Preminula Medlin Olbrajt

Medlin Olbrajt, prva žena koja je postala američki državni sekretar, preminula je od raka, saopštila je u sredu njena porodica. Imala je 84 godine.

Tadašnji predsednik Bil Klinton izabrao je Olbrajt za poziciju najvišeg američkog diplomate 1996. i služila je u tom kapacitetu tokom poslednje četiri godine Klintonove administracije 1997-2001, a njena nominacija je jednoglasno potvrđena. Pre toga, čim je inaugurisan, Klinton ju je imenovao za ambasadorku SAD u UN.

Kao državna sekretarka, aktivno se zalagala za širenje NATO-a i vojnu intervenciju na Kosovu.

Kada je dospela na čelo Stejt departmenta, bila je žena na najvišem položaju u vladi u istoriji američke politike. Međutim, budući da je rođena u tadašnjoj Čehoslovačkoj, nije mogla da dođe do predsedničkog položaja.

2012, tadašnji predsednik Barak Obama dodelio je Olbrajtovoj Medalju slobode – najviše civilno odlikovanje u zemlji.

Below is a statement from the family of @Madeleine: pic.twitter.com/C7Xt0EN5c9

— Madeleine Albright (@madeleine) March 23, 2022

Medlin Olbrajt je tokom Drugog svetskog rata kao dete pobegla od nacista iz svoje rodne Čehoslovačke, da bi postala prva žena na čelu američkog Državnog sekretarijata, a u poznijim godinama i feministička ikona pop kulture.

Olbrajt je bila odlučni diplomata u administraciji koja je oklevala da se uključi u dve najveće spoljnopolitičke krize 1990-ih, genocide u Ruandi i Bosni i Hercegovini.

Zalagala se za čvršći stav prema Srbima u Bosni i Hercegovini. Međutim, za vreme prvog mandata predsednika Bila Klintona, mnogi spoljnopolitički eksperti su se još živo sećali američkih problema u Vijetnamu i bili rešeni da ne ponove tu grešku na Balkanu.

SAD su odgovorile saradnjom sa NATO u sprovođenju vazdušnih udara koji su silom doveli do okončanja rata, koji je prethodno trajao tri godine.

Iskustvo Medlin Olbrajt kao izbeglice navelo ju je da se zalaže za to da Sjedinjene Države budu supersila koja koristi svoju moć i uticaj. Želela je “mišićavi internacionalizam”, kako je to opisao Džejms O’Brajen, njen visoki savetnik za vreme rata u Bosni.

Jednom je iznervirala jednog šefa Pentagona pitajući ga zbog čega američka vojska ima više od milion muškaraca i žena u aktivnoj službi ako ih nikada ne koristi.

U ranim danima Klintonove administracije, dok se neuspešno zalagala za brži i jači odgovor u Bosni, Olbrajt je podržavala formiranje tribunala UN za ratne zločine koji je, na kraju sudio najodgovornijima za rat, među kojima je bio bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević i lideri bosanskih Srba, rekao je O’Brajen.

Bolne lekcije naučene u Ruandi i Bosni poslužile su Sjedinjenim Državama na Kosovu, kada je Vašington zaključio da vojno nadmoćni Srbi započinju program etničkog čišćenja kosovskih Albanaca. NATO je odogovorio kampanjom vazdušnih udara 1999. koja je trajala 11 nedelja i proširila se na Beograd.

Tokom pokušaja da izvrši pritisak na Severnu Koreju da okonča program nuklearnog naoružanja, koji je na kraju bio neuspešan, Olbrajt je otputovala u Pjongjang 2000-te godine, da bi se sastala sa severnokorejskim liderom Kim Džong-ilom, i tako postala najviši američki zvaničnik koji je posetio tu zatvorenu i tajanstvenu komunističku zemlju.

Kada se završilo Klintonovo predsedništvo i prošle 1990-te, Olbrajt je postala ikona za generaciju mladih žena koje su tražile inspiraciju u svojoj potrazi za jednakošću i poštovanjem na radnim mestima. Olbrajt je bila poznata po izreci: “Postoji poslebno mesto u paklu za žene koje ne pomažu drugim ženama.”/Glas Amrike