Rusija blokirao rekordnih 417.000 sajtova 2024. dok Kremlj pooštrava kontrolu nad RuNetom

Rusija je blokirala rekordnih 417.000 veb-sajtova 2024. godine, prema nezavisnoj nadzornoj grupi Roskomsvoboda, izvestio je Moskva tajms 28. januara.

Ukupno je tokom godine blokirano 523.000 onlajn resursa, od kojih je 106.000 na kraju deblokirano. Kremlj je pooštrio internet cenzuru kao deo svoje politike „suvereniteta interneta“, koja ima za cilj da ostvari veću kontrolu nad ruskim informacionim prostorom nakon što su ga vlasti uglavnom ignorisale u poslednje tri decenije.

Prošle godine se broj trajno blokiranih veb-sajtova udvostručio u odnosu na prethodnu godinu i bio je pet puta veći nego 2022. Broj deblokiranih veb-sajtova je takođe naglo opao: 2022. obnovljeno je 183.000 sajtova, 2023. 374.000, a prošle godine samo 106.000, prenosi Moskva tajms.

Novo rusko zakonodavstvo usvojeno 2016. godine (tzv. „Zakon o Jarovoj“ ili „Zakon o Velikom bratu“) zahteva od aplikacija za slanje poruka i drugih „organizatora za širenje informacija“ da dodaju dodatno kodiranje poslatim elektronskim porukama kako bi Federalna služba bezbednosti (FSB) ) može da ih dešifruje.

Represija Kremlja nad slobodom govora značajno je porasla 2021. godine nakon povratka u Rusiju i hapšenja pokojnog opozicionara i antikorupcijskog aktiviste Alekseja Navaljnog, koji je umro pod sumnjivim okolnostima u ruskom zatvoru u februaru 2024. Prema Marku Galeotiju, kolumnisti i bezbednosnom analitičaru bne IntelliNevs-a, Kremlj je do ovog trenutka vodio politiku „blage represije“. Nakon što je Navaljni prkosio Kremlju i vratio se kući nakon napada trovanja, rukavice su se skinule i Kremlj je počeo otvoreno da se obračunava sa civilnim društvom i liberalnom opozicijom.

Kako prenosi bne IntelliNevs, mnogi ruski novinari nastavljaju da pokušavaju da rade svoj posao, ali su sve više ograničeni strogim zakonima koji cenzurišu njihovo izveštavanje o ratu u Ukrajini i politici Kremlja, i suočavaju se sa dugim zatvorskim kaznama ako dođu u sukob sa onima na vlasti.

Federalna poreska služba predvodi trenutni napad na Internet i uvela je ograničenja na 142.000 veb lokacija. Organ za cenzuru Roskomnadzor ga je pratio, blokirajući više od 132.000 onlajn resursa. „Neimenovana vladina agencija” bila je odgovorna za više od 62.000 ograničenja, dok su ruski sudovi – pre svega Moskovski gradski sud – naredili blokiranje više od 60.000 veb-sajtova, od kojih se oko 50.000 pripisuje samo gradskom sudu, piše Moskva tajms.

Primetno je da je više od 85% ograničenja u 2024. nametnuto bez sudskog naloga, što izaziva zabrinutost zbog nedostatka pravnog nadzora u primeni digitalne cenzure. Stručnjaci smatraju da bi kategorija „neodređene vladine agencije“, koja je upisana u registar Roskomnadzora krajem 2022. godine, mogla da posluži kao zamena za upućivanje na rusko glavno tužilaštvo.

Tokom protekle dve decenije koliko je Putin bio na vlasti, Kremlj je postepeno pooštravao kontrolu nad slobodom štampe. Jedna od prvih Putinovih akcija kada je preuzeo dužnost 2000. bila je zatvaranje medijskog mogula Vladimira Gusinskog, koji je osnovao i kontrolisao veoma uspešan kanal NTV, „rusku verziju CNN-a“. Gusinski je tada rekao da mu je Kremlj metaforički „prislonio pištolj na glavu“ i primorao ga da odustane od kontrole nad kanalom, koji sada kontroliše državna Gazprom medija. U isto vreme, pokojni oligarh Boris Berezovski je oteran u egzil, a država je povratila kontrolu nad vodećim državnim televizijskim kanalom ORT, sada poznatim kao Rusija 1. Od tada su svi glavni televizijski kanali bili pod strogom državnom kontrolom, ali je ruski Internet, poznat kao RuNet, do nedavno ostao uglavnom slobodan i nekontrolisan.

