Putin kamuflira razotkrivene laži kao ‘ukrajinski mirovni plan’

Dok su se lideri 78 zemalja okupili u Švajcarskoj na samitu o miru u Ukrajini, uslovljavajući bilo kakve mirovne pregovore između Moskve i Kijeva teritorijalnim integritetom Ukrajine, ruski predsednik Vladimir Putin govorio je u Kremlju i izneo drugačiju viziju.

Putin je zahtevao od Ukrajine da se odrekne teritorija koje je okupirala Rusija i traži članstvo u NATO-u, čime je prihvatila vlast Moskve. Ovo su ruski uslovi za mir, rekao je Putin u govoru prepunom dezinformacija i propagandnih poruka koje je godinama koristio da opravda rusku agresiju na Ukrajinu.

Poligraph.info je pregledao osam Putinovih tvrdnji i našao da su lažne i obmanjujuće.

Putin: „Rusija nije započela rat. Kijevski režim je otpočeo neprijateljstva nakon proglašenja nezavisnosti stanovnika pojedinih delova Ukrajine u skladu sa međunarodnim pravom i nastavlja to da čini“.

Zašto je ovo pogrešno: Rusija je počela rat protiv Ukrajine u februaru 2014. prikrivenom invazijom i naknadnom aneksijom Krima. U martu 2014. naoružani ruski agenti infiltrirali su se u ukrajinski Donbas i započeli neprijateljstva. U avgustu 2014. Rusija je rasporedila jedinice regularne vojske da podrže svoje specijalne borbene trupe. Rusija je 24. februara 2022. započela invaziju na Ukrajinu u punom obimu.

Putin: „Velika grupa ukrajinskih snaga spremala se da pokrene novu ofanzivu na Lugansk i Donjeck, naravno uz etničko čišćenje i ogromne gubitke, stotine hiljada izbeglica. Bili smo dužni da sprečimo ovu katastrofu, da zaštitimo narod, mi smo nije mogao doneti drugu odluku.”

Zašto je ovo pogrešno: nijedan od međunarodnih posmatrača i istražnih grupa nije pronašao dokaze da su ukrajinske vladine snage ikada počinile etničko čišćenje ili masovna zverstva nad etničkim manjinama. Suprotno je sa Rusijom, koja je optužena za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid.

Netačna je i Putinova tvrdnja da on ratuje da bi „zaštitio ljude“ i sprečio „velike žrtve“ i „izbegličku katastrofu“. Ujedinjene nacije su izvestile da je rat Rusije protiv Ukrajine „izazvao jednu od najbrže rastućih humanitarnih vanrednih situacija i raseljavanja u novijoj istoriji“. Više od 3,5 miliona Ukrajinaca pobeglo je od ruske okupacije u gradovima i mestima u Ukrajini pod kontrolom Kijeva. Više od 6,5 miliona Ukrajinaca potražilo je utočište u inostranstvu.

Ruski vazdušni i kopneni napadi uništili su čitave gradove na istoku Ukrajine, kao što su Popasna, Mariupolj, Avdijevka i mnogi drugi.

Milioni ljudi u Ukrajini su „ubijeni i povređeni u neselektivnim napadima i neeksplodiranim eksplozivnim napravama i suočavaju se sa složenim potrebama kroz uništavanje stambenih objekata, raseljavanje i prekid ili preopterećenje javnih usluga“, saopštile su UN.

“Posle 28 meseci rata, obim humanitarnih potreba je ogroman. Potvrđeno je više od 32.000 civilnih žrtava, uključujući 11.000 mrtvih – ali stvarni broj je verovatno mnogo veći”, saopštile su UN.

Putin: „Kao što znate, naše trupe su se približile Kijevu u februaru i martu 2022. … ali nije bilo političke odluke da se juriša na grad sa tri miliona ljudi…“

Zašto je ovo pogrešno: ruske snage su marširale direktno ka glavnom gradu Ukrajine Kijevu i stigle do njenih predgrađa prvog dana vojne invazije. Moskva je navodno očekivala da će zauzeti Kijev u roku od tri dana i preuzeti kontrolu nad Ukrajinom do 9. maja, koji Rusija slavi kao Dan pobede u Drugom svetskom ratu. Bitka za Kijev je trajala od 25. februara do 2. aprila 2022. Uprkos velikoj koncentraciji vazdušnih i kopnenih snaga, ruska vojska je naišla na snažan otpor i pretrpela značajne gubitke. Krajem marta i početkom aprila, Ukrajina je očistila predgrađe Kijeva od Rusa, čije je povlačenje otkrilo neke od najdramatičnijih scena rata, uključujući masakr civila u gradu Buča.

