Rast ruskog BDP-a kroz vojnu potrošnju prikriva šire ekonomske probleme

Ruska ekonomija se snažno oporavila nakon pada 2022. godine, pokazali su godišnji podaci u sredu, ali rast se u velikoj meri oslanja na državno finansiranu proizvodnju oružja i municije, maskirajući probleme koji utiču na životni standard Rusa.

Predsednik Vladimir Putin, koji traži reizbor u martu, rekao je da se ekonomija razvija i da ima dovoljno bezbednosne margine da omogući Rusiji da se uspešno okrene od Zapada usred sankcija uvedenih zbog rata u Ukrajini.

Međutim, ruski ekonomisti smatraju da privreda sada pokazuje ozbiljne znake pregrevanja pošto Moskva nastavlja svoju takozvanu „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini, i da uprkos trenutnom optimizmu, sada postoji rizik od stagnacije ili recesije.

Statistička služba Rosstat je u sredu procenila rast BDP-a na 3,6% nakon revidovanog pada od 1,2% u 2022. godini, ali ekonomisti sa kojima je Rojters razgovarao kažu da naslov daje malo pokazatelja o životnom standardu većine Rusa.

„Kada odbrambena kompanija napravi raketu ili granatu, ona negde eksplodira i BDP raste“, rekao je ekonomista Sergej Čestanov. „Ali civilna ekonomija ima vrlo malo koristi od ovog procesa.

„Sovjetski Savez je proizveo mnogo tenkova i projektila, ali ljudi to nisu osetili.

Ruski centar za makroekonomske analize i kratkoročne prognoze (CAMAC) pripisuje oko 60-65% povećane industrijske proizvodnje u poslednje dve godine sukobu u Ukrajini.

Drugi ekonomisti smatraju da Rusija stimuliše privredu jednokratnim, neproduktivnim investicijama koje pružaju ograničene buduće koristi.

„Proizvodnja u vojno-industrijskom kompleksu, pravo rečeno, izbacuje novac iz privrede“, rekla je ekonomista Aleksandra Suslina. „Konvencionalni tenkovi i bombe su nešto što se koristi samo jednom i ništa ne vraća privredi.

„Nemoguće je napraviti mašinu visoke tehnologije od ostataka rezervoara koja bi mogla dodatno doprineti rastu.

‘NIJE SVAKI RAST DOBAR’

Međunarodni monetarni fond očekuje da će ruska ekonomija ove godine rasti brže od svih zemalja G7, ali manje nego u Evropi u usponu. Vojna potrošnja kroz istoriju je podržavala ekonomski rast zemalja u ratu.

MMF, čija prognoza od 2,6 odsto premašuje prognozu ruskog ministarstva ekonomije od 2,3 odsto, rekao je da je zategnuto tržište rada u zemlji podržalo rast plata. Realne plate su sada pale, navodi CAMAC.

„Inflacija je previsoka i finansijska situacija kompanija više nije dovoljno sigurna da brzo poveća plate čak i kada je u pitanju ozbiljan nedostatak radne snage“, pišu ekonomisti CAMAC-a.

Situacija je još gora kada je reč o realnom raspoloživom dohotku, jer penzije i socijalna davanja nisu u potpunosti prilagođeni inflaciji, koja će 2023. iznositi 7,4 odsto, posle 11,9 odsto 2022. godine.

Nezaposlenost je rekordno niska od 2,9%, a stotine hiljada ljudi je pobeglo iz Rusije ili se pridružilo vojsci u poslednje dve godine.

Prema Rosstatu, ruski indeks produktivnosti rada, jedan od Putinovih ključnih ciljeva nacionalnog razvoja, pao je 3,6% u 2022. u poređenju sa prethodnom godinom, što je najoštriji godišnji pad od posledica globalne finansijske krize 2009. godine.

Ministar rada Anton Kotjakov rekao je da Rusija treba da poveća produktivnost rada kako bi postala tehnološki samodovoljnija.

Podaci o produktivnosti rada za 2023. neće biti objavljeni do kraja 2024., ali upozorenja vlasti o nedostatku radne snage sugerišu da prošle godine nije bilo oporavka.

Rast plata je takođe koncentrisan u regionima i sektorima koji imaju koristi od naglog rasta izdataka za odbranu i bezbednost ove godine na skoro 40% ukupne potrošnje domaćinstava.

„Nije svaki rast dobar ako koristi od tog rasta imaju uglavnom veoma ograničen krug ekonomskih aktera“, rekao je Jevgenij Nadoršin, glavni ekonomista u PF Capital.

„Većina stanovništva ne doživljava nikakav rast prihoda – ili u najboljem slučaju doživljava nominalni jednocifreni rast.

RIZIK OD PREGREVANJA?

Dodatni dokaz zategnutog tržišta rada u Rusiji je rekordno visoka iskorišćenost kapaciteta, koja je dostigla 81% u poslednjem kvartalu 2023. godine, u odnosu na 80,7% u prethodnom kvartalu.

U isto vreme, tvrdoglavo visoka inflacija sugeriše da privreda raste brže od potencijala, što primorava centralnu banku da drži visoke kamatne stope.

„Ako pokušamo da idemo brže nego što je automobil dizajniran i damo što više gasa, pre ili kasnije će se motor pregrejati i nećemo daleko stići“, rekla je u decembru guverner Centralne banke Elvira Nabiulina.

„Možemo brzo, ali ne zadugo.

Prema ekspertima CAMAC-a, iako je još prerano govoriti o recesiji, postoje znaci da privreda posustaje u sektorima kao što su proizvodnja automobila i građevinarstvo.

MMF očekuje da će ruski rast sledeće godine pasti na 1,1 odsto, što je znatno ispod rasta u razvijenim i razvijenim ekonomijama.

„Ne smatram trenutni ekonomski rast održivim ili kvalitativnim“, rekao je Nadoršin. „Vidim to kao preteču približavanja ekonomske krize, možda prve od 2004. godine, kojoj možda nije ni potreban spoljni šok./Reuters/