Prvi razgovor licem u lice između ministara odbrane SAD i Kine od 2022

Američki i kineski sekretari odbrane sastali su se u petak u Singapuru radi retkog razgovora koji se dotakao niza spornih pitanja, uključujući odnose Tajvana i Kine sa Rusijom i tenzije u Južnom kineskom moru, pošto dve sile dele sporan bezbednosni pejzaž koji kontroliše ceo azijsko-pacifički region.

Sastanak između američkog ministra odbrane Lojda Ostina i kineskog ministra odbrane admirala Dong Juna je prvi razgovor licem u lice između dva ministra odbrane i prvi Ostinov razgovor sa kineskim kolegom od kraja 2022.

Sastanak na marginama godišnje konferencije odbrane u Singapuru odvija se u pozadini napete regionalne situacije. Peking – koji ima najveću mornaricu na svetu – nastavlja agresivno da tvrdi sporne teritorijalne pretenzije u Istočnom i Južnom kineskom moru, dok odbija napore Vašingtona da ojača bezbednosne veze sa ključnim saveznicima kao što su Japan, Južna Koreja i Filipini.

Suština ovih tvrdnji je da Kina ne želi da Amerika koristi svoju vojnu moć u Aziji – regionu sa kojim SAD imaju duboke, istorijske bezbednosne veze i koji želi da drži otvorenim i odvrati severnokorejsku agresiju, ali u kojem Kina to čini se naširoko smatra zemljom koja želi da proširi svoju dominaciju.

Pogoršanje vojnog dijaloga SAD i Kine poslednjih godina izazvalo je međunarodnu zabrinutost da bi ove tenzije mogle dovesti do pogrešne komunikacije koja bi mogla dovesti do sukoba.

U svom otprilike 75-minutnom sastanku, Ostin i Dong su izrazili interesovanje za održavanje dijaloga, ali su takođe vršili pritisak jedni na druge oko važnih pitanja, prema obe strane.

Ostin je izrazio zabrinutost zbog „skorašnjih provokativnih“ kineskih vojnih aktivnosti u Tajvanskom moreuzu i „uloge Kine u podršci ruskoj odbrambenoj industriji“, rekao je sekretar za štampu Pentagona, general-major Pat Rajder.

Šef američke odbrane je takođe „jasno stavio do znanja” da će SAD nastaviti operacije „bezbedno i odgovorno” gde god to međunarodno pravo dozvoljava – očigledan pritisak na agresivne patrole Kine u međunarodnim vodama i vazdušnom prostoru regiona.

Portparol kineskog ministarstva odbrane Vu Ćjan rekao je novinarima posle sastanka da „stabilizaciju“ vojnih veza „nije lako postići i da treba da bude visoko cenjena“. On je dodao da je Dong naglasio da nijedna strana ne treba da „obuzdava ili kleveta” drugu stranu, već da treba da gradi međusobno poverenje.

Dong je takođe rekao da u oblastima oko Kine, posebno u Južnom kineskom moru, komercijalni brodovi i avioni „uvek mogu da rade bezbedno“, ali da „postoji velika razlika između slobode i samovolje, između plovidbe i neovlašćenog poseta“.

„Važno je poštovati brige o bezbednosti drugih i bezbednost treba da se poštuje sa obe strane. „Niko ne može da teži sopstvenoj bezbednosti na račun bezbednosti druge zemlje“, rekao je Dong, prema portparolu ministarstva.

Regionalne tenzije

Do razgovora dvojice lidera došlo je nakon jednonedeljnog perioda regionalnih tenzija.

Ranije ovog meseca, Kina je organizovala velike ratne igre oko Tajvana nakon inauguracije novog demokratski izabranog predsednika Laj Čing-tea. Kineska vladajuća Komunistička partija tvrdi da je samoupravna demokratija sopstvena, iako je nikada nije kontrolisala.

Kineska obalska straža je takođe proteklih nedelja ispalila vodene topove i pokušala da razbije filipinske brodove koji deluju u spornim oblastima Južnog kineskog mora, dodatno podstičući već pojačane tenzije sa saveznikom SAD u regionu.

Peking se takođe suprotstavio onome što vidi kao provokativnim potezima Sjedinjenih Država i njihovih saveznika, koji izvode zajedničke vojne vežbe u regionu.

U razgovorima sa Dongom, Ostin je ponovio poziv SAD Kini da „ne koristi političku tranziciju Tajvana – deo normalnog, rutinskog demokratskog procesa – kao izgovor za mere prinude“, navodi se u saopštenju Pentagona. Dong je, u međuvremenu, kritikovao SAD zbog čestitke Laiju i pozvao je da „preduzme konkretne mere da ispravi svoje greške“, navodi se u kineskom izveštaju.

