Predsednik Belorusije namerava da produži 30-godišnju vladavinu pošto kritičari kritikuju „lažne“ izbore

Bjelorusi su glasali na predsjedničkim izborima koji su u velikoj mjeri osporili, koji će sigurno produžiti vladavinu Aleksandra Lukašenka, koji je na vlasti od 1994. godine i koji je šef države s najdužim stažom u Evropi.

Na poslednjim predsedničkim izborima u Belorusiji 2020. godine, Lukašenko je odneo ubedljivu pobedu sa više od 80 odsto glasova. Opozicija je tvrdila da je Sviatlana Tsichanouskaia prava pobednica. Stotine hiljada protestovalo je u glavnom gradu Minsku, što je izazvalo najteže represije u postsovjetskoj istoriji zemlje.

Ove godine Cihanuskaja nije tražila od Belorusa da ponovo izađu na ulice. Troškovi su previsoki, rekla je.

Trebalo bi da zna. Od brutalnog odgovora režima 2020. godine, Tsihanovskaja je živela u egzilu sa svoje dvoje dece. Aktivisti za ljudska prava kažu da Belorusija drži više od 1.200 političkih zatvorenika, uključujući supruga Cihanouske, Sergeja, sa kojim nije mogla da stupi u kontakt skoro dve godine.

Cihanouskaja se kandidovala tek 2020. nakon što je njen muž zatvoren i sprečen da se kandiduje. Možda potcenjujući političkog početnika, Lukašenko je dozvolio Cihanuskaji da se kandiduje protiv njega – previd koji je doveo do najveće pretnje sa kojom se suočio u svojoj višedecenijskoj vladavini.

„Bio je samozadovoljan i potpuno je pogrešno procenio raspoloženje javnosti“, rekao je za CNN Najdžel Guld-Dejvis, bivši ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Belorusiji. „Zato on uopšte ne rizikuje ovog puta.

Sada se Lukašenko suočava samo sa simboličnim izazivačima, od kojih je jedan rekao da se kandiduje „ne umesto, već uz predsednika“. Po prvi put nijedan nezavisni posmatrač nije pratio glasanje, a biračka mesta u inostranstvu nisu bila otvorena, što je oko 3,5 miliona građana van zemlje lišilo glasa.

Iako nije pozivala na demonstracije velikih razmera, Cihanuskaja je pozvala Beloruse da izraze svoje neslaganje na glasačkim kutijama.

„Pozivamo one koji su primorani da učestvuju na ovim lažnim izborima da glasaju protiv svih kandidata“, napisala je ona na Telegramu.

Opozicioni pokret Tsichanouskaia opisao je „izbore“ kao „pažljivo izrežiranu šaradu sa ciljem da se nelegitimni diktator zadrži na vlasti“. Evropski parlament i američki Stejt department takođe su izbore opisali kao „prevaru“.

„Represija se rađa iz slabosti, a ne iz snage. Mere bez presedana za suzbijanje svake opozicije jasno pokazuju da se Lukašenkov režim plaši sopstvenog naroda“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova prošle nedelje.

Nakon što je glasao u nedelju, Lukašenko je rekao novinarima da ga nije briga da li će Zapad priznati izbore u Belorusiji ili ne.

Lukašenko, 70-godišnji bivši sovjetski šef kolektivne farme, preživeo je strah od 2020. delom zahvaljujući svom dugogodišnjem savezniku, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, čija je podrška beloruskom režimu postala vitalna.

Nakon što su zaposleni u državnim medijima dali ostavke u znak solidarnosti sa opozicijom, Putin je poslao propagandiste Kremlja da ih zamene. Od tada se zavisnost Minska od Moskve samo produbljivala.

Ali Moskva je tražila cenu za svoju podršku. Rusija je koristila Belorusiju kao lansirnu rampu za svoju punu invaziju na Ukrajinu 2022. godine, a Lukašenko je od tada dozvolio Rusiji da postavi taktičko nuklearno oružje na belorusko tlo. U decembru je Lukašenko rekao da se takođe sprema da primi novu rusku balističku raketu Orešnik, koja je prvi put upotrebljena u napadu na Ukrajinu krajem prošle godine.

Iako je Lukašenko „više zavisan od Rusije i od Putina lično nego ikada ranije“, ovaj savez možda ima ograničenja, rekao je Guld-Dejvis, koji je sada viši saradnik za Rusiju i Evroaziju na Međunarodnom institutu za strateške studije, istraživačkom centru.

„Belorusija je pružila Rusiji razne vredne usluge, ali naravno nije poslala svoje trupe (u Ukrajinu)“, rekao je on, sugerišući da bi se mogao plašiti reakcije među svojim trupama ili širom populacijom ako to učini .

„Obični Belorusi to izričito ne vide kao svoj rat, i nisu mogli da budu ubeđeni da jeste, koliko god da ih beloruska država hrani propagandom“, rekao je on.

Od 2020. Lukašenkov režim je pojačao napore da suzbije neslaganje. Krajem decembra 2024. godine u Belorusiji je bilo 1.265 političkih zatvorenika, prema podacima grupe za ljudska prava Viasna.

Među njima je i Aleš Bjajatski, osnivač Viasna, koji je 2022. godine dobio Nobelovu nagradu za mir zajedno sa grupama za ljudska prava iz Rusije i Ukrajine za dokumentovanje kršenja prava. Najstariji zatvorenik je 76-godišnji Mihail Ljapejka, koji je stavljen na obavezno psihijatrijsko lečenje nakon što je vređao Lukašenka.

Pavel Sapelka, advokat Viasne, rekao je da se mnogi zatvorenici drže i leče u uslovima koji predstavljaju „mučenje“.

Lukašenko će imati 74 godine kada završi sedmi mandat. On, međutim, nije nagovestio da namerava da podnese ostavku. „Sve dok sam zdrav, ostaću sa vama“, rekao je ranije ovog meseca tokom posete crkvi izvan Minska.

Prošle nedelje, Lukašenko je ismevao opozicione lidere za koje je rekao da su čekali da on „padne mrtav“.

„Kažu: „Uskoro će umreti, glas mu nije isti, teško govori“. Ne zadržavajte dah“, rekao je Lukašenko./CNN/