Prigožinov “marš pravde” i Putinov odgovor: Šta se dogodilo u Rusiji za 24 sata

Tačno godinu i četiri meseca od početka ruske agresije punog obima na Ukrajinu fokus sveta nije bio na bojnom polju – već na Rusiju gde se umalo dogodio vojni puč.

Juče je “svet video da gazde Rusije ništa ne kontrolišu. Potpuni haos. Potpuno odsustvo bilo kakve predvidljivosti”, kometarisao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski događaje u Rusiji. Poručio je Rusima da “što duže vaše trupe ostanu na ukrajinskoj zemlji, to će više razaranja doneti Rusiji. Što duže ova osoba bude u Kremlju, biće više katastrofa”.

Šta se zaptravo dogodilo u Rusiji za 24 sata?

Šef paravojne grupe Vagner Jevgenij Prigožin saopštio je 23. juna uveče da njegovi plaćenici nameravaju da eliminišu rusko vojno rukovodstvo. Prigožinove vojne jedinice su se zatim uputile ka Rostovu na Donu i Voronježu, gradovima na jugu Rusije, odakle su krenuli u pohod na Moskvu.

U intervjuu objavljenom ujutru 23. juna, beleži ruski Insider, Prigožin je rekao da Ukrajina nije nameravala da napadne Rusiju 2022. dodajući da je invaziju pokrenuo “oligarhijski klan” na vlasti i ruski Generalštab. Kako se bližilo veče on je optužio rusko ministarstvo odbrane za napade na kampove Vagnera i pozvao na zaustavljanje “zla vojnog rukovodstva zemlje”.

Tokom večeri i noći, Prigožin je davao brojne izjave na kanalu svoje pres službe, na kraju saopštivši da su borci Vagnera prešli granicu iz okupiranih teritorija Ukrajine i da se kreću ka Rostovu na Donu.

Na društvenim mrežama bilo je brojnih izveštaja o kilometarskim kolonama Vagnerovih plaćenika na granici i jačanju bezbednosnih mera u južnim regionima Rusije.

Situacija je počela da postaje jasnija tek izjutra 24. juna – Prigožinove snage su ušle u Rostov na Donu i preuzele kontrolu nad nekoliko administrativnih zgrada, štabom Južnog vojnog okruga u kome se nalazi i štab Ujedinjenih snaga Rusije (The United Group of Forces), jedinica koja je zadužena za rat u Ukrajini, i takođe su se kretali ka Voronježu, nailazeći na mali otpor do izvesnog trenutka.

Na periferiji Voronježa izbile su borbe a u kasnijim izveštajima se navodilo  da je Vagner zauzeo vojne objekte u tom gradu, kao i da su preuzeli kontrolu nad vojnim aerodromom u gradu Milerovo, blizu granice sa Ukrajinom.

Vagner grupa je viđena kako prevozi lansere protivvazdušnih raketa “Pancir” i sisteme PVO “Strela-10”, koji su, koliko je poznato, korišćeni za obaranje najmanje tri ruska helikoptera i jednog aviona Ilyushin Il-18.

Prigožinove frakcije su navodno uputile apel vojsci, pozivajući ih da im se pridruže navodeći da je nekoliko pripadnika bezbednosnih snaga pozitivno odgovorilo ili da su odbili da pruže otpor Vagnerovim snagama.

Nešto pre podneva, Prigožin, koji se ranije žalio samo na vojno rukovodstvo Ruske Federacije, je optužio predsednika Vladimira Putina da je “duboko pogrešio” u proceni situacije. On je rekao da jedinice Vagnera neće položiti oružje, jer ne žele da “zemlja nastavi da živi u korupciji, lažima i birokratiji“. Prigožin je takođe jasno stavio do znanja da će grupa pokušati da napreduje ka Moskvi.

Pre nego što je dao izjavu, Prigožin se sastao sa zamenikom ministra odbrane Junus-Bekom Jevkurovim u sedištu Južnog vojnog okruga u Rostovu na Donu kritikujući ga što mu se obratio na neformalan način.

Njihov razgovor se odvijao, tvrdi Insider, u zgradi gde su generali Vladimir Aleksejev i Sergej Surovikin snimili svoje apele u kojima su nekoliko sati ranije pozvali plaćenike da obustave pobunu.

U intervjuu za Insider, pukovnik ruske avijacije u penziji Viktor Alksnis izrazio je sumnju da bi Prigožin mogao zadržati Moskvu, čak i ako njegove jedinice uspeju da stignu do glavnog grada Rusije.

