Mnogo pre nego što su ruski tenkovi i trupe ušli u Ukrajinu, Vladimir Putin je koristio krvavi raspad Jugoslavije 1990-ih da pruži navodno opravdanje za invaziju na suverenu evropsku zemlju.
Ruski predsednik je bio posebno fokusiran na NATO bombardovanje Srbije 1999. i prihvatanje od strane Zapada proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. On tvrdi da su oboje postavili nezakonit presedan koji je uništio međunarodni zakon i red, očigledno dajući izgovor za invaziju na Ukrajinu.
Putinovi argumenti, ponovljeni nekoliko puta od aneksije Krima od strane Rusije 2014. godine, izgleda slede ovu liniju: ako različite bivše jugoslovenske republike i bivša srpska pokrajina Kosovo mogu da postanu nezavisne uz podršku Zapada i ratove, zašto ne može ukrajinsko strateški Crnomorsko poluostrvo i oblasti pod kontrolom pobunjenika, oblasti sa većinskim ruskim stanovništvom na istoku zemlje biti odvojene od svojih matičnih naroda – uz rusku pomoć?
Uz snažnu podršku SAD, Kosovo u kojem dominiraju etnički Albanci se otcepilo uprkos snažnom protivljenju Srbije. Rusija, istorijski saveznik Srba, tada je tvrdila da je to predstavljalo presedan koji bi mogao da podstakne seriju zahteva za državljanstvo drugde u svetu.
U julu 2010. Vrhovni sud UN je odlučio da je proglašenje nezavisnosti Kosova legalno, ali nije u potpunosti podržao zahtev Kosova za državljanstvo.
Postoje mnoge razlike između ruskog napada na Ukrajinu, koji se na Zapadu smatra jednim od najmračnijih trenutaka za Evropu od Drugog svetskog rata, i ratova na Balkanu koji su ostavili više od 120.000 mrtvih ljudi i milione bez krova nad glavom. Postoje i neke sličnosti.
Koje su glavne razlike?
NATO nije izvršio invaziju na Kosovo nakon što je proterao srpske snage iz bivše srpske pokrajine, već je poslao mirovne snage. U međuvremenu, ruske trupe su preuzele kontrolu nad Krimom i pre referenduma o pridruživanju Rusiji.
NATO je intervenisao na Kosovu tek nakon značajnih dokaza o srpskim zlostavljanjima etničkih Albanaca, uključujući masovna ubistva i deportacije. Ruske snage su intervenisale u Ukrajini bez većeg zlostavljanja ili nasilja nad etničkim Rusima.
Kosovari su proglasili nezavisnost, ali se nisu ujedinili sa svojom etničkom braćom u susednoj Albaniji u jednu državu. Krim, koji ima većinsko rusko stanovništvo, potpisao je sporazum o pridruživanju Rusiji dva dana nakon referenduma, što je Zapad smatrao pogrešnim i nedemokratskim.
Koje su glavne sličnosti?
Obe intervencije (i Srbija i Rusija) počele su lažnim tvrdnjama da su etničke manjine progonjene u susednim zemljama. Vojska predvođena Srbima ispalila je teške artiljerijske granate na gradove i sela u Hrvatskoj 1991. godine, nešto slično početnim napadima ruskih snaga na Ukrajinu.
Baš kao što su se Hrvati, Bošnjaci i kosovski Albanci plašili srpske represije tokom autokratske vladavine pokojnog srpskog lidera Slobodana Miloševića, etnički Rusi su se plašili ukrajinskih nacionalista.
Šta je rekao Putin?
“(Nemački kancelar Olaf Šolc) je upravo rekao da je ljudima njegove generacije – a ja svakako pripadam toj generaciji – teško da zamisle rat u Evropi“, rekao je Putin posle razgovora sa Šolcom u Moskvi 15. novembra.
Ali svi smo bili svedoci rata u Evropi koji je NATO pokrenuo protiv Jugoslavije“, rekao je Putin. On je podsetio da je to bila velika vojna operacija koja uključuje bombardovanje jedne evropske prestonice, Beograda.
“Ovo je stalo. Bez ikakvih sankcija Saveta bezbednosti UN. To je veoma tužan primer, ali je jaka činjenica“, rekao je Putin.
On je tvrdio da je intervencijom na Kosovu Zapad napravio presedan sa trajnim posledicama.
Kakav je odnos Zapada prema tome?
Šolc je na konferenciji za novinare sa Putinom odgovorio na argumente ruskog predsednika o akcijama NATO-a na Kosovu, rekavši da je to učinjeno da bi se sprečio genocid, misleći na progon većine kosovskih Albanaca od strane srpskih snaga.
Zapadni lideri su više puta odbacivali Putinove argumente, navodeći da je Kosovo jedinstven slučaj zbog velikog broja žrtava tokom balkanskih ratova usred nasilnog raspada Jugoslavije. Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je insistirala da su Putinove analogije između akcija Zapada na Kosovu i ruske intervencije na Krimu „sramne“.
Kakve bi mogle biti posledice?
Postoji bojazan da bi prorusko srpsko rukovodstvo moglo pokušati da iskoristi međunarodnu pažnju usmerenu na Ukrajinu da dodatno destabilizuje svoje susede, posebno Bosnu, gde su srpske manjine zapretile da će se pridružiti Srbiji.
Mirovne snage Evropske unije u Bosni najavile su raspoređivanje oko 500 dodatnih vojnika, navodeći „pogoršanje međunarodne bezbednosti (koja) ima potencijal da proširi nestabilnost“ u regionu.
Kosovsko rukovodstvo strahuje da bi Srbija mogla biti ohrabrena od strane Rusije da pokuša da interveniše u svojoj bivšoj pokrajini kako bi zaustavila navodno uznemiravanje srpske manjine. Kosovo je zatražilo od NATO-a brz put ka članstvu nakon ukrajinske krize, što ni Srbija ni Rusija ne bi mirno prihvatile.
Kosovski zvaničnici odbacili su Putinove paralele između intervencije NATO-a na Kosovu i njegove invazije na Ukrajinu kao „potpuno neosnovane i smešne“.