Rusija i Iran sarađuju na proizvodnji dronova u Tatarstanu

„Konačno, nešto što niko drugi nema“, kaže ruski novinar u TV dokumentarcu o najvećoj fabrici dronova u zemlji. „Takva masovna proizvodnja dvotaktnih motora ne postoji nigde drugde u Rusiji.“

Dotična fabrika, koja se nalazi u Alabuzi, 967 kilometara istočno od Moskve u ruskom regionu Tatarstan, sve više proizvodi iranski jurišni dron Šahed-136 (poznat u Rusiji kao Geran), ali čovek koji stoji iza lokacije veruje da bi ovo moglo biti jedno od njenih najvećih dostignuća.

„Ovo je kompletan pogon“, dodaje izvršni direktor Timur Šagivalejev u dokumentarcu, objašnjavajući da se većina komponenti drona sada proizvodi lokalno. „Aluminijumske šipke se dovoze, a motori se prave od njih; mikroelektronika se pravi od električnih čipova; trupovi se prave od ugljeničnih vlakana i fiberglasa – ovo je kompletan pogon.“

Ova izjava sugeriše da je proizvodnja iranskog Šaheda, koji čini okosnicu moskovskog ratovanja dronovima protiv Ukrajine, sada u velikoj meri integrisana u rusku vojnu industriju. Analitičari i obaveštajni zvaničnici procenjuju da se 90% proizvodnih koraka sada odvija u Alabuzi ili drugim ruskim fabrikama.

U tom cilju, nedavni satelitski snimci pokazuju da se lokacija nastavlja širiti, sa novim proizvodnim pogonima i spavaonicama koji bi omogućili eksponencijalno povećanje proizvodnje. Analitičari koje je razgovarao CNN veruju da bi ovaj rast omogućio Rusiji da izveze ažuriranu i u borbi testiranu verziju drona koji je prvobitno uvezla iz Irana – možda čak i u sam Teheran.

Međutim, zapadni obaveštajni izvor kaže da je rusko širenje i puna integracija Šaheda-136 efikasno potisnula Iran, otkrivajući razdor između Moskve i Teherana. Kažu da je Teheran postajao sve nestrpljiviji sa malo zauzvrat od Rusije, iako je podržavao ratne napore Moskve ne samo dronovima već i raketama i drugim sredstvima.

Ovo nezadovoljstvo je izraženo tokom 12-dnevne bombardovanja Izraela protiv iranskog programa nuklearnog oružja u junu, tokom koje su ruske osude viđene kao oskudna podrška zemlji koja je pomagala Moskvi od pokretanja velike invazije na Ukrajinu.

„Iran je možda očekivao da Rusija učini više ili preduzme dalje korake, a da nije bio obavezan da to učini“, rekao je za CNN Ali Akbar Dareini, analitičar u Centru za strateške studije sa sedištem u Teheranu, istraživačkom ogranku iranske predsedničke kancelarije. „Možda neće intervenisati vojno, ali bi mogli povećati svoju operativnu podršku, kao što je isporuka oružja, tehnološka podrška, razmena obaveštajnih podataka ili slične mere.“

Međutim, ruski odlučan stav nije iznenadio zapadnog obaveštajnog zvaničnika sa kojim je CNN razgovarao. On je tvrdio da to pokazuje „čisto transakcionu i utilitarnu prirodu“ ruske saradnje sa Iranom.

„Ovaj eksplicitni stav pokazuje da Rusija nikada ne interveniše izvan svojih neposrednih interesa, čak ni kada je partner – u ovom slučaju, ključni dobavljač dronova – napadnut“, rekao je.

Strateško partnerstvo

Nakon što je pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Rusija je počela da uvozi iranske dronove „Šahed“. Početkom 2023. godine, Moskva i Teheran su potpisali ugovor vredan 1,75 milijardi dolara kojim se Rusiji omogućava da proizvodi dronove u zemlji.

6.000 dronova predviđenih originalnim ugovorom do septembra 2025. godine proizvedeno je oko godinu dana pre roka, a prema podacima ukrajinske Odbrambeno-obaveštajne agencije, Alabuga trenutno proizvodi više od 5.500 jedinica mesečno. To se takođe radi na efikasniji i isplativiji način.

„Rusija je 2022. godine plaćala u proseku 200.000 dolara za takav dron“, rekao je izvor iz ukrajinske Odbrambeno-obaveštajne službe. „2025. godine ovaj iznos je pao na oko 70.000 dolara.“

Ukrajina je takođe izjavila da je Rusija modernizovala dron, sa poboljšanom komunikacijom, baterijama dužeg trajanja i mnogo većim bojevim glavama, što ga čini smrtonosnijim i težim za obaranje.

