Rat u Ukrajini doveo je do toga da Kina profitira

Trgovina ove zemlje sa Rusijom je ove godine premašila 200 milijardi dolara, a proizvođači automobila i kamiona su veliki pobednici.

Na snežnoj granici Kine sa Rusijom, prodavac kamiona je udvostručio promet prošle godine zahvaljujući ruskim kupcima. Kineski izvoz u njen sused je toliko veliki da su kineski građevinski radnici ovog leta izgradili skladišta od 20 spratova i solitere na granici.

Pogranični grad Heihe je mikrokosmos sve bližih ekonomskih odnosa Kine sa Rusijom. Kina ima koristi od ruske invazije na Ukrajinu, što je dovelo do toga da se Rusija okrene sa Zapada Kini za sve, od automobila do kompjuterskih čipova.

Rusija je zauzvrat prodala naftu i prirodni gas Kini uz velike popuste. Ruska čokolada, kobasice i druga roba široke potrošnje mogu se naći u izobilju u kineskim supermarketima. Trgovina između Rusije i Kine premašila je 200 milijardi dolara u prvih 11 meseci ove godine, nivo koji se očekivalo da će zemlje dostići tek 2024. godine.

Ruski rat u Ukrajini takođe je dobio podršku imidža u Kini. Državni mediji stalno šire rusku propagandu u Kini i širom sveta. Rusija je toliko popularna u Kini da influenceri na društvenim mrežama hrle u Harbin, glavni grad najsevernije kineske provincije Heilongđang, da poziraju u ruskom kostimu ispred bivše ruske katedrale.

Kineski predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir V. Putin su u više navrata javno demonstrirali bliske veze svojih zemalja. Si je posetio Harbin početkom septembra i proglasio Heilongđang kineskom „kapijom ka severu“. Kineski izvoz u Rusiju porastao je za 69 odsto u prvih 11 meseci ove godine, u poređenju sa istim periodom 2021, pre invazije na Ukrajinu.

„Održavanje i proširenje odnosa Kine i Rusije je strateška odluka koju su donele obe strane na osnovu fundamentalnih interesa oba naroda“, rekao je Si kada se u sredu u Pekingu sastao sa ruskim premijerom Mihailom Mišustinom.

Kina je ispunila kritičnu potrebu za ruskim uvozom koju su mnoge evropske i američke kompanije izbegle nakon što je Putin ušao u rat u februaru 2022. Kina je nastavila svoju ulogu zamenskog snabdevača robom, iako je rizikovala svoje bliske ekonomske veze sa mnogim evropskim zemljama.

Pre invazije na Ukrajinu, lideri Nemačke, Francuske i drugih evropskih zemalja obično su ostavljali po strani svoje razlike sa Kinom po pitanjima kao što su ljudska prava da se fokusiraju na trgovinu. Sa svoje strane, kineski zvaničnici insistiraju na tome da ne bi trebalo da budu primorani da biraju između Evrope i Rusije i da Kina treba da bude slobodna da posluje sa bilo kojom drugom zemljom.

Najveći dobitnici od naglog povećanja trgovine sa Rusijom su kineski proizvođači automobila.

Nedavno popodne u Heiheu, redovi kamiona sa dizel motorima i nalepnicama na vratima vozača na kojima su prikazani režeći medvedi, simbol Rusije, čekali su da budu prebačeni preko mosta preko reke Amur u Rusiju. Most je nov, kao i kamioni, koji su nosili značke Genlion, brend u vlasništvu državne Šangajske korporacije automobilske industrije. Kompanija, poznata kao SAIC, takođe proizvodi brendove automobila kao što je MG, kupljene od Britanije.

Prodaja je pomogla Kini da ove godine pretekne Japan kao najvećeg svetskog izvoznika automobila. Nemački proizvođači kao što su Mercedes-Benz i BMV nekada su imali veliko prisustvo u Rusiji, ali su se povukli kao odgovor na sankcije protiv zemlje od strane Evrope, Sjedinjenih Država i njihovih saveznika.

