružja Ukrajini i podstaknu unutrašnje ili međudržavne tenzije. Uprkos žestokim međunarodnim kritikama njenog rata protiv Ukrajine, ruska vlada ne pokazuje znake napuštanja tako grubog ponašanja ili isprobane taktike kao što je kooptiranost korumpiranih lokalnih elita. Ali što se duže odugovlači rat u Ukrajini, liderima Balkana će biti teže da sede ili da igraju Moskvu i Brisel jedni protiv drugih.

Rusija teži nekoliko strateških ciljeva u regionu. Ona želi da spreči ulazak država zapadnog Balkana Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i, pre svega, Srbije u EU. Takođe želi da suzbije NATO težnje drugih balkanskih država koje nisu postale članice alijanse i da poremeti aktivnosti NATO-a u regionu. Jačanjem antizapadnog raspoloženja i korumpiranih interesa širom Balkana, Moskva pogoršava nedostatke upravljanja u regionu i nanosi štetu unutrašnjim reformama koje su preduslov za dalju integraciju u ekonomske, političke i bezbednosne strukture evroatlantskog regiona.

Moskva je dugo koristila dugotrajnu srpsku ogorčenost zbog NATO kampanje 1999. koja je dovela do uspostavljanja Kosova kao nezavisne države. Usred čestih rasplamsavanja tenzija između Srbije i Kosova, velike mirovne snage na Kosovu predvođene NATO-om nastavljaju da igraju važnu ulogu u naporima za stabilizaciju regiona, o čemu svedoče tenzije koje su se ovog leta rasplamsale između etničkih Srba i kosovskih Albanaca zbog registarskih tablica . Dok je Moskva stajala po strani tokom nedavne krize, zapaljiva retorika ruskih zvaničnika nepotrebno je pogoršala ukupne nivoe tenzija. Istovremeno, sebični narativ Kremlja i podrška prosečnih Srba Vladimiru Putinu kao protivteži Zapadu otežavaju život kreatorima politike u SAD i EU. Odnos predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Putinom je dugo bio komplikovan, iako se on često zalaže za prorusko raspoloženje u zemlji u svoje političke svrhe.

Mešanje Moskve u Bosnu i Hercegovinu je stalna pretnja. Kremlj ima dugogodišnje veze sa Miloradom Dodikom, liderom jednog od dva federalna entiteta u zemlji, Republike Srpske, kao i sa istaknutim političarem bosanskih Hrvata Draganom Čovićem, čije ponašanje podriva održivost složenih aranžmana o podeli vlasti u Bosni i Hercegovine. Ruska podrška i obuka omogućili su transformaciju bezbednosnih jedinica koje predvodi Dodik u Republici Srpskoj u kvazivojne snage, suprotno Dejtonskom mirovnom sporazumu. Manje od dvije sedmice prije parlamentarnih izbora u Bosni i Hercegovini 2. oktobra 2022. Putin je primio Dodika u Rusiji – signal podrške političaru bosanskih Srba koji sugeriše da Moskva i dalje želi da utiče na politiku zemlje.

Još jedno kratkoročno pitanje u Bosni i Hercegovini je da li će Moskva podržati produženje mandata UN za mirovne snage Evropske unije u Bosni i Hercegovini (EUFOR), koji ističe 2. novembra 2022. godine. Ruski zvaničnici su i dalje šutjeli o svojim planovima, ali blokiranje produžetka moglo bi na kraju imati suprotne rezultate ako Evropljani jednostavno odluče da zaobiđu Rusiju i jednostrano produže misiju na zahtjev Sarajeva. Uprkos ratu u Ukrajini, Zapad nije bio ometen rizicima destabilizacije u Bosni i Hercegovini. EU je povećala misiju EUFOR-a sa 600 na 1.100 vojnika ranije ove godine, a trupe NATO-a stacionirane u Italiji takođe ostaju spremne da odu u Bosnu kako bi pružile podršku ako bude potrebno.

