Rusi dolaze: Švedska u opasnosti dok Rusija pokazuje svoje vojne mišiće

Nedugo nakon što je Rusija započela svoje masovno okupjlanje trupa duž ukrajinske granice, nekoliko ruskih amfibijskih ratnih brodova se nakratko pomerilo u vode Baltičkog mora, od kojih su se neki približili neprijatno blizu Švedske. Ovaj i niz nedavnih letova dronovima nepoznatog porekla iznad nuklearnih elektrana u zemlji doveli su Švedsku u opasnost, probudivši dugogodišnje strahove od mogućeg ruskog napada.

Švedske oružane snage izvestile su sredinom januara da je šest ruskih amfibijskih ratnih brodova napustilo svoju pomorsku bazu u Kalinjingradu, ruskoj enklavi koja se nalazi između Poljske i Litvanije, i ušlo u Baltičko more. Iako nije neuobičajeno da se ruski brodovi kreću u tom području, njihov broj pomeranja je bio neuobičajen.

Švedska je odmah prihvatila ovaj potez kao signal upozorenja, pozivajući se na „promenljivu bezbednosnu situaciju u Evropi i oblasti Baltičkog mora“ i odgovorila je brzim povećanjem svog vojnog prisustva na jugoistočnom švedskom ostrvu Gotland. U roku od 48 sati, ostrvo od 60.000 ljudi bilo je ispunjeno patrolnim vojnicima i oklopnim tenkovima u sceni bez presedana u decenijama.

„Bilo je veoma uobičajeno videti vojsku [ovde], ali u stvarnosti više nije tako. Ovi dani vas zaista iznenađuju“, rekao je jedan stanovnik nacionalnom dnevniku Dagens Niheter.

Misteriozni dronovi

Otprilike u isto vreme, švedska policija je primila nekoliko izveštaja o posebno velikim bespilotnim letelicama koje lete iznad tri švedske nuklearne elektrane – Oskarshamn, Ringhals i Forsmark – kao i najmanje dva aerodroma, najveće oblasti u Stokholmu i palate kraljevske porodice u Drotningholmu. Poreklo dronova nije identifikovano, a švedska obaveštajna agencija je 17. januara saopštila da je preuzela istragu.

Incidenti su razbesneli Švedsku. Poslednjih nedelja bilo je mnogo spekulacija o tome šta bi potencijalna ruska pretnja mogla da znači ovoj maloj zemlji od 10 miliona ljudi. Dok su neke novine raspravljale o tome koliko bi odbrana Švedske mogla trajati u slučaju ruskog napada, druge su analizirale osnovne razloge zašto bi Švedska mogla biti zanimljiva vojna meta. Pojedini mediji su vodili i razgovore uživo u kojima su stručnjaci za odbranu dobijali pitanja od zabrinute javnosti o sve napetijoj bezbednosnoj situaciji u regionu.

Ponovo su se pojavile i rasprave o tome da li Švedska treba da uđe u NATO, kao i svakih nekoliko godina. Ali ovog puta debatu dodatno podstiče insistiranje Rusije da transatlantski vojni savez ne prihvati nijednu novu članicu, posebno Ukrajinu. Iako je vlada koju predvode socijalisti nedavno ponovila svoj dugogodišnji stav da će Švedska ostati „slobodna od saveza“, većina Šveđana smatra da članstvo u NATO-u treba da bude odluka Švedske, a ne ruske.

Švedska ministarka spoljnih poslova An Linde i njen finski kolega Peka Havisto, čija zemlja takođe nije članica NATO-a, su u ponedeljak to demonstrirali sastankom sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Briselu radi „dijaloga“ o „produbljivanju partnerstva“. .

„Pogledajte ruske podmornice“

Strah Švedske od Rusije datira stotinama godina unazad, uglavnom zbog suprotstavljenih planova proširenja u odnosu na ono što je Finska sada. Rusija je na kraju pobedila, ukravši Švedskoj status evropske supersile. Od tada “Rusi dolaze!” (Rissen kommer) je postao uobičajen švedski izraz.