Putin: „Oni [NATO] su praktično zaboravili obećanja koja su dali Sovjetskom Savezu, a kasnije i Rusiji krajem 1980-ih i početkom 1990-ih da blok neće prihvatiti nove članove.

Zašto je to pogrešno: Organizacija Severnoatlantskog pakta je od svog osnivanja imala politiku „otvorenih vrata“, što znači da se svaka država može pridružiti po volji sve dok ispunjava uslove za članstvo u NATO nikada nije promenila ovu politiku.

Ni Sjedinjene Države ni Evropa nikada nisu potpisale sporazum sa Rusijom koji sadrži različite odredbe za članstvo u NATO.

Bivši sovjetski predsednik Mihail Gorbačov potvrdio je 2014. da Zapad nikada nije obećao Sovjetskom Savezu da se NATO neće širiti na istok.

Godine 1997. tadašnji američki predsednik Bil Klinton odbacio je „džentlmenski sporazum“ sa tadašnjim ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom sa obrazloženjem da „nijedna bivša sovjetska republika neće ući u NATO“.

Putin: „Antirusku propagandnu kampanju u kojoj su uključeni visokorangirani evropski političari prate spekulacije da Rusija planira napad na Evropu… Svi znamo da su ove tvrdnje neosnovane i da služe samo da opravdaju trku u naoružanju.

Zašto je ovo obmanjujuće: Ono što Putin naziva „antiruskom propagandnom kampanjom“ je odgovor na rusko sistematsko zveckanje sabljama, uključujući pretnje nuklearnim udarima i obećanja da će zapadne prestonice pretvoriti u „radioaktivnu prašinu“.

U dve godine od početka invazije na Ukrajinu u punom obimu, Putin, njegovi visoki zvaničnici, ideolozi Kremlja, visoki poslanici i državni medijski propagandisti su direktno ili indirektno zapretili najmanje 114 nuklearnih udara na zapadne zemlje. Poligraph.info je napravio ovu procenu na osnovu istrage ruske vlade i javnih izvora od 24. februara 2022. do 13. marta 2024. i napravio bazu podataka o ruskim nuklearnim pretnjama.

Putin: „[Zapad] je planirao, organizovao i finansirao oružani udar [2014.], jasno iskorišćavajući poteškoće i političke sporove u Ukrajini“.

Zašto ovo nije u redu: U Ukrajini nije bilo državnog udara 2014. Vojska nije igrala gotovo nikakvu ulogu u događajima i nije smenila proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Janukovič je podneo ostavku na funkciju i pobegao u Rusiju kada se suočio sa masovnim protestima zbog njegovog sabotiranja sporazuma o pridruživanju Ukrajine EU. Uprkos ponovljenim tvrdnjama da su SAD organizovale revoluciju na Majdanu, Rusija nije pružila verodostojne dokaze da su demonstranti bili agenti američke ili bilo koje druge strane vlade.

Putin: „… Krim, koji je, kao što možda znate, 1954. godine prebačen iz RSFSR u Ukrajinu kršeći sve pravne norme i procedure, uključujući i one koje su tada bile na snazi u Sovjetskom Savezu.

Zašto je ovo varljivo: 1954. Ukrajina je bila deo Sovjetskog Saveza – Ukrajinska SS Republika, ili SSSR. Današnja Rusija se tada nazivala Ruska SS republika ili RSFSR. Suprotno Putinovoj tvrdnji, obe republike su pristale na transfer poluostrva Krim (tada oblast) iz Rusije u Ukrajinu. Taj potez je legalan i u potpunosti u skladu sa ustavom RSFSR-a, tvrdi Mark Kramer, šef Dejvisove škole za ruske i evroazijske studije na Univerzitetu Harvard. 1991. godine, kada se Sovjetski Savez raspao, građani Ukrajine, uključujući i stanovnike Krima, većinom su glasali za nezavisnost.

Putin je 2008. godine za ARD rekao da je Krim „apsolutno neosporna teritorija“ Ukrajine i da su sve sugestije da Rusija planira da izvrši invaziju i aneksiju Krima „provokativne“./polygraph.info/