Arsenal Rusije je bogat simbolikom i instrumentima subverzije. Ipak, ima iznenađujuće malo opipljivih prednosti koje može ponuditi zemljama kojima je potrebno više stabilnosti i prosperiteta. Umesto toga, ruka Rusije je najvidljivija u obaveštajnim i GRU (vojnoobaveštajnim) operacijama koje je sprovela širom regiona, uključujući uništavanje skladišta oružja u Bugarskoj, neuspešan pokušaj nadzora nad albanskim vojnim objektom, mogući sajber napad u Crnoj Gori i operacije dezinformisanja, propagande i političkog mešanja velikih razmera. Američki zvaničnici već dugo ciljaju na ruski centar za „humanitarnu pomoć“ u Srbiji, upozoravajući da bi on mogao da posluži kao središte za „špijunažu ili druge podle aktivnosti“. Moskva i Minsk su u prošlosti donirali Beogradu višak vojne opreme. Zauzvrat, Srbija je više puta učestvovala u godišnjim vojnim vežbama Slovenskog bratstva sa Rusijom i Belorusijom. Pod pritiskom EU, Srbija se povukla iz vežbe 2020. kada je Minsk obračunao protivnike režima Aleksandra Lukašenka, da bi se ponovo pridružila 2021. godine.

Međutim, rat Moskve u Ukrajini doveo je do tenzija u bilateralnim odnosima Rusije i Srbije. Beograd je glasao za rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz marta 2022. kojom se osuđuje napad Rusije na Ukrajinu. Srpski nacionalisti su bili užasnuti što je Moskva navela Kosovo kao presedan za priznanje separatističkih entiteta Luganska i Donjecka kao nezavisnih država. Srbija je takođe navodno dozvolila Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj da koriste njenu teritoriju kao tranzitnu tačku za neborbenu vojnu opremu.

Ruska „meka moć“ je bila samo sporadično uspešna. Ruski političari ispovedaju posebnu naklonost prema „bratskim“ Južnim Slovenima i hvale odnose između Ruske i Srpske pravoslavne crkve. Krajnje desničarske nacionalističke i verske grupe su prijemčive za napore Moskve da promoviše „tradicionalne vrednosti“, kao što je bilo očigledno 28. avgusta na protestu u Beogradu protiv predstojeće Parade ponosa, gde su neki demonstranti nosili ruske zastave i proratni simbol „Z ”. Vučić je odgovorio otkazivanjem planirane parade i upozorenjem da je Srbija postala poprište proki sukoba između Istoka i Zapada, ističući izazove sa kojima se suočava u balansiranju između Rusije i EU.

Na početku pandemije ruski avioni su isporučili LZO u Srbiju, koja je na kraju kupila doze kontroverzne ruske vakcine Sputnjik V i pokrenula lokalnu fabriku za ruske podržavaoce vakcine sa dobrim vezama. Istovremeno, Srbija je pažljivo sledila višestruki pristup, obezbeđujući nabavku dodatnih doza COVID vakcine od kineskih i zapadnih dobavljača i uspostavila poslovne odnose sa američkim, kineskim i evropskim proizvođačima lekova.

Ruski uticaj je najočigledniji u ekonomskoj sferi. Sve balkanske zemlje u velikoj meri zavise od Evrope u trgovini i investicijama zbog svoje geografske blizine i opšte trgovinske orijentacije. Na primer, EU čini 60 odsto spoljnotrgovinske razmene Srbije. Srbija je 2021. u Evropu izvezla robe u vrednosti od oko 14 milijardi evra; Nasuprot tome, izvoz u Rusiju je 2020. iznosio samo 911 miliona evra: 4,7 odsto ukupnog izvoza zemlje. Sa izuzetkom Kosova, zemlje zapadnog Balkana imaju koristi od bezviznog režima EU, koji olakšava putovanja i migraciju radne snage u Evropu i doznake iz Evrope. Ove veze jačaju uticaj i meku moć EU. Srbija i Crna Gora su takođe postale utočište hiljadama ruskih prognanika koji se protive ratu i unutrašnjoj represiji nad neistomišljenicima.