Na vrhuncu Hladnog rata 1980-ih, i dok su se bivši Sovjetski Savez i Sjedinjene Države borile da postanu najveća nuklearna supersila na svetu, geografska blizina Švedske Rusiji – i neki pogledi na sumnjive ruske podmornice u Stokholmskom arhipelagu – doneli su Švedsku strah od visoke temperature.

Mount Rising, švedski novinar odrastao u primorskom gradu Ninašamnu, podsetio je na tenzije. „Sećam se da smo se moji prijatelji i ja penjali na stene i gledali preko Baltičkog mora da vidimo da li možemo da uočimo koju [rusku] podmornicu. Tako smo tada igrali“, rekla je ona. „Takođe se sećam da su ljudi raspravljali gde da nađu najbliže sklonište za bombe ako dođu Rusi.

Neka od skloništa su od tada postala centri servera podataka, simbol promene percepcije Švedske o rizicima koje predstavlja Rusija.

Godine 2010, više od 20 godina nakon raspada Sovjetskog Saveza i završetka Hladnog rata, švedski strah od Rusa je donekle nestao, a vlada je odlučila da odustane od obaveznog služenja vojnog roka koji je bio na snazi od 1901. godine.

Ali samo sedam godina kasnije, zemlja je odlučila da ponovo aktivira regrutovanje vojske, navodeći rusku aneksiju ukrajinskog poluostrva Krim 20. 14 i pojačane vojne aktivnosti u okolini Švedske. Zemlja je takođe odlučila da izvrši rodno neutralno regrutovanje i ponovo uspostavi garnizon na ostrvu Gotland.

Sve o Gotlandu

Ostrvo Gotland, i njegova strateška geografska lokacija u Baltičkom moru, trenutno je u srcu švedskih strahova Rusije: Leži samo 300 kilometara severno od pomorske baze u Kalinjingradu i suočava se sa tri baltičke (i bivše sovjetske) države, Estonijom, Letonijom. i Litvanije na istoku.

Drugim rečima, svako ko kontroliše Gotland ima slobodan pristup baltičkim državama.

Ali ima i više: tri baltičke države su članice NATO-a, što znači da bi ostale članice NATO-a – uključujući Sjedinjene Države – bile prinuđene da stanu u njihovu odbranu u slučaju napada prema članu 5.

„Da bi pomogli svojim saveznicima, Amerikanci bi morali da pošalju avione – brze – i prelete Baltičko more. Ali ako bi Rusi preuzeli kontrolu nad Gotlandom, mogli bi da koriste protivvazdušne rakete i pomorske robote, što bi Amerikancima učinilo izuzetno teškim da stignu i brane Baltik“, rekao je Magnus Kristison, istraživač vojne strategije na Univerzitetu u Švedska, odbrana.

Kristison je rekao da bi ruska invazija na baltičke države bila destruktivna po svetski poredak. „To bi potpuno uništilo kredibilitet NATO-a, ne ostavljajući ništa od toga, s obzirom na to da je izgrađen na članu 5 „Svi za jednog, jedan za sve“. „To bi bila katastrofa“, rekao je on.

Kristison je dodao da ako bi se ispostavilo da iza prijavljenih letova bespilotnih letelica zapravo stoje Rusi, to bi najverovatnije bio pokušaj zastrašivanja Šveđana, ništa drugo. „Sigurno već znaju gde su elektrane i zar ne znaju svi gde je kraljevska palata? našalio se Kristijanson. „To je zaista jeftin način da nekoga izvučete iz ravnoteže. To je psihološki.”

Do 18. januara svih šest ruskih amfibijskih ratnih brodova napustilo je Baltičko more. Ali švedske trupe na Gotlandu ostaju na mestu.