Rusija cilja ukrajinsku prestonicu u „munjevitom ratu“, upozorava Velika Britanija

Share the news

Alarm se oglasio kada su članice NATO-a stavile svoje snage u pripravnost, dok je ruski saveznik, Belorusija, odgovorila sopstvenim raspoređivanjem. Španija je poslala fregatu Blas de Lezo iz Ferola na svoje atlantske obale u Crnom moru nekoliko nedelja pre roka.

Članice NATO-a počele su da šalju dodatne brodove i borbene avione u zemlje saveznice u istočnoj Evropi nakon što je Boris Džonson rekao da je Rusija prikupila dovoljno trupa u blizini Ukrajine za „munjevit rat“ u kojem će pokušati da zauzme Kijev.

Komentari britanskog premijera došli su kao odgovor na strahove od moguće ruske invazije na Ukrajinu. NATO je saopštio da njegove članice raspoređuju vojne snage u pripravnosti za mogući napad.

Bela kuća je takođe saopštila da će američki predsednik Džo Bajden održati video konferenciju sa evropskim liderima na kojima će razgovarati o Ukrajini, uključujući Borisa Džonsona, francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Džonson je rekao da se na granici Ukrajine nalazi 60 ruskih militantnih grupa, što je opisao kao dokaz o „planu munjevitog rata koji bi mogao da izvrši invaziju na Kijev“.

„Ovo bi bio katastrofalan korak“, rekao je on. Za Moskvu će svaka invazija „biti bolan, nasilan i krvav posao”. Mislim da je veoma važno da ljudi u Rusiji shvate da bi ovo mogao biti novi Čečen.

Rusija je poslednjih meseci rasporedila više od 106.000 vojnika blizu granice sa Ukrajinom.

Aleksandar Lukašenko, snažni lider Belorusije, rekao je da će rasporediti „čitav kontingent“ svoje vojske na ukrajinsku granicu kao odgovor na raspoređivanje snaga NATO-a na Baltiku i okupljanje trupa u Ukrajini.

“Ovo nema veze ni sa kakvim zanimanjem. Mi samo želimo da zaštitimo našu južnu granicu. Na sastanku ministara spoljnih poslova EU i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, blok je ponovio svoje upozorenje da će nametnuti „velike troškove” Rusiji u slučaju napada i rekao da je „ubrzao” rad na sankcijama.

EU je takođe ponovo potvrdila svoju „posvećenost daljoj podršci ukrajinskom otporu“, uključujući i oblasti „vojnog stručnog obrazovanja“. Tokom vikenda, Britanija je saopštila da postoje dokazi da ruski predsednik Vladimir Putin želi da uspostavi marionetski režim u Kijevu.

Visoki francuski zvaničnik je rekao: „Ujedinjeno Kraljevstvo razvija pozicije koje su vrlo jasne, veoma alarmantne. . . Moramo biti oprezni da ne stvaramo samoispunjavajuća proročanstva.” Dok su zapadne sile objavile obaveštajne podatke o navodnim namerama Rusije, Moskva je više puta poricala da planira invaziju. Međutim, Kremlj je rekao da je rizik od sukoba „veoma visok“ u istočnom pograničnom regionu Donbasa, gde je više od 14.000 poginulo od 2014. u sporom ratu sa separatistima koje podržava Rusija.

Povodom poteza NATO-a, Jens Stoltenberg, generalni sekretar alijanse, rekao je: „Pozdravljam saveznike koji daju dodatne snage“. . . NATO će nastaviti da preduzima sve neophodne mere za zaštitu svih saveznika, uključujući jačanje istočnog dela alijanse.

„Uvek ćemo reagovati na svako pogoršanje našeg bezbednosnog okruženja, uključujući jačanje naše kolektivne odbrane. Dmitrij Peskov, Putinov portparol, rekao je novinarima da je Zapad kriv za eskalaciju tenzija tako što je rasporedio više snaga i objavio „lažne” navode o dve zavere za svrgavanje ruskog režima u Ukrajini. „Ovo se ne dešava zbog onoga što mi, Rusija, radimo.

