Putin nema dovoljno trupa da porazi Ukrajinu i odbrani Rusiju

Ukrajinska invazija na Rusiju je sada u svom trećem mesecu i nema znakova da će se uskoro završiti. Uprkos nizu ruskih kontranapada od početka invazije 6. avgusta, Ukrajina nastavlja da kontroliše područje od oko hiljadu kvadratnih kilometara u ruskoj Kurskoj oblasti.

Ova ukrajinska okupacija ruske teritorije bez presedana pokazala je granice Kremljove ratne mašinerije. Dok mnogi i dalje gledaju na rusku vojsku kao na neodoljivu silu sa praktično neograničenom snagom ljudi i mašina, sada postaje sve jasnije da je Putinov pokušaj da osvoji Ukrajinu zapravo ostavio njegovu vojsku opasno preopterećenom i nesposobnom da brani Rusiju.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prvobitno se nadao da bi invazijom na Rusiju mogao da izvrši pritisak na Putina da premesti trupe iz Ukrajine na domaći front. Do sada se to nije dogodilo. Umesto toga, ruska vojska je stalno napredovala u istočnoj Ukrajini, zauzevši niz gradova i sela otkako je počela ukrajinska prekogranična invazija. Istovremeno, sama po sebi govori činjenica da je Putin morao da bira između invazije Ukrajine i odbrane Rusije.

Ruske poteškoće na Kurskom frontu najnoviji su znak da se Moskva sve više bori sa kadrovskim problemima. Poslednjih meseci, ruska vojska je navodno bila primorana da dramatično poveća nagrade za nove regrute. Prema ruskoj istraživačkoj novinskoj službi Viorstka, oni koji pristaju da se bore u Ukrajini sada su često veoma lošeg zdravlja, a prosečna starost dobrovoljaca porasla je na oko pedeset, sa četrdeset na početku invazije.

Dalji znaci da je Putin primoran da struže dno bureta kako bi popunio iscrpljene redove svoje vojske uključuju nedavne izveštaje da su mornari sa jedinog ruskog nosača aviona, Admiral Kuznjecov, povučeni iz pomorske službe i raspoređeni kao pešaci u Ukrajini. Rusija je takođe u procesu donošenja novog zakona koji bi omogućio optuženima da potpisuju vojne ugovore i izbegavaju krivično gonjenje. Desetine hiljada ruskih zatvorenika već je pušteno iz zatvora da se bore u Ukrajini.

Kada su ukrajinske trupe prešle granicu u Kursku oblast početkom avgusta, otkrile su da većinu ruske odbrane u pograničnoj oblasti čine mladi regruti, koji su se ubrzo predali u velikom broju. To je omogućilo Ukrajini da popuni svoj fond za razmenu i sprovede seriju razmene zatvorenika, ali je takođe izazvalo značajne nemire u ruskom društvu.

Putinova neuobičajeno uzdržana reakcija na ukrajinsku invaziju na Kursk sugeriše da je on dobro svestan nedostataka svoje vojske. Daleko od pretnje Trećem svetskom ratu ili pokušaja da mobiliše svoju zemlju protiv stranog osvajača, Putin je nastojao da umanji značaj celokupne invazije i rekao je izuzetno malo o prvoj stranoj okupaciji ruskog tla od Drugog svetskog rata.

Ovaj neadekvatan odgovor bio je očigledan u prvim danima ukrajinske ofanzive, što je Putin u početku odbacio kao puku „provokaciju“. Kako se navodi, Kremlj je ruskim medijima dao instrukcije da umanje značaj ukrajinske invazije i ubede domaću javnost da je prisustvo ukrajinskih trupa u Rusiji sada „nova normalnost“.

Naravno, to ne znači da je ruska vojska na ivici kolapsa. Naprotiv, Putin je nedavno otkrio ambiciozne planove da proširi svoju vojsku na milion i po vojnika, čime je postala druga po veličini u svetu posle Kine. On takođe može da najavi još jednu rundu mobilizacije ako bude potrebno, ali to bi potencijalno moglo da podstakne nemire u zemlji i navede hiljade mladih Rusa da napuste zemlju.

Putin će svakako morati da prikupi veliki broj dodatnih vojnika kako bi nadoknadio ogromne gubitke Rusije i postigao svoj cilj da postepeno iskrvari Ukrajinu u brutalnom ratu na iscrpljivanje. Prema rečima američkih zvaničnika, septembar 2024. je bio najkrvaviji mesec rata za ruske trupe u Ukrajini, ali i jedan od najuspešnijih u pogledu osvajanja nove teritorije. S obzirom na to da je Rusija sada u velikoj meri brojčano nadjačala Ukrajinu, Putin se očigledno oslanja na daleko veću sposobnost svoje zemlje da apsorbuje gubitke na bojnom polju i nastavi da se bori.

Čini se da ukrajinsko rukovodstvo veoma dobro razume ovu mračnu aritmetiku. Čini se da su doneli hrabru odluku da napadnu Rusiju uglavnom zato što su shvatili da bi rat na iscrpljivanje sa njihovim mnogo većim neprijateljem bio nacionalno samoubistvo.

Nisu svi ubeđeni u argumente za operaciju Kursk. Neki kritičari to nazivaju bezobzirnim kockanjem i strateškom greškom koja je oslabila odbranu Ukrajine u kritičnom trenutku. Ipak, ne može se poreći da je ofanziva uspela da ospori prethodno dominantni narativ o neizbežnoj ruskoj pobedi. Ono što je najvažnije, ukrajinska invazija na rusku oblast Kursk je takođe pokazala da je Putinova preplavljena vojska daleko ranjivija nego što bi Kremlj želeo da verujemo.

Piše, Peter Dikinson

/www.atlanticcouncil.org