“Sumnjam da on ima ikakve šanse da stigne do Moskve ako Putin i njegovo okruženje počnu da primenjuju poruke koje je predsednik rekao danas u svom obraćanju. Ako se sve opet ograniči na glasne izjave, ali se ništa ne uradi, onda će Prigožin moći da uđe u Moskvu. Mada, on neće moći da održi svoju poziciju sa snagom od četiri hiljade ljudi.

Ruska vojska ima stotine hiljada ljudi, a nisu svi na frontu u Ukrajini. S obzirom da Vagner nema artiljeriju lako je uperiti artiljeriju i avijaciju na konvoj koji se kreće bez ozbiljne protivazdušne odbrane. Tu je potrebna politička volja da se ova kolona zaustavi”, kazao je penzionisani pukovnik ruske avijacije.

Kako je reagovala ruska vlada

Nakon prvih izjava Jevgenija Prigožina, medijski izveštaji su potvrdili blokadu autoputeva i ulazak opreme i osoblja vladinih službi bezbednosti u ruske gradove – uključujući Moskvu. Upravne zgrade su opkolile snage bezbednosti, a vršene su provere na putevima.

Sergej Surovikin, glavnokomandujući Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije i zamenik komandanta ruskih snaga u Ukrajini, i Vladimir Aleksejev, zamenik šefa ruske vojne obaveštajne službe (GRU), obratili su se Prigožinu. Poručili su da plaćenici ne treba da idu protiv onih sa kojima su se nedavno borili rame uz rame i pozvali ih da ne učestvuju u državnom udaru.

Glavni ruski državni tv kanal Prvi kanal, emitovao je nekoliko hitnih vesti tokom noći. Voditeljka Ekaterina Andreeva pročitala je izbor poruka sa Telegram kanala i novinskih agencija, pokušavajući da predstavi da je situacija pod kontrolom.

Ujutro je u Moskvi, kao i u moskovskoj i voronješkoj oblasti uveden režim “antiterorističke operacije“. Maturske svečanosti u školama u Moskvi odložene su za nedelju dana, a javni događaji u drugim regionima Rusije takođe su počeli da se otkazuju.

Vladimir Putin se 24. juna oko 10 sati ujutru obratio javnosti kada je postupke Prigožina (ne spominjući ga imenom) nazvao “izdajom” Rusije. On je obećao “neizbežnu kaznu” za one koji su organizovali “unutrašnja previranja”.

“Oružane snage su dobile odgovarajuća naređenja“, rekao je ruski predsednik i dodao da će biti preduzete “odlučne mere“ za “stabilizaciju situacije u Rostovu na Donu“.

U Prigožinovom odgovoru Putinu navodi se: “Što se tiče izdaje otadžbine, predsednik duboko greši. Mi smo patriote svoje otadžbine, svi borci Vagnera, borili smo se i borimo se. I niko se neće predati na komandu predsednika, FSB ili bilo koga drugog jer ne želimo da zemlja i dalje živi u korupciji, lažima i birokratiji. Kada smo se borili u Africi, rekli su nam da nam je Afrika potrebna, a onda su je napustili jer su proneverili sav novac koji je trebalo da ide za pomoć. Kada su nam rekli da se borimo u Ukrajini, otišli ​​smo tamo i tukli se. Ali ispostavilo se da su i municija, oružje i novac koji su za njih bili pronevereni, dok su zvaničnici sedeli, čuvajući ih za sebe, upravo za situaciju koja je nastala danas – kada trupe marširaju ka Moskvi. Sada više ne štede novac, koriste avione i helikoptere da bombarduju kolone u kojima ima i civila. Pogađaju civile jer ne mogu da ciljaju kako treba, a pogađaju šta god mogu. Zato smo mi patriote, a svi koji nam se danas suprotstavljaju su oni koji su se okupili oko nitkova.”

Ruski predsednik je tokom dana razgovarao sa Aleksandrom Lukašenkom, predsednikom Belorusije kao i kolegama iz Uzbekistana Šavkatom Mirzijojevim i Kazahstana Kasim-Žomartom Tokajevim, saopštio je Putinov portparol Dmitrij Peskov.

O situaciji se oglasio i Ramzan Kadirov, čečenski lider, koji je ponovio glavne poruke Putinovog govora i pozvao sve da se okupe oko šefa države. On je takođe najavio da su čečenske jedinice “na putu ka zoni sukoba“ kako bi “ugušile pobunu“.

Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, dao je izjavu koja je takođe veoma podsećala na Putinovu, a završila se rečima: “Pobeda će biti naša. Svi lideri ruskih parlamentarnih frakcija izjavili su da je neophodno okupiti se oko Putina”.

Reakcija Zapada

U svom dnevnom ažuriranju, britanska vojna obaveštajna služba je rekla da Vagner “gotovo sigurno ima za cilj da dođe do Moskve“. Kako se navodi u izveštaju, Vagner grupa je prešla rusku granicu sa okupiranim teritorijama Ukrajine na najmanje dve lokacije. Ruske vojne i druge bezbednosne snage nisu pružile skoro nikakav otpor Prigožinovim snagama. Britanska odbrambena obaveštajna služba saopštila je da će “lojalnost ruskih bezbednosnih snaga, a posebno ruske nacionalne garde, biti ključna za to kako će se kriza odigrati“.

Predsednik SAD Džo Bajden, kako je navedeno iz Bele kuće, pomno pratio situaciju i konsultuje se sa svojim saveznicima o tome šta se dešava u Rusiji.

 Portparol Evropske komisije rekao je da EU takođe prati šta se dešava u Rusiji i smatra ih “unutrašnjom stvarima“ Rusije. Slično su odgovorili i predstavnici nemačkog kancelrata i francuskog predsednika, koji su rekli da je podrška Ukrajini važnija za obe zemlje.

Poljski predsednik Andžej Duda održao je konsultacije u vezi sa situacijom sa premijerom i šefom poljskog Ministarstva odbrane. Poljske vlasti su takođe tvrdile da “prate” kako se situacija odvija. Nešto kasnije, međutim, pojavila se informacija da je Duda stavio poljsku vojsku u stanje visoke pripravnosti.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kazao je da slabost Rusije, koju je Putin dugo maskirao propagandom, “očigledna“. “Svako ko izabere put zla ​​uništava sebe“, napisao je na Tviteru.

“Mit o jedinstvu Putinove Rusije je završen. Ova domaća eskalacija cepa ruske vojne snage. To je neizbežan ishod kada podržavate i finansirate legiju plaćenika. Jedno je sigurno – danas je ruski front slabiji nego juče.

Nadam se da je sada mir bliži“, stoji u reakciji ministra spoljnih poslova Italije Antonia Tajanija vezano za događaje u Rusiji.

Epilog

“Heroj” dana koji je posredovao u primirju između “dva zla” u Rusiji je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko. Ruski mediji citirajući sekretara za štampu Kremlja Dmitrija Peskova pišu:”Krivični postupak protiv Prigožina je obustavljen, on će se ′zaputiti u Belorusiju′. Vlasti neće progoniti pripadnike Vagnera koji su učestvovali u ovoj pobuni, s obzirom na njihove zasluge stečene na bojnom polju“.

Putin je zahvalio Lukašenku na “poslu koji je obavio“:

“Danas u 21 sat predsednici su ponovo razgovarali telefonom. Predsednik Belorusije je veoma detaljno obavestio ruskog predsednika o rezultatima svojih pregovora sa predstavnicima Vagnera. Predsednik Rusije je podržao i zahvalio beloruskom kolegi na poslu koji je uradio“, stoji u saopštenju Lukašenkove pres službe.

Prigožin je potom objavio da odustaje od “marša pravde” na Moskvu nakon što su se njegove snage bile približile na 200 km navodeći da želi da “izbegne prolivanje ruske krvi”.

Guverner Tule Aleksej Djumin vodio je u ime Kremlja pregovore sa Prigožinom i Dimitrijem Utkinom. Tada im je navodno postavljen ultimatum da odustanu od ideje ulaska u Moskvu a za uzvrat biće povučena optužnica protiv Prigožina, dobiće garancije za bezbednost za borce Vagnera i obećanje da će se “rešiti pitanje” Sergeja Šojgua, ministra odbrane, i Valerija Gerasimova, načelnika glavnog štaba.

Prigožin je, podsetimo, još prošle jeseni počeo javno da kritikuje Šojgua i Gerasimova zbog njihovih neuspeha u Ukrajini, kao i zbog nedostavljanja oružja i opreme neophodnih njegovim snagama. Nedavno je, 11.juna, kazao da pripadnici njegove grupe neće potpisati bilo kakav ugovor sa Šojguovim ministrstvom odbijajući na taj način pokušaje ministarstva da stavi Vagner pod svoju komandu.

