Putin kaže da nema mira dok se ne ostvare ciljevi Rusije u Ukrajini

U svom televizijskom obraćanju na kraju godine, ruski predsednik je pozvao na bezuslovnu predaju Ukrajine

Vladimir Putin je rekao: „U Ukrajini će biti mira samo ako postignemo svoje ciljeve“ kada se pojavio na televiziji na svojoj konferenciji za novinare na kraju godine prvi put od početka invazije, nastojeći da udahne poverenje u svoju ratnu mašinu.

Ruski predsednik je pozvao na „denacifikaciju Ukrajine, njenu demilitarizaciju i njen neutralni status“ i zauzeo oštar stav koji je pozvao na bezuslovnu predaju Ukrajine nakon što Kijev nije ovog leta pokrenuo kontraofanzivu i američka vojna pomoć Ukrajini koja je dospela je odložena zbog sukoba među strankama. u Vašingtonu.

Tatjana Stanovaja, analitičarka Centra za Evroaziju Karnegi Rusija, napisala je: „Putin je upravo dao mirovnu ponudu Zapadu pod uslovom potpune predaje Ukrajine.

Konferencija za novinare na kraju godine, obično godišnji koktel kremaljske pompe i kampa državne televizije, trajala je više od četiri sata i uključivala je pitanja vojnika koji su bili upućeni sa fronta, regionalnih novinara koji su se borili za mikrofon u studiju i pitanje koje su postavili verzija Putina generisana veštačkom inteligencijom. U svom odgovoru, Putin je demantovao rasprostranjene glasine da je u javnosti koristio dvojnika.

Predsednik je takođe prvi put prokomentarisao zatvorenog izveštača Volstrit džornala Evana Gerškoviča i rekao da Rusija traži pregovore sa Sjedinjenim Državama koji bi mogli da dovedu do oslobađanja Gerškoviča i Pola Velana, još jednog Amerikanca koji je zatvoren u Rusiji.

„Želimo da postignemo sporazum, a ti sporazumi moraju biti obostrano prihvatljivi i fer za obe strane“, rekao je Putin i dodao da je Rusija u stalnom kontaktu sa Sjedinjenim Državama po tom pitanju.

Sjedinjene Američke Države saopštile su prošle nedelje da je Rusija odbacila „značajan“ predlog za oslobađanje dvojice pritvorenih Amerikanaca. Veruje se da je ponuda uključivala razmenu zatvorenika.

Moskovski sud je ranije potvrdio Gerškovićev pritvor, što znači da će reporter Wall Street Journal ostati u pritvoru najmanje do kraja januara, pošto on, Volstrit džornal i američka vlada negiraju optužbe za špijunažu.

Kremlj je prošle godine otkazao konferenciju za novinare nakon što su ruske trupe napustile svoje položaje u severnoj i istočnoj Ukrajini, a vojska je objavila masovnu mobilizaciju u kojoj su mnogi Rusi pobegli iz zemlje ili se sakrili da bi izbegli regrutaciju. Sumnjalo se da je Putin želeo da izbegne neprijatna pitanja o ratu.

Ove godine, predsednik je iskoristio događaj da smiri zabrinutost zbog rata kod kuće, tvrdeći da je ruska vojska angažovala skoro 500.000 vojnika po ugovoru i da nema potrebe da vojska najavljuje novu rundu masovne mobilizacije.

On je takođe dao ružičastu ocenu rata, rekavši da je Rusija ojačala svoje odbrambene pozicije duž linija fronta. On je umanjio značaj ukrajinskog mostobrana na istočnoj obali reke Dnjepar, rekavši da su ruske trupe bile prisiljene na malo povlačenje i nazvao ukrajinsku operaciju „poslednjim pokušajem“.

Putin je takođe tvrdio da će zapadna podrška Ukrajini uskoro presahnuti. „Danas Ukrajina ne proizvodi skoro ništa“, rekao je on. „Sve se uvozi džabe. Ali tome bi kad-tad mogao da dođe kraj. A izgleda da počinju da ponestaju.

Nedavne ankete pokazuju da su neki u zemlji umorni od rata koji ne pokazuje znake završetka. Kada je nezavisni anketar Levada centra pitao Putina šta bi oni pitali, najpopularnije pitanje je bilo kada će se završiti invazija na Ukrajinu.

Druga anketa je pokazala da skoro polovina Rusa želi da Putin započne razgovore o okončanju sukoba, nadmašujući po prvi put one koji žele da se borba nastavi.

Neka pitanja koja su Rusi postavili, a zatim projicirala na zidove studija, ukazivala su na rastuću frustraciju ratom, iako nisu razmatrana tokom konferencije.

„Kada će se rat završiti? Kada će biti mira na nebu? Kada će početi mirovni pregovori?“, glasila je poruka koja se nakratko vidi na televizijskom ekranu iza Putina. „Zdravo, kako da se preselim u Rusiju o kojoj pričaju na Prvom kanalu“, pročitao je drugi.

Putin nije dao vremenski okvir za završetak rata, već je odgovorio na nekoliko pitanja o stanju ruskih trupa na frontovima.

On je takođe pohvalio ratnu otpornost ruske ekonomije, rekavši da je ona uspešno prebrodila nezabeležene sankcije Zapada uvedene zemlji od početka sukoba.

Ruski lider je rekao da se očekuje da će ekonomija ove godine porasti za 3,5 odsto, pošto su se zapadni analitičari složili da je ruska ekonomija imala bolje rezultate nego što se očekivalo. „To znači da smo se oporavili od prošlogodišnjeg pada… i da smo napravili relativno veliki korak napred“, rekao je Putin.

On je naglasio da su se ključni sektori ruske ekonomije, uključujući automobilsku i avionsku industriju, oporavili od zapadnih sankcija.

Ipak, Putin je priznao da će inflacija dostići osam odsto i retko se izvinio kada mu se penzioner požalio na cenu jaja. Ekonomisti su doveli u vezu rastuću inflaciju sa eskalacijom ratne potrošnje u zemlji.

Ruski politikolog Aleksandar Kinjev nazvao je Putinov smiren i relativno neagresivan ton „pravom i jedinom mogućom porukom pred izbore“.

„Sve ide dobro, nema razloga da se bilo šta radikalno menja, postoje problemi i mi ih rešavamo“, dodao je on, sumirajući Putinovu poruku.

Poslednje pitanje pitalo je Putina šta bi sebi dao 2000. godine, godine kada je prvi put postao predsednik. Pozivajući se na svoju antipatiju prema Zapadu, predsednik je rekao da će savetovati mlađem sebi da se čuva od „preterane naivnosti i lakovernosti prema takozvanim zapadnim partnerima“.

„Moj savet… moramo verovati u veliki ruski narod“, rekao je on.

/theguardian