Zapadni obaveštajni zvaničnik je rekao da je Iran u početku pozdravio napore Rusije da lokalizuje oko 90% proizvodnje Šaheda 136 u Alabuzi, ali da su ga nadogradnje Moskve očigledno iznenadile.

„Ovaj razvoj događaja predstavlja postepeni gubitak kontrole Irana nad finalnim proizvodom, koji se sada uglavnom proizvodi lokalno i nezavisno“, objasnio je izvor. Dodao je da je krajnji cilj Moskve da „potpuno dominira proizvodnim ciklusom i oslobodi se budućih pregovora sa Teheranom“.

Dareini kaže da predatorsko ponašanje Rusije nije iznenađujuće, opisujući odnos između dve zemlje kao „i saradnju i konkurenciju“.

„Očigledno je da Rusi žele više, dobijaju više, a daju manje, i isto važi i za Iran“, objasnio je. „Iran je Rusiji obezbedio dronove, tehnologiju i fabriku, i to nije bilo uzalud.“

Međutim, tokom svoje ekspanzije, Alabuga nije bila u mogućnosti da ispuni svoje obaveze prema iranskim partnerima, rekao je zvaničnik. Prema njihovim rečima, pored gubitka kontrole nad finalnim proizvodom, iranske vlasti i kompanije, posebno Sahara Tander, takođe su se žalili na neka neplaćanja, delimično zbog razornih međunarodnih sankcija koje su nametnute ruskoj ekonomiji više od tri godine.

CNN nije bio u mogućnosti da nezavisno potvrdi ovo. CNN je kontaktirao administraciju Alabuge za komentar, ali još nije dobio odgovor.

„Ove prepreke povećavaju frustraciju Teherana blokadama koje ometaju transfer ruskih vazduhoplovnih tehnologija Iranu, što je Moskva obećala u zamenu za svoju podršku“, dodao je zvaničnik.

Spašavanje odnosa?

Primirje između Izraela i Irana dovelo je do toga da se Teheran uglavnom povuče sa međunarodne scene kako bi se pregrupisao, reorganizovao i obnovio ono što je uništeno tokom sukoba. Pored mnogo publicitetne štete na iranskim nuklearnim postrojenjima, Izrael je ciljao i nekoliko drugih iranskih postrojenja.

Dejvid Olbrajt, bivši inspektor UN za oružje i šef istraživačkog centra Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS), veruje da bi proširenje Alabuge moglo omogućiti Moskvi da pruži značajnu podršku Iranu i pošalje neke od ažuriranih verzija sistema „Šahed“ nazad u Iran.

„Neki od [iranskih] postrojenja za proizvodnju dronova su bombardovani, a oni su lansirali mnogo [dronova], tako da bi to mogli da urade da bi obnovili svoje zalihe“, rekao je Olbrajt. „A onda bi Iran mogao da izvrši reverzni inženjering ili da dobije tehnologiju za proizvodnju „Šaheda“ boljeg kvaliteta.“

„Mislim da je to veoma opasno“, dodao je.

Druga vojna oprema takođe može da stiže do Teherana. Javno dostupni podaci o praćenju leta pokazuju da je vojno-transportni avion Iljušin-76, kojim upravlja kompanija „Geliks erlajns“, leteo iz Moskve za Teheran 11. jula.

IL-76 je teški transportni avion koji ruska vojska često koristi za prevoz trupa i vojne opreme, a kompanija „Geliks erlajns“ je u prošlosti bila povezana sa prevozom vojne opreme.

Avion je proveo oko tri sata na zemlji, a zatim se vratio u Moskvu.

CNN nije mogao da potvrdi šta se nalazilo u avionu, ali iranski mediji su izvestili da se radi o poslednjim komponentama ruskog sistema protivvazdušne odbrane S-400.

CNN je zatražio komentar ruskog Ministarstva odbrane o tenzijama između dve zemlje, ali nije dobio odgovor. CNN se takođe obratio iranskoj vladi, kako u Teheranu, tako i preko njene ambasade u Velikoj Britaniji, ali još uvek nije dobio odgovor.

Ovi najnoviji događaji podvlače Dareinijevo osnovno uverenje u vezi sa odnosima između dve zemlje: Iako može doći do tenzija, Iran će na kraju imati koristi od partnerstva.

„Iran ima sve što mu je potrebno za sopstvenu bezbednost i vrlo je verovatno da će nastaviti da dobija sve što mu je potrebno“, objasnio je. „Bilo da je u pitanju vojna oprema, ekonomska saradnja, tehnologija ili šta god.“

/edition.cnn.com