 Prognoze i analize

Vladimir Osečkin, šef projekta Gulagu.net i ruski aktivista za ljudska prava mišljenja je da je Putin je izgubio svaki kredibilitet i poštovanje od ruskih vojnih i bezbednosnih službi te da ne bi bio iznenađen da se do kraja godine dogodi neki prenos vlasti u Rusiji.

Smatra da događaji 23.-24. juna nisu inscenirani te da je pokušaj puča bio stvaran.

“Kada je Prigožin stigao dovoljno daleko, što je namerno dozvoljeno, FSB je na njega izvršio odgovarajući pritisak da prestane, jer mogu da ga čitaju kao knjigu”.

Osečkin, koji ima pristup mnoštvu poverljivih informacija o Prigožinu i najveći je stručnjak za njega zbog svog rada na ljudskim pravima koji je fokusiran na Vagnerove ratne zločine, smatra da je ruski predsednik pustio Prigožina da ode toliko daleko zato što Prigožin drži značajan kompromat o Putinu.

Sa druge strane, Velina Tchakarova, bivša direktorica Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku (AIES), ističe da ovo nje bio državni udar od strane Prigožina.

“Ovo je unutrašnji rat između peterburške bande Putina i moskovske bande Gerasimova i Šojgua. Ovo je početak Putinove predizborne kampanje za izbore 2024. Njegov psić Prigožin maskira državni udar da bi okrivio Gerasimova i Šojgua za gubitak rata protiv Ukrajine. Prigožin uvek može biti žrtveno jagnje ako ne uspe, kao što se to dešavalo u prošlosti”, navela je ona na Tviteru.

Timofij Mylovanov, profesor na Kijevskoj školi ekonomije, navodi da je debakl Prigožin-Putin pokazao da je Rusija propala država, da je Putin slab i da je bio primoran da pregovara i pusti Prigožina da se izvuče sa pobunom.

“Ovo nije kraj priče. Jedan od njih će uskoro izgubiti vlast. Direktni izazovi diktatorima ne završavaju u mirnim rešenjima, jer se radi o signaliziranju moći i snage. Prigožin se do sada pokazao jačim, dok je Putin slabiji nego što se verovalo. Jedan od njih će umreti, politički ili bukvalno, uskoro. Šta to znači za Ukrajinu? Rusija ulazi u period otvorene nestabilnosti i nepredvidivosti. Ovo će stvoriti prilike Ukrajini da povrati svoju teritoriju. Ironija je da je Putin krenuo u rat iscrpljivanja u Ukrajini nadajući se da će se ukrajinsko ili zapadno jedinstvo urušiti. Umesto toga, saznao je da među njegovim trupama nema jedinstva i posvećenosti”.

Andrej Pointkovski, ruski naučnik, politički pisac i analitičar, i takođe autor nekoliko knjiga o Putinovom predsedništvu komentariše: “Putin je, spasavajući svoj život, oprostio Prigožinu smrt 6 vojnih pilota koji su branili predsednika od puča. Ukinuo je odluku Tužilaštva. Ukinuo je državu pred vojskom koju je poslao da gine za nikome više nerazumljive ciljeve. Nakratko je produžio život”.

Gari Kasparov, šahovska legenda, ruski disident i žestoki protivnik režima ruskog predsednka ističe: “Mafija kao mafija. Kakav god dogovor da je postignut danas, krv je prolivena i Putinova iluzija nepobedivosti je nestala. On i njegovi prijatelji osetili su pravi strah. Moskva je bila ugrožena”.

 Majkl Mekfaul, profesor političkih nauka i ambassador SAD u Rusiji od 2012. do 2014. Pita se koliko će Prigožin još dugo biti živ.  “Teško mi je da verujem da će ga Putin pustiti da živi u miru u Belorusiji”. Tvrdi da je Putin kada se suočio sa mogućnošću da zaista izgubi od Vagnerovih plaćenika koji dolaze u Moskvu, samo kapitulirao.

“Putin je prihvatio poniženje. On je bio pacov zarobljen u ćošku kojeg su nam mnogi putinolozi rekli da se plašimo. Pregovarao je i sa izdajnikom.

Pouka za rat u Ukrajini je jasna. Veća je verovatnoća da će Putin pregovarati i okončati svoj rat ako izgubi na bojnom polju. Oni koji su tvrdili da Ukrajina ne sme da napadne Krim iz straha da će izazvati eskalaciju sada moraju preispitati tu hipotezu”, naveo je Mekfaul.