Dong je takođe osudio raspoređivanje američkog raketnog sistema tokom vojnih vežbi na Filipinima prošlog meseca kao „pretnju regionalnoj bezbednosti“ i optužio Manilu da je „ohrabruju spoljne sile“, rekao je Vu. „Naša tolerancija za kontinuirane i pojačane provokacije će imati granicu“, citirao je portparol Donga, misleći na Filipine.

Kina polaže istorijska prava na veći deo Južnog kineskog mora, iako je međunarodni tribunal u Hagu presudio u korist Filipina protiv te tvrdnje 2016. godine.

Dve strane su takođe razgovarale o ratu Rusije u Ukrajini, a Ostin je Kini nagovestio da će biti posledica ako Peking nastavi da pruža vojnu podršku Rusiji, rekao je visoki zvaničnik američke odbrane posle sastanka.

Šef američke odbrane je „jasno rekao da ako se nastavi podrška Kine ruskom odbrambenom sektoru, Sjedinjene Države, zajedno sa našim saveznicima, moraju da preduzmu dalje akcije“, rekao je zvaničnik, koji je odbio da pruži detalje o tim akcijama.

Vašington je poslednjih nedelja tvrdio da izvoz robe dvostruke namene iz Kine jača odbrambenu industriju Rusije dok ona vodi rat u Ukrajini i upozorio je svoje kineske partnere da ne pružaju smrtonosnu pomoć. Dong je rekao da je Kina, koja tvrdi da je neutralna u sukobu, „ispoštovala naše obećanje da neće obezbediti oružje nijednoj strani sukoba“ i da je podložna striktnoj kontroli izvoza robe dvostruke namene, rekao je kineski portparol.

Drugi zvaničnik američke odbrane rekao je da je Ostin takođe razgovarao o zabrinutosti SAD o kineskom nuklearnom nagomilavanju i sajber napadima na kritičnu američku infrastrukturu.

Problematične veze

Sastanak u Singapuru usledio je nakon telefonskog razgovora prošlog meseca između Ostina i Donga, koji je na tu funkciju imenovan krajem decembra. Za Ostina je to bio prvi detaljan razgovor sa kineskim kolegom od novembra 2022.

Peking je u velikoj meri prekinuo vojnu komunikaciju na visokom nivou nakon što je tadašnja predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi posetila Tajvan u avgustu te godine, što je izazvalo gnev Pekinga.

Tišina je nastala u trenutku značajne napetosti između dve sile, što je uključivalo incidente visokog profila kao što je kineski špijunski balon koji je prešao kopno SAD i ono što su SAD opisali kao „prinudno i rizično“ ponašanje kineskih pilota prema američkim avionima na istoku i Južnog kineskog mora.

Napori SAD da ponovo pokrenu dijalog dodatno su zakomplikovani imenovanjem početkom 2023. prethodnog kineskog ministra odbrane Li Šangfua, kojeg su SAD sankcionisale 2018. zbog kineske kupovine ruskog oružja.

Ostin i Li su imali kratku razmenu tokom dijaloga Šangri-La prošle godine, ali nisu razgovarali, a Peking je u više navrata sugerisao da američki ministar odbrane neće imati sastanak sa Lijem ako sankcije ne budu ukinute.

Napori da se te komunikacije stabilizuju naišli su na dodatnu komplikaciju nakon što je Li naglo nestao iz vidokruga javnosti u avgustu prošle godine kao deo kadrovske promene u vojnim redovima kineskog lidera Si Đinpinga.

Li je formalno uklonjen sa funkcije bez objašnjenja u oktobru i zamenjen oko dva meseca kasnije Dongom, bivšim komandantom mornarice.

U Kini, pozicija ministra odbrane je uglavnom ceremonijalna, služeći kao javno lice vojne diplomatije sa drugim zemljama, dok komandu ima moćna Centralna vojna komisija Komunističke partije Kine, koju predvodi Si.

Si i američki predsednik Džo Bajden obećali su da će nastaviti vojne pregovore na visokom nivou na samitu u blizini San Franciska u novembru, što obe strane vide kao ključni korak ka stabilizaciji narušenih veza.

Nekoliko nedelja kasnije, najviši američki i kineski generali održali su video poziv, otvarajući put za ovonedeljni lični sastanak između ministara odbrane.

Posle sastanka u petak, zvaničnik američke odbrane rekao je da su SAD insistirale na razgovorima između pet kineskih komandanata u regionu i komandanta američke indo-pacifičke komande, admirala Samjuela Papara, dodajući da bi ti razgovori mogli da se održe uskoro, ali još uvek nisu planirano.

Ostin je takođe ukazao na planove za sazivanje operativne grupe za krizne komunikacije do kraja godine, navodi se u izveštaju Pentagona.

/edition.cnn.com