Rusija i SAD se bore za prednosti u ukrajinskom ratu pre Trampovog povratka

Dva meseca pre povratka Donalda Trampa u Belu kuću, administracija američkog predsednika Džoa Bajdena i Rusija su u roku od nekoliko dana preduzele različite, ali važne korake da utiču na ishod rata u Ukrajini.

Čini se da Moskva želi da maksimizira svoje prednosti i Bajden odustaje od dugotrajnih crvenih linija pre nego što Tramp pokuša da ispuni svoj zahtev da okonča rat u roku od 24 sata.

Ukrajina je već odgovorila na Bajdenovu odluku da dozvoli Kijevu da lansira svoje prve rakete dugog dometa Atacms duboko u rusku teritoriju. Dok se Kijev bori da zadrži svoju teritoriju na istoku, Bajden je obećao da će poslati i protivpešadijske mine kao deo nove vojne pomoći vredne skoro 300 miliona dolara (239 miliona funti).

Čini se da je razlog za Bajdenovu promjenu mišljenja dolazak hiljada Sjevernokorejaca na prve linije, što SAD vide kao „masovnu eskalaciju“.

Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin dodatno je eskalirao tenzije ublažavanjem uslova za upotrebu ruskog nuklearnog oružja. To znači da je poraz na bojnom polju „praktično nemoguć“, tvrdi Moskva.

Ruski komentator je sugerisao da Putin može da posmatra trenutnu situaciju kao „međutrenutak“ koji mu daje osećaj da ima prednost u Ukrajini.

Ranije ove nedelje, Rusija je izvela svoj najveći vazdušni napad na Ukrajinu u skoro tri meseca. U strahu od novog napada u sredu, nekoliko zapadnih ambasada zatvorilo je svoja vrata.

„Sve je povezano“, kaže Mihajlo Samus, šef Mreže za istraživanje nove geopolitike u Ukrajini. Prema njegovim rečima, Rusija je nedeljama skladištila stotine raketa Iskander i Kinžal da bi izvršila napade, šaljući psihološku poruku uoči tranzicije vlasti u Vašingtonu.

Prestonica Ukrajine Kijev je u sredu bila pošteđena, ali je poruka prošla.

„Radi se o pripremi za čvrstu poziciju za razgovore sa Trampom, shvatajući da Rusija neće praviti kompromise i da sve zavisi od [ukrajinskog predsednika Volodimira] Zelenskog.

„Tramp očigledno želi da maksimizira svoju poziciju“, slaže se Džejd Mekglin sa odseka za ratne studije na Kings koledžu u Londonu. Ona je veoma skeptična da je dogovor sa Putinom moguć – i da je njegov krajnji cilj potčinjavanje jugozapadnog suseda Rusije.

Ukrajina je u utorak proslavila 1.000 godina postojanja. Dan od ruske invazije, u kojoj su ruske snage pokrenule nemilosrdne napade u pokušaju da zauzmu ključne centre u istočnoj Ukrajini.

Izgleda da je raspoloženje u Moskvi da je samo pitanje vremena kada će Ukrajina biti u ruskim rukama, kaže Tatjana Stanovaja iz Centra za Evroaziju Karnegi Rusija.

Međutim, od januara, Putin će morati da razmotri druge faktore, kaže ona: „Moraće da se pozabavi činjenicom da je Tramp sada odgovoran za situaciju. Ako Putin eskalira, to bi moglo da pogorša šanse za sporazum. Moraće da bude fleksibilniji, otvoreniji za različite opcije.

Bajdenova administracija najavila je novu vojnu pomoć Ukrajini, uključujući municiju, rakete i bespilotne letelice, i protivpešadijske mine.

Odluka američkog lidera da dozvoli Kijevu da lansira Atacms na rusku teritoriju jasno je imala za cilj da pomogne Kijevu, ali je primetila i Trampovo okruženje.

Iako Tramp još nije komentarisao, njegov izabrani savetnik za nacionalnu bezbednost, Majk Valc, govorio je o „još jednom koraku na lestvici eskalacije i niko ne zna kuda će to dovesti“.

