Rastući nuklearni arsenal Kine

Paralelno sa masovnim jačanjem konvencionalne vojne moći, Kina je započela brz i kontinuiran rast veličine i sposobnosti svojih nuklearnih snaga, prema američkoj vojsci i stručnjacima za kontrolu naoružanja.

Komandant Američke strateške komande, general Entoni Koton, rekao je Kongresu u martu da direktiva kineskog lidera Si Đinpinga, prema kojoj kineska vojska treba da bude spremna da zauzme Tajvan do 2027. godine, podstiče nagomilavanje nuklearnog oružja koje može biti lansirano sa kopna, iz vazduha i sa mora.

U svojoj politici nacionalne odbrane iz 2023. godine, Kina je obnovila svoje dugogodišnje obećanje da nikada neće prva upotrebiti nuklearno oružje, ni pod kakvim okolnostima. Takozvana politika „neprve upotrebe” uključuje i obećanje da Kina neće upotrebiti niti pretiti upotrebom nuklearnog oružja protiv države koja ga ne poseduje.

U odgovoru na pitanja, ministarstvo odbrane u Pekingu saopštilo je da se „nuklearni rat ne može dobiti i ne sme se voditi.” Kina, kako je navedeno, sledi „nuklearnu strategiju samoodbrane i politiku neprve upotrebe.”

U svom godišnjem izveštaju o kineskoj vojnoj moći, Pentagon je naveo da, uprkos javnom stavu Kine, njena strategija verovatno uključuje moguću prvu upotrebu kao odgovor na konvencionalne napade koji ugrožavaju održivost njenih nuklearnih snaga, komandovanja i kontrole, ili koji imaju efekat sličan nuklearnom udaru. Takođe, Peking bi verovatno razmotrio prvu upotrebu nuklearnog oružja ukoliko bi konvencionalni vojni poraz na Tajvanu „ozbiljno ugrozio” opstanak komunističkog režima, navodi Pentagon u izveštaju objavljenom krajem prošle godine.

Kinesko ministarstvo odbrane saopštilo je da se protivi „svakom pokušaju da se podstakne takozvana ‘kineska nuklearna pretnja’ sa ciljem da se Kina ocrni i okleveta, te namerno dovede u zabludu međunarodna zajednica.”

Kina širi i modernizuje svoj arsenal brže od bilo koje druge nuklearne sile i prikupila je oko 600 bojevih glava, prema Biltenu atomskih naučnika, neprofitnoj organizaciji sa sedištem u Čikagu.

U izveštaju se navodi da Kina gradi oko 350 novih silosa za rakete i nekoliko novih baza za mobilne lansere. Procena je da kineska vojska, Narodnooslobodilačka armija, ima oko 712 lansera za rakete sa kopna, ali nisu svi predviđeni za nuklearno oružje. Od tih lansera, 462 mogu biti opremljena raketama „koje mogu dosegnuti kontinentalne Sjedinjene Države,” stoji u izveštaju.

Mnogi lanseri PLA namenjeni su za rakete kraćeg dometa usmerene ka regionalnim ciljevima, ali većina njih nije predviđena za nuklearni udar, navodi se u proceni Biltena.

U svom izveštaju, Pentagon je procenio da će PLA do 2030. godine imati više od 1.000 operativnih nuklearnih bojevih glava, jer nastoji da izgradi veću silu, od preciznih raketa sa niskim prinosom do interkontinentalnih balističkih raketa sa višemegatonskim razornim učinkom.

/www.reuters.com