Rusija mora da se zaustavi u Ukrajini

Poslednjih nedelja Zapad sve više vidi aspekte pune moći moguće ruske agresije. To uključuje preteći vojni skup na ukrajinskoj granici, naoružavajući energetsko tržište protiv Moldavije i podržavajući hibridni rat Belorusije, koristeći migrante duž svoje granice sa Evropskom unijom.

Nedostatak jasnoće o namerama Moskve i nespremnosti Kremlja da se pridržava međunarodnih zakona i sporazuma samo pogoršavaju situaciju. Produženje kinetičkog sukoba u Ukrajini možda nije planirano, ali Rusija se pripremila ako odlučuje da to učini.

S obzirom na sve vidljiviju pretnju, EU je konačno preduzela akciju.

Ali jake deklaracije solidarnosti sa Poljskom, Litvanijom i Letonijom malo će značiti, osim ako nije podržano opipljivim koracima koji pomažu u zaštiti najistočnijih nacija Evrope. Potrebni su nam zajednički evropski napori da sprečimo rusku agresiju u svim oblicima.

Žestoka kampanja Rusije da podriva ukrajinsku vladu kombinuje tradicionalnu agresiju vojske sa hibridnim ratovanjem: sajber napadi na vladine veb stranice, političke dezinformacije i  stroge taktike na komercijalnim i energetskim tržištima.

Od ruske vojne okupacije Krima i istočne Ukrajine 2014. godine, više od 14.000 Ukrajinaca su ubijeni. Do danas, ruske snage – uključujući separatiste koje predvode, omogućavaju i podržavaju – nastavljaju sa kršenjem primirja, ubijanjem i ranjavanjem vojnika Ukrajine i rutinski opstruišu Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju da sprovede svoju posmatračku misiju u i oko Donbas regiona Ukrajine.

Iako nije jasno da li Rusija namerava da zauzme ili okupira celu Ukrajinu,  veoma je jasno je da je Kremlj spreman da iskoristi sve svoje mogućnosti za sprovođenje “crvenih linija”, koje je Ruski predsednik Vladimir Putin do sada odbijao da imenuje.

Rusija je dosledno pokazivala svoju spremnost da ne poštuje međunarodno pravo i da izvrši napade na zapadnoj teritoriji. Njena kontinuirana okupacija 20 odsto Gruzije, njene mirovne snage u Pridnjestrovlju i njena dela sabotaže u Češkoj, Nemačkoj, Crnoj Gori i UK su jasno pokazivale flagrantno zanemarivanje koje nastavlja pokazivati i u Ukrajini.

Paralelno sa svojim vojnim naporima, Rusija je vodila ekonomski rat protiv Ukrajine.

Pre invazije, Rusija je zaustavila veliki ukrajinski izvoz i oružanu energetsku bezbednost protiv svog suseda, preusmeravajući svoje snabdevanje gasom sa ukrajinskih gasovoda. On je uputio banke da smanjuju finansiranje ukrajinske industrije, zatvaraju fabrike i otkazuju kritične infrastrukturne projekte. Pod ovim pritiskom, Ukrajina je bila prinuđena da prihvati kredit eurobondaiz Rusije 2013.

Rusija sada tuži Ukrajinu u Vrhovnom sudu Velike Britanije, pokušavajući izvuči otplatu za ovaj kredit od 3 milijarde dolara. Vojna, ekonomska i sajber agresija Rusije je koštal ukrajinsku privredu višestruko više, zanemarujuči činjenicu da je prvobitni sporazum potpisao bivši predsednik Viktor Janukovič, saveznik

Kremlja koji je potom pobegao u Rusiju posle demonstracija na Majdanu 2014. Ako naši sistemi

Suda ne mogu da brane Ukrajinu i druge protiv “zakona” Kremlja, možemo očekivati povećanu upotrebu ovih vrsta taktika u budućnosti.

Ovo je klasično rusko ponašanje – korišćenje svih vrsta alata, poluga, pretnji, jezika, pravnih tumačenja i dezinformacija koje su im na raspolaganju da nas drže van ravnoteže, da destabilizuje granice EU i predstavlja Ukrajinu na Zapadu kao „neuspelu državu” – pogotovo što Nemačku vodi privremena vlada dok budu formirali novu koaliciju.

Lideri EU bi već trebali biti dobro upoznati sa ovim; iste mere se koriste se i u odnosima Rusije sa EU. Iz kampanja dezinformisanja sprovedenih u Španiju i Italiju i sajber napadi na Poljsku i Nemačku, do tačke ruskih dezinformacija o kampanjama protiv COVID-19.

I zaista, neki od pristalica Ukrajine već prepoznaju prirodu i potencijal pretnje koji trenutno predstavlja Rusija. Cilj mogućeg dogovora o oružju između Ujedinjenog Kraljevstva i Ukrajine i pomoć u modernizaciji ukrajinskih oružanih snaga podseća nas na ovo. Ovo je korak od važnosti.

Ali sastanci na visokom nivou poput prošlomesečnog samita EU-Ukrajina, mogu ostaviti pozitivan utisak, njima često nedostaje akcija i ne pružaju stvarnu podršku za Ukrajinu protiv ruske agresije. Ovo bi trebalo da se menja brzo, pre nego što bude prekasno.

EU ima sve razloge da podrži Kijev u ovom kritičnom trenutku istorije. Ukrajini, koja je dosledno pokazivala želju da se dalje integriše sa Zapadom i njenom evropskom narodu, Kremlj svakodnevno krši suverenitet. Ukoliko kombinovana diplomatska i ekonomska moć EU, u saradnji sa SAD i Velikom Britanijom, budu nedovoljni da spreče Rusiju sa njenog sadašnjeg puta, onda nas čeka duga i hladna zima.

Ben Hodžis – bivši vrhovni komandant američke vojske u Evropi (2014-2017)

Izvor: Politiko