Putin će razgovarati sa liderima Kine i Indije na prvom samitu nakon Vagnerove pobune

NJU DELHI – Predsednik Vladimir Putin prisustvovaće svom prvom multilateralnom samitu ove nedelje od oružane pobune koja je potresla Rusiju.
Lideri će se virtualno sastati u utorak na samitu Šangajske organizacije za saradnju, bezbednosne grupe koju su osnovale Rusija i Kina da bi se suprotstavile zapadnim savezima od istočne Azije do Indijskog okeana.

Domaćin ovogodišnje manifestacije je Indija, koja je članica od 2017. godine. To je najnovija prilika premijera Narendre Modija da demonstrira rastući globalni uticaj svoje zemlje.
Grupa se do sada fokusirala na produbljivanje bezbednosne i ekonomske saradnje, borbu protiv terorizma i trgovine drogom, rešavanje klimatskih promena i situacije nakon preuzimanja vlasti od talibana u Avganistanu 2021. Kada su se ministri spoljnih poslova sastali u Indiji prošlog meseca, ruski rat protiv Ukrajine nije igrao malu ulogu u njihovim javnim izjavama, ali posledice grupe na zemlje u razvoju u smislu bezbednosti hrane i goriva i dalje su zabrinjavajuće, kažu analitičari.

Forum je važniji nego ikada za Moskvu, koja želi da pokaže da Zapad nije uspeo da je izoluje. Grupa uključuje četiri centralnoazijske države Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan, region u kojem je jak ruski uticaj. Ostale zemlje uključuju Pakistan, koji je postao član 2017. i Iran, koji bi trebalo da se pridruži u utorak. Belorusija je takođe kandidat za članstvo.
„Ovaj sastanak ŠOS-a je zaista jedna od retkih prilika koje Putin ima širom sveta da pokaže snagu i kredibilitet“, rekao je Majkl Kugelman, direktor Instituta za južnu Aziju Vilsonovog centra.
Nijedna od zemalja članica nije osudila Rusiju u rezolucijama UN i umesto toga je bila uzdržana. Kina je poslala izaslanika da posreduje između Rusije i Ukrajine, a Indija je više puta pozivala na mirno rešenje sukoba.

Za Putina lično, samit je prilika da pokaže da ima kontrolu nakon kratkotrajne pobune šefa Vagnerovih plaćenika Jevgenija Prigožina.
„Putin će želeti da uveri svoje partnere da je on i dalje glavni i da ne ostavi sumnju da su napadi na njegovu vladu ugušeni“, rekao je Tanvi Madan, viši naučni saradnik Instituta Brukings.
Indija je u maju najavila da će samit biti održan onlajn, a ne lično kao prošle godine u Samarkandu u Uzbekistanu, gde je Putin pozirao za fotografije i večerao sa drugim liderima.
Bar za Nju Delhi, optički ne bi bilo idealno primiti Putina i šefa kineske države Si Đinpinga samo dve nedelje nakon Modijeve pompezne državne posete američkom predsedniku Džou Bajdenu.
Posle svih fanfara koje je Modi dobio od američkih lidera tokom nedavne posete, “bilo bi prerano (za Indiju) da poželi dobrodošlicu kineskim i ruskim liderima”, rekao je Kugelman.
Veze Indije sa Moskvom ostale su jake tokom celog rata; zemlja je apsorbovala rekordne količine ruske sirove nafte i oslanja se na Moskvu za 60% svoje odbrane. U isto vreme, SAD i njihovi saveznici agresivno se dodvoravaju Indiji, koju vide kao protivtežu rastućim ambicijama Kine.

Jedan od ključnih prioriteta Indije na forumu je uspostavljanje ravnoteže između njenih odnosa sa Zapadom i Istokom, pošto je zemlja takođe domaćin Samita Grupe 20 globalnih lidera u septembru. Forum je takođe platforma za Nju Delhi da produbi veze sa Centralnom Azijom.

„Indija veliča ovu vrstu spoljne politike, gde pregovara sa svima u isto vreme“, rekao je Derek Grosman, indo-pacifički analitičar u korporaciji RAND.
Prema posmatračima, Nju Delhi će na samitu pokušati da potvrdi svoje interese. Verovatno će naglasiti potrebu za borbom protiv onoga što naziva “transnacionalnim terorizmom” – znak Pakistana, koji je optužio Indiju za naoružavanje i obuku pobunjenika koji se bore za nezavisnost Kašmira koji kontroliše Indija ili njegovo uključivanje u Pakistan, optužba, koju Islamabad poriče.
To bi takođe moglo da naglasi potrebu da se poštuje teritorijalni integritet i suverenitet – optužba koja se često stavlja na račun suparničke Kine. Indija i Kina su već tri godine u intenzivnom sukobu, uključujući hiljade vojnika stacioniranih duž sporne granice u istočnom regionu Ladaka.

Prema analitičarima, Kina pokušava da se pozicionira kao globalna sila i postaje dominantan igrač na forumima kao što je ŠOS, gde su zemlje poput Mjanmara, Turske i Avganistana poslednjih godina pokazale povećan interes za punopravno članstvo.

„Problem sa ŠOS-om je u tome što Kina i Rusija pokušavaju da je pretvore u antizapadnu grupu, a to se ne poklapa sa nezavisnom spoljnom politikom Indije“, rekao je Madan.
ŠOS bi se takođe mogao pokazati kao dugoročni izazov za Vašington i njegove saveznike.
„Za zemlje koje su nezadovoljne Zapadom i njegovom spoljnom politikom, ŠOS je dobrodošla alternativa, uglavnom zbog uloge koju igraju Rusija i Kina… Mislim da to naglašava koliko je ova grupa relevantna i zabrinjavajuća za niz zapadnih prestonica, posebno ako nastavi da se širi“, rekao je Kugelman.

www.voanews.com