Sankcije EU na izvoz ruskih energenata će verovatno značajno ograničiti rusko ekonomsko prisustvo na Balkanu i poremetiti neke od tokova ruske nafte i gasa koji su dugo bili oslonac trgovinskih odnosa sa regionom. Srbija se razmetljivo opirala pritiscima EU da se pridruži režimu sankcija, što je negativno uticalo na NIS, najveću naftnu kompaniju u zemlji. Gasprom njeft je donedavno držao većinu akcija i stoga je bio važan simbol političkog i ekonomskog uticaja Rusije u Srbiji. Međutim, Hrvatska planira sankcije EU koje će sprečiti NIS da uvozi rusku naftu od decembra. U strahu od daljih sekundarnih sankcija, Vučić je nagovestio da će možda morati da nacionalizuje NIS na jesen i da proda preostali udeo Gasprom njefta drugom kupcu da bi nastavio da radi.

Gasni rat Rusije sa EU prelio se i na Balkan, iako je energetska zavisnost regiona od Moskve dugo bila preuveličana. Srbija je obezbedila trogodišnji ugovor za ruski gas po znatno sniženim cenama u maju 2022. Sporazum je razbesneo članice EU, iako je njegova primena neizvesna. Međutim, obim srpskog uvoza gasa iz Rusije je relativno mali i iznosi samo 3 milijarde kubnih metara (bcm) godišnje. Ukupan udeo gasa u energetskom miksu Srbije je manji od 15 odsto. Bugarska je uvozila oko 3 milijarde kubnih metara godišnje iz Rusije sve dok Moskva nije zatvorila slavinu u aprilu 2022. Udeo gasa u energetskoj potrošnji zemlje je takođe relativno nizak i na istom je nivou kao i Srbija. Grčka uvozi 6 milijardi m3 ruskog gasa godišnje, što je 30 odsto njene potrošnje. Gas čini nešto više od četvrtine ukupne potrošnje energije u zemlji, ali Atina planira da otvori niz terminala za regasifikaciju koji bi mogli koristiti balkanskim državama.

U budućnosti će zemlje Zapadnog Balkana verovatno morati da izbalansiraju rizik od ljutnje EU ili Sjedinjenih Država sa marginalnim prednostima kupovine gasa od Rusije ili nastavka poslovnih odnosa sa Moskvom. Tekuća evropska energetska kriza ima uticaja na energetska tržišta u regionu. Moguće promene uključuju povećane napore za razvoj prekogranične razmene energije, nove interkonektore naftovoda, projekte zelene energije i, dugoročno gledano, povećana ulaganja u nove LNG terminale koji bi mogli da omoguće regionu da koristi snabdevanje iz Kaspijskog mora i istočnog Mediterana . Prvi od ovih LNG terminala, plutajuće postrojenje u Grčkoj, trebalo bi da počne sa radom u septembru 2022. Ako EU podrži ove napore za diverzifikaciju, ruski energetski alat u jugoistočnoj Evropi možda više neće biti ono što obećava. Naravno, takve promene će zahtevati vreme i ogromna ulaganja, od kojih nijedno nije zagarantovano.

Ipak, Rusija ostaje opasan akter na Zapadnom Balkanu. Ona je dokazala da je sposobna i voljna da igra ulogu plena u procesima regionalnog pomirenja i integracije. Pošto će ruska ekonomska sredstva verovatno vremenom oslabiti, rat u Ukrajini bi mogao da podstakne Moskvu da upotrebi svoje destabilizujuće alate u regionu kako bi nadvladala ograničeni opseg donosilaca odluka u EU i SAD. Rusija se pokazala kao majstor diverzije, vešta u iskorišćavanju etničkih podela, podržavajući nacionalističke tvrdolinijaše i ometajući spore reformske napore u regionu.

/carnegieendowment.org