Prodaja luksuznih automobila u Rusiji je naglo opala, što je doprinelo padu ukupnog tržišta automobila u zemlji, koje je sada manje od polovine nemačkog. Međutim, prema rečima Aleksandra Gabujeva, direktora Evroazijskog centra Karnegi Rusija, ruske porodice niže srednje klase i siromašne, čiji članovi čine većinu vojnika koji se bore u ratu, sve više kupuju pristupačne kineske automobile.

Jedan od razloga za to su, prema Gabujevu, isplate za smrt i invalidninu koje ruska vlada i osiguravajuća društva isplaćuju porodicama ruskih vojnika – do 90.000 dolara u slučaju smrti.

Rusija nije objavila broj svojih mrtvih i ranjenih, ali Sjedinjene Države procenjuju ukupan broj na 315.000.

Rusi gotovo isključivo kupuju automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Kina ima višak ovih vozila jer su njeni potrošači brzo prešli na električne automobile.

A kopnena granica znači da Kina može da prevozi automobile u Rusiju železnicom – što je važan faktor pošto Kina nema sopstvenu flotu transportnih brodova za izvoz vozila.

Rezultat? Prema GlobalData Automotive-u, kineski proizvođači automobila zauzeli su 55 odsto ruskog tržišta. U 2021. i dalje su imali 8 odsto.

„Nikada ranije nismo videli da proizvođači automobila iz jedne zemlje tako brzo osvoje toliki udeo na tržištu – Kinezi su imali sreće“, rekao je Majkl Dan, azijski konsultant za automobile u San Dijegu.

Sjedinjene Države su snažno upozorile Kinu da ne isporučuje odbrambenu opremu Rusiji i do sada nisu našle nikakve dokaze da to čini. Međutim, neka civilna oprema koju Kina prodaje Rusiji, kao što su dronovi i kamioni, takođe ima vojnu upotrebu.

Približavanje Pekinga Rusiji takođe je dalo kineskoj građevinskoj industriji skroman, ali blagovremen podsticaj. Ekonomija se bori da se oporavi od ožiljaka koje su ostavile skoro tri godine strogih mera „nula kovida“.

Tržište nekretnina je u krizi širom Kine. Desetine miliona domova stoje prazni ili nedovršeni, a novi projekti su zaustavljeni, lišavajući građevinski sektor posla koji je dugo obezbeđivao radna mesta.

„Izgrađene su mnoge zgrade, ali u njima niko ne živi“, rekao je Džang Jan, prodavac drvenih vrata u Heiheu.

Ali neki radnici nalaze posao duž ruske granice duge 2.600 milja, koja je do ove godine imala nedostatak kamionskih stajališta, carinskih centara, železničkih stanica, cevovoda i druge infrastrukture. U gradovima kao što je Heihe, gradnja je brzo napredovala tokom leta, iako su pauzirali zbog ledene zime.

Gasovodi su potrebni za jednu od najvažnijih roba kojima se trguje između dve zemlje: energiju.

Jeftina ruska energija koja zaobilazi sankcije Zapada pomogla je kineskim fabrikama da se takmiče na globalnim tržištima, dok se njihovi konkurenti u proizvodnji u drugim delovima, posebno u Nemačkoj, bore sa naglim povećanjem troškova energije u poslednje dve godine.

Rusija je povećala isporuke prirodnog gasa Kini preko svog gasovoda Snaga Sibira i pregovara o izgradnji drugog gasovoda za transport gasa sa polja koja su snabdevala Evropu pre rata u Ukrajini. Manje od tri nedelje pre rata u Ukrajini, Kina i Rusija su se takođe složile da izgrade treći, manji gasovod za prenos gasa od najistočnijeg dela Rusije do severoistočne Kine, a izgradnja tog projekta je dobro uznapredovala.

Najnoviji gasovod će prolaziti kroz zemlju koju je Rusija konfiskovala od Kine kasnih 1850-ih i nikada se nije vratila. Još 1960-ih, Kina i Sovjetski Savez su se još uvek svađali oko svoje granice, a njihove trupe su se sukobljavale. U selu u blizini Heihea, statua kineskog carskog generala u ogromnoj veličini i dalje se uzdiže iznad reke Amur.

Danas Rusija i Kina grade mostove i gasovode koji prelaze reku.

nytimes.com