Nije otišao tako daleko kao neki u Trampovom timu. Donald Tramp mlađi se žalio da je Bajden pokušavao da započne „Treći svetski rat“ pre nego što je njegov otac mogao da se vrati u Belu kuću.

„Postoji samo jedan predsednik u isto vreme“, rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler, „kada sledeći predsednik preuzme dužnost, on može da donosi sopstvene odluke.

Neki republikanci su podržali Bajdenov potez, iako je senator Lindzi Grem rekao da je to trebalo da uradi „da bi pomogao Ukrajini, a on se time igra politike“.

Odgovor Rusije može ili ne mora biti prazna pretnja.

Prema svojoj revidiranoj nuklearnoj doktrini, Moskva je sada u stanju da koristi nuklearno oružje protiv nenuklearnih zemalja koje podržavaju nuklearne sile, čak i kada je pod „masovnim“ vazdušnim udarima.

Aleksandar Jermakov iz Ruskog saveta za međunarodne poslove kaže da amandman nije toliko operativni priručnik za upotrebu nuklearnog oružja, već „pre svega služi kao izjava potencijalnim protivnicima u kojoj se navode scenariji u kojima se takve akcije mogu izvući“.

Još jedna Putinova poruka Zapadu.

Tatjana Stanovaja veruje da to nije zato što želi da započne Treći svetski rat, već zato što „veruje da mora da uplaši zapadnu elitu da bi pokazao da se igra vatrom“.

Neizvesno je šta se dešava posle januara.

Insajderi Kremlja već su počeli da obaveštavaju o svojim minimalnim zahtevima za moguću Trampovu inicijativu za okončanje rata, a Volodimir Zelenski je takođe počeo da jasno iznosi svoj stav.

Na pitanje u intervjuu za američku televiziju šta bi se desilo sa Ukrajinom ako Vašington prekine vojnu pomoć, on je jasno odgovorio: „Ako ukinu pomoć, mislim da ćemo izgubiti. Ali naravno da ćemo i dalje ostati i boriti se. Imamo proizvodnju, ali to nije dovoljno za pobedu.”

Putin insistira da Ukrajina mora ostati neutralna da bi odnosi funkcionisali, iako je sada deo ustava Ukrajine da se pridruži NATO-u i Evropskoj uniji.

U izveštaju Rojtersa u sredu citirani su ruski zvaničnici koji kažu da je Putin možda spreman da se povuče iz relativno malih područja, ali ne i iz većih.

Zelenski je u utorak predstavio parlamentu svoj plan od 10 tačaka, a jedna prkosna poruka odjeknula je više od većine u Vrhovnoj radi.

„Možda Ukrajina treba da preživi nekoga u Moskvi da bi postigla sve svoje ciljeve… da bi obnovila puni integritet Ukrajine.

Drugim rečima, Rusija bi jednog dana bila bez Putina, ali Ukrajina ne bi išla nikuda.

Za Ukrajince bi ovo čekanje moglo potrajati godinama, kaže Mihajlo Samuš, ali oni nikada ne bi pristali da se odreknu Krima ili bilo koje druge teritorije pod ruskom okupacijom.

Zelenski bi u najboljem slučaju bio spreman da potpiše prekid vatre bez obaveza, smatra on. Bilo šta drugo bi dovelo do unutrašnjeg sukoba jer bi to mnogi videli kao izdaju.

Nikola Belješkov iz Nacionalnog instituta za strateške studije u Kijevu smatra da je važna stvar pred razgovorima da se spreči veliki ruski prodor na istok.

„Za nas je jednostavno neophodno da lociramo [ruska] napredovanja… sa ATACM-ovima, protivpešadijskim minama ili bilo čime. Jer ako Rusi budu uspešni, oni bi pokušali da diktiraju uslove.”

Govoreći za Bi-Bi-Si u Harkovu, Džejd Mekglin je rekla da malo Ukrajinaca veruje da će Tramp moći da postigne trajni mirovni sporazum.

Bilo kakvo rešenje koje bi ostavilo Ukrajinu u mnogo lošijoj poziciji dovelo bi do političkog haosa, rekla je ona.

„Evropa treba da se uključi“, rekla je ona, „i na kraju znamo da Skandinavci, baltičke države i Poljska nisu dovoljni.

/www.bbc.com