Kalbinur Sidik je radila u jednom od ozloglašenih masovnih logora za interniranje Ujgura i drugih muslimanskih manjina širom zapadne kineske provincije Sinđang.
Nastavnica kineskog jezika izveštava da je bila primorana da predaje u dva logora, gde su, kako kaže, zatvorenici bili izloženi torturi, ponižavanju i prisilnoj sterilizaciji.
Nakon što je radila u logorima oko devet meseci 2017. godine, i Sidik je bila podvrgnuta prisilnoj sterilizaciji. Ovo užasno iskustvo navelo ju je da se 2019. godine preseli u Holandiju.
„Molila sam da me ne vode na operaciju“, rekla je 55-godišnjakinja za Balkanski servis RSE.
„Rekla sam im da neću i ne mogu imati više dece. Ali sam ipak sterilisana.“
Veruje se da je tokom proteklih osam godina više od milion muslimana – Ujgura i etničkih Kazaha, Kirgiza, Tadžika i Uzbeka – nestalo u ogromnoj mreži kineskih zatvora visoke bezbednosti u Sinđangu.
Peking tvrdi da su objekti centri za stručno prevaspitavanje namenjeni borbi protiv verskog ekstremizma. Međutim, aktivisti, grupe za ljudska prava i bivši pritvorenici prijavljuju silovanja, neželjene abortuse i prisilni rad u logorima.
Neke grupe za ljudska prava i zapadni parlamenti optužili su Kinu za genocid u regionu, što Peking poriče.
„Čula sam vriske“
Sidik, Uzbekistanka, predavala je u osnovnoj školi u Urumćiju, glavnom gradu Sinđanga, kada su je vlasti pozvale u februaru 2017. godine.
Zatim je bila primorana da prihvati novi posao: predavanje kineskog jezika u muškom pritvorskom centru. Sidik je bila zakleta na tajnost, a policajac ju je vozio do i od njenog novog posla.
„Ljudi su bili vezani i primorani da puze na sve četiri u ‘učionice’“, rekla je za Balkanski servis RSE na događaju u Sarajevu. „Patili su na svaki način. Ponekad sam čula vriske i plač za pomoć iz drugih prostorija.“
Sidik je rekao da su svi pritvorenici bili Ujguri, turkijska etnička manjina na severozapadu Kine. Sinđang je bio poprište manje separatističke pobune pre brutalnog vladinog obračuna.
Pritvorenici „nisu bili samo verski učenjaci, već ljudi iz svih društvenih slojeva: akademici, biznismeni, filantropi, lekari, pa čak i oni koji su studirali u inostranstvu“, rekao je Sidik, protivrečeći tvrdnjama vlasti da su logori bili osmišljeni da obrazuju „nepismene“.
„Ovim ljudima nije bilo potrebno dalje obrazovanje – većina njih je bila visoko obrazovana. Njihov jedini ‘zločin’ je bio što su bili Ujguri.“
U logorima, pritvorenici se intenzivno uče kineski, prisiljavaju se da pevaju patriotske kineske pesme i prikazuju im se propagandni video snimci o politici Komunističke partije Kine. Većina živi u ćelijama.
Prisilna sterilizacija
Posle šest meseci, Sidik je prebačena u ženski logor, gde je bila svedok prisilnih sterilizacija.
„Sve su bile prisilno sterilisane“, rekla je. „Dobijale su nepoznate pilule koje su im zaustavljale menstruaciju. Čak su i neudate devojke bile prisilno sterilisane.“
Sidik se seća mlade žene koja je odneta na nosilima i kasnije umrla.
„Imala je najviše 19 godina“, rekla je. „Mislim da je to bilo zbog svih pilula koje su morali da uzimaju. Njeno telo jednostavno više nije moglo da izdrži.“
Samoj Sidik je umetnut intrauterini spirala kako bi se sprečila trudnoća, iako je već imala 47 godina.
Spirala je izazvala jako krvarenje i bila je u stalnim bolovima. Kada se Sidik razbolela, bila je primorana da se prevremeno penzioniše i sterilisana.
„Na kraju su me sterilisali“, rekla je. „Nisam bila primorana da uzimam pilule kao drugi, ali su me operisali.“
Napuštanje Kine
Kineske vlasti su Ujgurima i pripadnicima drugih muslimanskih manjina učinile gotovo nemogućim da napuste zemlju.
Ali Sidik je uspela da se preseli u Evropu nakon što je prevazišla birokratske prepreke i smetnje.
Sidikina ćerka, koja živi u Holandiji, poslala je majci pozivno pismo da dođe u Evropu. Sidik je uspela da dobije pasoš, što joj je trajalo oko devet meseci. Njenom mužu, Ujguru, nije bilo dozvoljeno da napusti zemlju.
„Najvažnije je bilo da sam [etnički] Uzbekistanka“, rekla je. „Da sam Ujgurka, nikada ne bih mogla da izađem.“
Sidik je dobila azil nakon dolaska u Holandiju 2019. godine. Ona je govorila protiv ugnjetavanja Ujgura i drugih muslimanskih manjina u Kini, što ju je učinilo metom Pekinga.
Kineska policija je kontaktirala Sidik i pretila njenom mužu.
„Rekli su mi: ‘Nemoj to da radiš. Ako nas poslušaš, pomoći ćemo tvom mužu da napusti zemlju, ili se možeš vratiti i ponovo ćete biti zajedno.’“
Ali ona je odbila. „Radi šta želiš. Neću ćutati. To sam rekla.“
Sidik je rekla da je njen muž bio primoran da se razvede od nje i da sada nema kontakt sa njim.
Azerbejdžan protestuje Rusiji nakon što je ambasada u Kijevu oštećena u ruskom raketnom napadu 
Japan poziva Kinu da smanji odgovor u sporu oko Tajvana 
Kalas potvrđuje da EU radi na novom paketu sankcija protiv Rusije 
Nemačka usvaja novi plan vojne službe za povećanje broja trupa 
Kineska kompanija pod sankcijama SAD u trci za izgradnju autoputa za Crnu Goru 
Zapadnobalkanska ruta – novi put za kineske migrante ka Zapadu