Rusija i Ukrajina su, kako se izveštava, u nedelju drugi dan zaredom izvele masivne napade bespilotnim letelicama na teritoriju jedne druge, od kojih je jedan bio usmeren na ruski vojni aerodrom.
Najmanje 35 ukrajinskih dronova oboreno je tokom noći u tri regiona na jugozapadu Rusije, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.
Ruska vazdušna baza u kojoj se nalaze avioni bombarderi za rat u Ukrajini bila je jedna od meta, navodi ruski Telegram kanal koji je kritičan prema Kremlju. Kanal je objavio kratke video snimke dronova koji lete iznad niskih stambenih zgrada u ruskom gradu Morozovsku, u čijoj se vazdušnoj bazi nalazi 559. ruski bombarderski puk.
Vasilij Golubev, guverner ruske Rostovske pokrajine, posebno je izvestio o „masovnim napadima bespilotnih letelica“ u blizini Morozovska i drugog grada zapadnije, ali nije pomenuo vazdušnu bazu. Golubev je rekao da je većina dronova oborena i da nije bilo povređenih. On nije dao nikakve informacije o šteti.
Od nedelje uveče, Kijev nije zvanično priznao niti preuzeo odgovornost za napade dronovima. Glavni ukrajinski list Ukrainska pravda citirao je anonimni izvor u službama bezbednosti koji je rekao da su ukrajinska vojska i obaveštajne službe uspešno napale vazdušnu bazu Morozovsk, nanevši „značajnu štetu“ vojnoj opremi. Ova tvrdnja nije mogla biti odmah potvrđena.
Takođe u nedelju ujutro, ukrajinsko vazduhoplovstvo saopštilo je da je oborilo 20 iranskih bespilotnih letelica Shahed koje su tokom noći oborile ruske trupe u južnoj i zapadnoj Ukrajini, kao i krstareću raketu Ks-59 koja je lansirana sa okupiranog južno od država .
Civil je ubijen tokom noći u blizini Odese, ključne luke na južnoj crnomorskoj obali Ukrajine, nakon što su ostaci uništenog drona pali na njegovu kuću, saopštila je ukrajinska vojska.
Povećani napadi bespilotnih letelica u poslednjih mesec dana dolaze jer obe strane žele da pokažu da nisu zašle u ćorsokak jer se rat približava dvogodišnjoj granici. Uprkos ukrajinskoj kontraofanzivi koja je počela u junu, nijedna strana nije stekla mnogo prednosti.
Rusko granatiranje u nedelju takođe je ubilo 81-godišnjeg muškarca u centru Hersona. Kijevske snage su prošle jeseni ponovo zauzele grad na jugu Ukrajine, rekao je šef gradske vojne uprave.
Ukrajinske i ruske snage razmenile su vatru ispred Terebrena, ruskog sela samo nekoliko kilometara od ukrajinske granice, rekao je guverner Vasilij Gladkov na Telegramu. On nije izneo detalje, ali je istakao da ruske vlasti imaju situaciju „pod kontrolom“.
Prema Baza, Telegram kanal vesti koji su postavili ruski novinari koji kritikuju Kremlj, borbe između ruskih trupa i „ukrajinske diverzantske grupe“ počele su oko 11 sati u blizini Terebrena, gde živi oko 200 ljudi, primoravajući stanovnike da se evakuišu da bi se sakrili u skloništa. .
Nekoliko sati kasnije, javljeno je da je 69-godišnja žena ubijena u ukrajinskom pograničnom selu u severnoj oblasti Sumi, oko 25 kilometara zapadno od Terebrena. Kako je saopštilo ukrajinsko regionalno tužilaštvo, žena je umrla nakon što je ruska granata uletela u njenu kuću. Nije odmah jasno da li je njena smrt povezana sa prijavljenim sukobima.
U nedelju kasno popodne, ukrajinski graničar izvestio je u video izjavi da je nekoliko ruskih „diverzantskih i izviđačkih agenata“ ušlo u severne regione Sumi i Harkova. Andrij Demčenko je tvrdio da su ukrajinske graničare i jedinice teritorijalne odbrane uspele da ih potisnu nazad u Rusiju.
Dok su prekogranični napadi na rusku teritoriju iz Ukrajine retki, ruska vojska je u maju tvrdila da je ubila više od 70 napadača koje je opisala kao ukrajinske vojne sabotere u 24-časovnoj borbi. Kijev je incident prikazao kao ustanak ruskih partizana protiv Kremlja.
U međuvremenu, ukrajinski ministar spoljnih poslova pozdravio je, kako je rekao, promenu stava Nemačke prema nastojanjima Kijeva za članstvo u Evropskoj uniji.
U intervjuu za nemački list Bild, Dmitro Kuleba je rekao da je nemački kancelar Olaf Šolc dobio „iskreno i zasluženo divljenje“ među Ukrajincima zbog svoje uloge u nedavnoj odluci EU da započne pregovore o pridruživanju sa Kijevom.
Pokušaji Ukrajine da se pridruži 27-članom bloku dugo su nailazili na snažno protivljenje mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je više puta izražavao želju da održi bliske veze sa Rusijom.
Šolc je rekao da je na samitu EU prošle nedelje predložio Orbanu da napusti prostoriju kako bi samitu dao priliku da započne pregovore o pridruživanju sa Ukrajinom, što je i mađarski lider učinio.
„Ono što je nemački kancelar Olaf Šolc uradio na samitu da ukloni zaprećeni mađarski veto ući će u istoriju kao čin nemačkog rukovodstva u interesu Evrope. Kancelarka je dobila mnogo iskrenog i zasluženog divljenja u srcima Ukrajinaca. “, rekao je Kuleba za Bild.
On je takođe izrazio nadu da će Šolcovi postupci označiti „širu i nepovratnu promenu“ u pristupu Berlina pregovorima EU sa Kijevom.
„Kada sam prošlog maja vodio kampanju u Berlinu da Ukrajina dobije status kandidata za EU, moj poziv Nemačkoj da preuzme vodeću ulogu u ovom procesu uglavnom je ignorisan. „Nemačka ne želi da vodi“, rekli su stručnjaci i političari u Berlinu protiv Srećan sam što su se nemačke političke odluke od tada promenile“, rekao je Kuleba.
Ukrajinska vlada je odavno uvrstila članstvo u EU i NATO među svoje ključne spoljnopolitičke ciljeve, a odluka EU da ubrza pregovore dala je Kijevu veliki podsticaj – čak i ako bi mogle proći godine pre nego što se zemlja pridruži. Lideri NATO-a još nisu postavili jasan vremenski rok za kandidaturu Kijeva za pridruživanje, iako je sveopšta invazija Moskve na Ukrajinu dovela do toga da je drugi ruski sused, Finska, primljena u vojni savez u aprilu.
Ruski predsednik Vladimir Putin obećao je da će uspostaviti vojne jedinice u blizini rusko-finske granice. Šef Kremlja je rekao, ne iznoseći detalje, da bi pristupanje Helsinkija NATO-u donelo „probleme” za tu nordijsku zemlju.
“Nije bilo nikakvih problema (između Rusije i Finske). Sada će ih biti. Zato što ćemo stvoriti (novi) vojni okrug i tamo skoncentrisati određene vojne jedinice”, rekao je on na ruskoj državnoj televiziji u nedelju ujutro./CNBC/