Putin obećava da će zaustaviti energetske udare u Ukrajini, dok Zelenski dovodi u pitanje posvećenost Rusije

Ruski predsednik Vladimir Putin pristao je tokom razgovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom da zaustavi napade na energetski sektor i infrastrukturu Ukrajine na 30 dana kako bi se postigao potpuni prekid vatre.

Međutim, prvi ustupak Rusije otkako je pokrenula svoju invaziju velikih razmera na Ukrajinu pre više od tri godine nije dostigao Trampov cilj o momentalnom prekidu vatre na svim poprištima rata.

U saopštenju Bele kuće u telefonskom razgovoru od 18. marta navodi se da su se dvojica lidera složila da će put ka miru početi prekidom vatre u sektoru energetike i infrastrukture. Rusija je uništila energetsku infrastrukturu Ukrajine u pokušaju da demorališe građane zemlje oduzimajući im struju i toplotu usred zime.

Na svojoj platformi Truth Social, Tramp je razgovor opisao kao „veoma dobar i produktivan“.

„Složili smo se na trenutni prekid vatre za sve energetske i infrastrukturne objekte, uz razumevanje da ćemo brzo raditi na potpunom prekidu vatre i konačnom KRAJU ovog veoma užasnog rata između Rusije i Ukrajine“, napisao je on.

„Razgovarano je o mnogim elementima mirovnog sporazuma, uključujući činjenicu da hiljade vojnika gine i da i predsednik Putin i predsednik [Volodimir] Zelenski žele da se ovaj rat okonča“, dodao je Tramp.

Međutim, Putin je postavio preduslove za dalje korake, uključujući prekid vojne pomoći i obaveštajnih službi Ukrajini – zahteve koje će Kijev sigurno odbaciti. Ukrajina je prošle nedelje pristala na Trampov trenutni prekid vatre, pod uslovom da Rusija prihvati iste uslove.

Tramp i Putin su rekli da će njihove diplomate nastaviti razgovore o postizanju potpunog prekida vatre, što bi moglo da potraje mesecima. U međuvremenu, Rusija će nastaviti svoju invaziju na Ukrajinu na zemlji i u vazduhu.

Tramp je okončanje rata u Ukrajini učinio jednim od svojih prioriteta otkako je preuzeo dužnost pre dva meseca, ali Moskva i Kijev su toliko udaljeni oko ključnih pitanja kao što su teritorijalna kontrola i bezbednosne garancije da će premošćavanje jaza biti teško. Tramp se do sada u velikoj meri oslanjao na Ukrajinu.

U svom izveštaju o razgovoru koji je trajao više od 90 minuta, Kremlj je naveo da se Putin pozabavio nizom pitanja, uključujući efikasno praćenje mogućeg prekida vatre duž cele kontakt linije, kao i zaustavljanje ukrajinske mobilizacije i zapadne vojne pomoći Kijevu.

„Naglašeno je da najvažniji uslov za sprečavanje eskalacije sukoba i rad na njegovom rešavanju političkim i diplomatskim sredstvima treba da bude potpuni prekid strane vojne pomoći i davanje obaveštajnih informacija Kijevu“, saopštio je Kremlj.

Kremlj je takođe naveo da mirovni pregovori „moraju uzeti u obzir apsolutnu potrebu da se eliminišu uzroci krize i legitimni interesi Rusije u sferi bezbednosti“, pozivajući se na širenje NATO-a i druga pitanja koja Moskva navodi da bi opravdala svoju invaziju.

Obraćajući se novinarima iz Finske, gde se nalazi na radnom putu, ukrajinski ministar Zelenski je rekao da Putinovi zahtevi pokazuju da on nije zainteresovan za prekid vatre, već za podrivanje ukrajinskih oružanih snaga.

„Kada Putin govori o okončanju mobilizacije, on to ne radi iz humanitarnih razloga, već da bi smanjio i oslabio našu vojsku – isto važi i za njegov zahtev da prestane da nam pruža vojnu pomoć i obaveštajne informacije“, rekao je Zelenski.

„Ali jedna stvar o kojoj ne govori je prekid vatre – to je tako jednostavno – bez svih problema koji dolaze sa tim“, rekao je on.

Zelenski je kasnije rekao da kontinuirani napadi Rusije na infrastrukturu – uključujući, kako je rekao, najmanje 40 udara bespilotnih letelica kasno uveče 18. marta nakon poziva – pokazuju potrebu da se nastavi pritisak na Rusiju „radi mira“.

Eksperti su očekivali da će Putin odbiti Trampov predlog o potpunom prekidu vatre, jer šef Kremlja veruje da pobeđuje u ratu i da je vreme na njegovoj strani.

Rusija dalje napreduje u istočnoj Ukrajini, ali još uvek nema potpunu kontrolu nad četiri regiona – Donjeckom, Luganskom, Zaporožjem i Hersonom – koje planira da pripoji do 2022. godine.

Prekid vatre u ovom trenutku bi verovatno odvratio Putina od ovog cilja.

Bezbednosne garancije za Ukrajinu nisu pomenute u izveštaju. Zelenski je često naglašavao da će Kijev prihvatiti bilo kakav mirovni sporazum samo ako zapadni partneri Ukrajine pruže garancije bezbednosti, uključujući moguće članstvo u NATO.

„Insistirao sam na članstvu Ukrajine u NATO-u, ali vi znate odgovore“, rekao je on u februaru, sugerišući da je put ka pridruživanju zapadnoj vojnoj alijansi i dalje blokiran.

U Berlinu, odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron pozdravili su obećanje o okončanju napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine, ali su rekli da je to samo prvi korak na putu ka miru.

“Sledeći korak mora da bude potpuni prekid vatre za Ukrajinu, što je pre moguće. Naravno, slažemo se i oko ove tačke”, rekao je Šolc na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Makronom.

Zelenski je rekao da je razgovarao sa nemačkim i francuskim liderima nakon Trampovog telefonskog razgovora sa Putinom./Rferl/