Putin se sastaje sa mađarskim premijerom u retkim ličnim razgovorima sa liderom EU

 Mađarski premijer Viktor Orban razgovarao je u utorak sa Vladimirom Putinom, označivši redak susret licem u lice između ruskog predsednika i šefa države iz jedne zemlje Evropske unije.

Orban i Putin sastali su se u Pekingu pre međunarodnog foruma o jednoj od najvažnijih politika kineskog predsednika Si Đinpinga, Inicijativi Pojas i put. U fokusu njihovog sastanka bio je pristup Mađarske ruskoj energiji.

Lideri EU i drugih zapadnih zemalja uglavnom su izbegavali kontakt sa Putinom zbog ruske invazije na Ukrajinu koja je počela u februaru. Austrijski kancelar Karl Nehamer sastao se lično sa Putinom u aprilu 2022.

„Mađarska nikada nije želela konfrontaciju sa Rusijom. Mađarska je uvek nastojala da proširi kontakte“, rekao je Orban Putinu, prema ruskom prevodu njegovih izjava koje je emitovala ruska državna televizija.

Bilateralni odnosi dve zemlje pretrpeli su štetu zbog sankcija EU protiv Moskve, rekao je on.

Stav Mađarske o ratu zbunio je njene evropske partnere i doveo do blokada finansijske i vojne podrške Kijevu. Orban je odbio da isporuči Ukrajinu oružje i nije dozvolio njegovo prebacivanje preko mađarsko-ukrajinske granice. Takođe je zapretio da će staviti veto na sankcije EU protiv Moskve, iako je uvek na kraju glasao za njih.

Činilo se da je Orbanov sastanak sa Putinom blagodat za ruskog predsednika, koji je mogao da istakne da jedinstvo unutar EU oko podrške Ukrajini – i osude Rusije zbog otpočinjanja rata – posustaje.

Putin je rekao da iako su mogućnosti za održavanje odnosa sa nekim zemljama „ograničene u trenutnoj geopolitičkoj situaciji, raduje to što smo uspeli da održimo i razvijemo odnose sa mnogim evropskim zemljama, uključujući Mađarsku.

Budimpešta je blokirala paket vojne pomoći EU Kijevu od 500 miliona evra (526 miliona dolara) od maja i rekla je da će to činiti sve dok ne dobije ustupke od Kijeva u vezi sa određivanjem mađarske banke za međunarodnog sponzora rata.

Orban, konzervativno-populistički lider koji je više puta kritikovao zapadne sankcije Rusiji, rekao je da je njegova zemlja ostala posvećena održavanju veza sa Moskvom, od koje Mađarska u velikoj meri zavisi od prirodnog gasa, nafte i nuklearnog goriva.

Dok je većina mađarskih suseda u centralnoj i istočnoj Evropi uložila velike napore da postanu nezavisna od ruske energije, Orban je radio na održavanju, pa čak i na povećanju zaliha ruskog gasa i nafte, jer su oni od suštinskog značaja za funkcionisanje mađarske privrede.

„Radimo šta možemo i pokušavamo da sačuvamo ono što se spasiti može u našim bilateralnim kontaktima“, rekao je on, misleći na planirano proširenje jedine mađarske nuklearne elektrane od strane ruske državne kompanije za nuklearnu energiju Rosatom. Projekat se finansira kreditom od 10 milijardi evra (10,5 milijardi dolara) ruske državne banke.

U objavi na svojoj Fejsbuk stranici, Orban je ponovio svoj dugotrajan poziv na prekid vatre i hitne mirovne pregovore u Ukrajini, ne govoreći šta bi takav sporazum značio za buduću bezbednost ili teritorijalni integritet Ukrajine.

„Postoji jedno pitanje koje muči danas u Evropi: da li će biti primirja u Ukrajini“, napisao je Orban. „I nama Mađarima je najvažnije da prestanu izbeglički tokovi, sankcije i borbe u našoj susednoj zemlji.

Putin, koji retko putuje van Rusije, održava seriju sastanaka sa drugim liderima koji su došli u Peking na Forum Pojas i put i takođe će razgovarati sa Sijem.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak da je imao kratak sastanak sa Putinom, koji će verovatno izazvati zabrinutost u Evropi. Srbija se pod Vučićem sve više udaljava od svog zacrtanog cilja ulaska u EU i ekonomski i politički se približava Rusiji i Kini.

Srbija je odbila da se pridruži sankcijama EU protiv Moskve, iako Vučić kaže da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine.

I Kina i Rusija su glavni dobavljači oružja za srpsku vojsku u trenutku kada rastuće tenzije oko njene bivše pokrajine, Kosovo, predstavljaju jednu od najvećih bezbednosnih zabrinutosti Zapada za stabilnost u regionu.

Kina je Srbiji obezbedila milijarde dolara kredita za fabrike i autoputeve koje grade kineske kompanije. Sporazum o slobodnoj trgovini potpisan sa Kinom u utorak direktno je u suprotnosti sa ekonomskom politikom EU i morao bi da bude opozvan ako bi Srbija pristupila EU./abcnews/