Lider Srpske demokratske stranke (PDS) u Severnoj Makedoniji, 62-godišnji Ivan Stoilković, nalazi se na listi poverenika za formiranje nove vlade Hristijana Mickoskog. Stoilković je za poslanika biran od 2002. godine i biće predložen parlamentu da preuzme funkciju potpredsednika Vlade i ministra za odnose među etničkim zajednicama, što je resor kreiran iznad Sekretarijata za sprovođenje Ohridskog sporazuma.
S obzirom na stabilnu većinu koju Mickoski iz VMRO-DPMNE ima zajedno sa svojim albanskim partnerom u vladajućoj koaliciji, čini se da će Stoilković i na subotnjoj sednici dobiti potrebne glasove poslanika za preuzimanje ministarskog mesta.
Sve bi bilo dobro da Stoilković nije poznat po svom stavu protiv EU i NATO-a i Ohridskog sporazuma, dokumenta kojim je okončan sukob između albanskih pobunjenika i vladinih snaga 2001. godine, koji bi on morao da sprovodi i održava.
Stoilković važi i za velikog pristalicu Rusije. Redovan je gost na svim manifestacijama koje organizuju Ambasada Ruske Federacije u Skoplju i Kremlj. Stoilković je 25. maja 2023. boravio u Moskvi u svojoj poslednjoj poseti radi učešća na Bezbednosnom forumu. Među gostima sa Balkana bili su i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i tadašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije Srbije i aktuelni ministar Srbije Aleksandar Vulin. Stoilković je od 2019. godine redovan učesnik Bezbednosnog foruma, koji organizuje Nikolaj Patrušev, bliski poverenik predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Saveta bezbednosti Rusije. Putin redovno drži video govore u kojima optužuje Zapad za hegemonističke tendencije i poziva na stvaranje saveza za novi svetski poredak.
Stoilković je bio veoma aktivan tokom političke i bezbednosne krize u Severnoj Makedoniji u periodu 2015-2017, koju je izazvalo objavljivanje prisluškivanja od strane opozicije. Posle smene vlade VMRO-DPMNE, u kojoj je bila i PDS, Stoilković je u Srbiji pokrenuo kampanju da skrene pažnju domaće javnosti na „represiju nad pravima Srba u Severnoj Makedoniji“. U dokumentima koje je OCCRP objavio 2018. navodi se da je Stoilković koordinirao sa agentom BIA u Skoplju Goranom Živaljevićem da podstakne proteste kako bi sprečio rotaciju vlasti 2017. godine.
“Hej, čekam (Lazanskog) i obavestio sam ga o kolumni koju je danas morao da piše u dnevnom listu Politika (Srbija). Videćemo proteste, a onda kada večeras negde sednemo, ja ću se javiti “, navodi se da je Stoilković rekao Živaljeviću, navodi se u transkriptu koji su objavili KRIK, Nova TV i OCCRP. Tokom protesta 27. aprila 2017. godine, kada je masa demonstranata ušla u parlament i napala poslanike tadašnje parlamentarne većine, sam Živaljević je viđen u razjarenoj masi. Stoilković kao poslanik je bio unutar parlamenta i pretpostavlja se da nije bio meta mase.
U martu 2022. godine, samo mesec dana nakon početka ruske agresije u Ukrajini, poslanicima Severne Makedonije predstavljena je deklaracija podrške Ukrajini. Stoiljković je glasao protiv deklaracije i bio je jedan od tri poslanika koji nisu podržali Ukrajinu. Njemu su se pridružili poslanici LEVICE Dimitar Apasiev i Borislav Krmov.
U objavi na Fejsbuku posle glasanja, Stoilković je svoj neglas obrazložio rečima: „Posle tri decenije rastućih problema u odnosima između SAD i Rusije, Rusija je odlučila da odgovori na politiku konstruktivnog uništenja i tako pokrene novu fazu u njihovim međusobnim odnosima“.Sjedinjene Države su zvanično stvorile neprihvatljivu bezbednosnu situaciju permanentnim narušavanjem međunarodnog pravnog poretka i preuzimanjem uloge svetskog hegemona, kao i svojom kontinuiranom, u velikoj meri nasilnom politikom širenja NATO-a – što uključuje i pokušaj uključivanja Ukrajine u pakt – Rusija i reakcija, odnosno reakcija Ruske Federacije, bilo je za očekivati zbog dosadašnjeg modela odnosa sa Zapadom koji je godinama nametnut“.
Stoilković je 5. maja 2021. oštro reagovao na proterivanje ruskog diplomate.
„Rusija pokazuje veliku hrišćansku ljubav i inteligenciju i nije reagovala na odgovarajući način na odluku Makedonije, ali je to učinila na veoma principijelan i kulturan način, jer nije želela da dovede Makedoniju u situaciju da neće imati diplomatskog predstavnika u Moskvi. U tom smislu, to je „deja vu” iste situacije u kojoj Makedonija pokušava da se dodvori Zapadu i EU i da se pokaže kao najodaniji saveznik s jedne strane i da demonstrira snagu pred domaćom javnošću na drugoj“, rekao je Stoilković u izjavi srpskom „Sputnjiku“.
Nova vlada Severne Makedonije imaće 24 ministarstva, uključujući premijera. Jedan od njenih prioriteta biće integracija u EU i nastavak odnosa sa Zapadom. Nova predsednica Gordana Siljanovska-Dafkova, kadar stranke Mickoskog izabrana za šefa države 24. aprila, tokom učešća na Bezbednosnom forumu u Ženevi (Švajcarska) izjasnila se otvoreno proukrajinski i potpisala deklaraciju u odbranu njenog suvereniteta. U međuvremenu, Mickoski je navodno uverio SAD da će nastaviti da pomaže Ukrajini kao premijer države članice NATO-a. Očekuje se da će Stoilkovićevo prisustvo u prozapadnom vladinom kabinetu izazvati reakcije u nacionalnom i međunarodnom mnjenju koje bi Skoplje mogle učiniti nepouzdanim partnerom Zapadu.
Piše: Xhelal Neziri, urednik i novinar The Geoposta iz Severne Makedonije
Treća faza tranzicije, SAD će podržati KBS u vojnim nabavkama 
Lavrov ponovo dezinformiše: EU i SAD teraju Srbiju da odustane od Rusije 
Srbija je ponovo stala na stranu Rusije, Belorusije i učestvovala u inauguraciji Madura 
Šef NATO-a očekuje da izbori na Kosovu neće destabilizovati situaciju 
Švedska će doprineti sa do 3 ratna broda za jačanje prisustva NATO-a u Baltičkom moru 
Zelenski poziva saveznike da održe obećanja o isporuci oružja Ukrajini