Ali od 2021. Kremlj je pokrenuo kampanju da internet stavi pod državnu kontrolu. Pored sve većeg broja blokiranih veb lokacija, široko korišćeni VPN-ovi za zaobilaženje ograničenja kamatnih stopa takođe se sve više zabranjuju. I popularnim međunarodnim veb-sajtovima poput Jutjuba propusni opseg je ograničen jer se veruje da Roskomnadzor testira nove tehnološke alate kako bi dodatno ograničio pristup Rusima međunarodnim veb-sajtovima. Ovi testovi su doveli do nekoliko nestanka interneta u protekle dve godine pošto su tehničke greške u kontrolama eliminisane. U julu 2021. Rusija je prekinula svoju vezu sa svetskom mrežom u prvom testu svoje suverene internet tehnologije, pošto Kremlj predviđa pokušaj Zapada da odseče Rusiju od svetske mreže.

Ministarstvo za digitalni razvoj, komunikacije i masovne medije, zajedno sa Roskomnadzorom, takođe navodno razmatra ograničenja za aplikacije za razmenu poruka, koje su demonstranti sa velikim uspehom koristili tokom protesta u bivšem Sovjetskom Savezu (FSU) poslednjih godina.

Konkretno, tokom masovnih demonstracija u Minsku u leto 2020, koje su bile usmerene protiv masovnog falsifikovanja rezultata predsedničkih izbora od strane beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, kanal Nekta Telegram odigrao je centralnu ulogu u koordinaciji višemesečnih protesta.

Oba popularna servisa za razmenu poruka Telegram i VhatsApp prekinuta su tokom prošle godine jer Roskomnadzor navodno testira svoju novu tehnologiju kontrole.

Smešnim potezom 2018. godine, FSB je pokušao da primora Pavela Durova, vlasnika popularnog servisa za razmenu poruka koji ima koristi od neraskidivog šifrovanja, da preda svoje bezbednosne ključeve kako bi vlasti mogle da pročitaju sve poruke. Odbio je. FSB je tada pokušao da ugasi službu. Usledila je igra mačke i miša, gde je Roskomnadzor pokušavao da ugasi Telegramove servere, da bi ga beznadežno nadmašili ruski tehničari koji su skakali sa servera na server, uvek ostajući korak ispred. Roskomnadzor je u nekom trenutku uspeo samo da ugasi sopstvenu veb stranicu, dok je Telegram nastavio da funkcioniše savršeno.

Posle dve godine, Kremlj je bio primoran da odustane i predstavio je predlog zakona o okončanju pokušaja blokiranja Telegrama. Jedan od razloga za to je taj što toliko poslanika Dume koristi uslugu i ceni njenu privatnost i nemogućnost FSB-a da čita njihove poruke.

Od tada, Roskomnadzor je uložio velika sredstva u novu opremu za bolju kontrolu interneta, od kojih su neke navodno proizvele američke i izraelske kompanije, i polako je poboljšavao njenu efikasnost.

Roskomnadzor je već blokirao popularnu aplikaciju za razmenu poruka Viber zbog kršenja zakona. Ruski korisnici šifrovane aplikacije Signal takođe su pogođeni prekidima rada, što je dodatno ograničilo pristup sigurnim komunikacionim platformama. U međuvremenu, Apple je uklonio 60 aplikacija virtuelne privatne mreže (VPN) iz ruske App Store između jula i septembra 2024, čime je ukupan broj nedostupnih VPN usluga porastao na 98, piše Moskva tajms.

/www.intellinews.com