“Sve ovo se dešava zbog onoga što NATO i SAD rade i informacija koje šire“, rekao je Peskov. Peskov je dodao da je Putin želeo da „izbegne sličnu napetu situaciju u budućnosti“ fokusirajući se na bezbednosne razgovore sa SAD i NATO. Očekuje se da će SAD poslati pismeni odgovor Rusiji ove nedelje na Nacrt predloga za okončanje širenja NATO-a na istok, poništavanje njegovog raspoređivanja u istočnoevropskim zemljama i obećanje da nikada neće prihvatiti Ukrajinu – korak koji bi suštinski prepravio ceo posthladnorat bezbednosni poredak u Evropi. „Nažalost, svi živimo u ovim agresivnim sredinama. . . Ovo je realnost u kojoj živimo. Šef naše države, kao glavnokomandujući i osoba koja određuje našu spoljnu politiku, preduzima suštinske mere da obezbedi našu bezbednost i interese na pravom nivou“, rekao je Peskov.

Aleksandar Gruško, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova, optužio je NATO da „demonizuje” Moskvu kako bi opravdao „besmislena” raspoređivanja, navodi Interfaks. Gruško je rekao da je duh nove ruske okupacije Ukrajine “, postojao samo u glavama Zapada „i“ korišćen je da se pokaže da je alijansa poželjna i spremna da brani svoje bespomoćne saveznike pred ruskom pretnjom.

„Što više NATO pumpa u uzaludno jačanje svog istočnog krila, to su vapaji za ruskom agresijom sve glasniji“, rekao je Gruško. Saopštenje NATO-a u ponedeljak usledilo je nakon što su neke zapadne zemlje rekle da su preduzele korake da evakuišu porodice diplomata stacioniranih u Kijevu. Britanija je u ponedeljak naredila jednom broju zaposlenih u njenoj ambasadi i članovima njihovih porodica da napuste Ukrajinu. Taj potez usledio je nakon što su Sjedinjene Države u nedjelju rekle članovima porodice osoblja njihove ambasade da napuste Kijev zbog rizika od “značajne vojne akcije” Rusije.

SAD i Velika Britanija su saopštile da će njihove ambasade ostati otvorene. Moskovski berzanski indeks Moeks pao je za više od 7,5 odsto, a prihodi ruske vlade od duga dostigli su najviši nivo u poslednjih šest godina, pošto je potencijal za sankcije koje je uveo Zapad naterao investitore da napuste rusku imovinu.

Centralna banka je intervenisala pošto je rublja završila na rekordno niskom nivou u odnosu na dolar, ograničavajući kupovinu strane valute. Fjučers ugovori na gas koji se odnose na TTF (gas trading platform), veleprodajnu cenu gasa u Evropi, porasli su za više od 11 odsto na 88,40 evra po megavat-satu. Rusija isporučuje oko trećine evropskog gasa. Rublja je izgubila 1,5 odsto i trgovala na 78,9 u odnosu na američki dolar, što je najniži nivo za 14 meseci. Ukrajina nije članica NATO-a, ali zapadni zvaničnici upozoravaju da bi svaki sukob mogao da utiče na njene zapadne susede. NATO je rekao da primeri jačanja alijanse uključuju potez koji je Danska već najavila da pošalje fregatu na Baltičko more i spremnost Francuske da pošalje trupe u Rumuniju. Španija je nekoliko nedelja pre roka poslala fregatu Blas de Lezo iz Ferola na svoje atlantske obale u Crnom moru, na čemu je Stoltenberg zahvalio premijeru Pedru Sančezu tokom vikenda. Hose Manuel Albares, španski ministar spoljnih poslova, rekao je za Fajnenšel tajms da su takve odluke „pokazale posvećenost Španije evropskoj bezbednosti, bilo na istoku ili jugu”.