Povećale su se hibridne pretnje i dezinformacije iz Rusije i Kine

Intenzitet i opasnost od hibridnih pretnji i dezinformacija porasli su poslednjih godina, a glavni akteri ovih pretnji su Rusija i Kina.

Ovo je rečeno na konferenciji „Balkan Disinfo 2025” u organizaciji The Geoposta, koja se održava u Prištini i kojoj prisustvuju stručnjaci iz ove oblasti iz raznih zemalja sveta.

Finski diplomata Tapio Pisalo rekao je da je svrha ovih hibridnih pretnji i dezinformacija Rusije i Kine da izazovu neizvesnost i strah i podele unutar EU i NATO.

Finski diplomata je rekao da ove dve zemlje zajedno rade na širenju dezinformacija, uključujući korišćenje veštačke inteligencije.

„Intenzitet i opasnost hibridnih pretnji porasli su poslednjih godina, posebno ako se Rusija i Narodna Republika Kina smatraju glavnim akterima pretnji. Njihov cilj je pre svega da potkopaju naša partnerstva sejanjem podela unutar EU i NATO, posebno ometanjem proširenja NATO-a i proširenja EU na Zapadnom Balkanu, podrivanje demokratskih institucija, uključujući kredibilitet izbora, podrivanje poverenja javnosti i polarizovanje naših društava i na taj način utiču na našu društvenu stabilnost. Cilj je da se poseje neizvesnost i strah, potkopa poverenje javnosti i oslabi naša podrška Ukrajini. Verujem da se sve ovo može primeniti i na opšte trendove u oblasti dezinformacija. A u oblasti dezinformacija vidimo da su i Kina i Rusija pojačale svoje aktivnosti u Evropi i SAD. „Rusija je mnogo uložila u dezinformacije“, rekao je on.

Matarina Klingova iz GLOBSEC-a u Slovačkoj rekla je da najveću količinu dezinformacija šire sami politički lideri.

Po njenom mišljenju, lažna predstavljanja se šire putem sponzorisanih sadržaja na društvenim mrežama.

„Naši politički lideri šire dezinformacije. To nije nešto što možete da pratite na veb-sajtu ili na Fejsbuk i Tviter kanalima. To sada širi i predstavlja naše političko rukovodstvo. Uključite TV ili gledajte političku debatu pre i posle izbora i videćete polarizovane strane koje predstavljaju različiti akteri. A onda postoje kampanje koje pokušavaju da oklevetaju razne vladine organizacije i onda sve naše novinarske organizacije u EU i onda deformišemo sve naše novinarske organizacije u EU. Tu su i domaći akteri koji šire narative koji umanjuju značaj rata u Ukrajini ili umanjuju bilo kakvu pomoć od NATO-a i EU „Naša istraživanja pokazuju da je, u zavisnosti od narativa, 66% Slovaka 2023. mislilo da će SAD pokušati da se povuku iz rata u Ukrajini i da se danas Rusija vidi kao pretnja u većini zemalja Centralne Evrope. U Slovačkoj je, međutim, ova percepcija pala na 62% 2022. i 49% 2024. godine“, naglasila je ona.

Šef Operativne grupe za zapadni Balkan u Strateškom odeljenju Evropske službe za spoljne poslove u Briselu Alen Musaefendić objasnio je da Odeljenje za zapadni Balkan radi protiv dezinformacija od 2018. godine.

On je istakao da su se šefovi država i vlada zemalja Zapadnog Balkana obavezali da rade na suzbijanju FIMI-ja, dodajući da je borba protiv dezinformacija postala deo procesa pristupanja EU.

„Ovo je žalosno, jer su se svi balkanski politički lideri u više navrata obavezali da preduzmu oštrije akcije protiv FIMI-ja i dezinformacija. Na primer, poslednje poglavlje samita Zapadnog Balkana u Tirani 2002. godine kaže u tački 25: ‘Mi se obavezujemo da ćemo se boriti protiv FIMI-a [dezinformacija, mešanja informacija, i manipulacije] odnosi se na lidere EU i Zapadnog Balkana. Od 2023. godine, uvođenje FIMI-ja je takođe deo procesa pridruživanja EU, a to je da su zemlje kandidati, odnosno većina zemalja Zapadnog Balkana, u obavezi da učine više da ograniče prostor za širenje FIMI-ja kao deo procesa pristupanja EU koji ne mogu da se ponašaju kao proaktivni lažne priče“, naglasio je on.

Ben Graham, konsultant specijalizovan za nove izazove izbornog integriteta, naglasio je da je u njegovoj matičnoj zemlji, Velikoj Britaniji, došlo do jačanja proruskih narativa iz mreža u Narodnoj Republici Kini.

On je, međutim, dodao da su brojni izborni procesi u protekloj godini doneli neke pozitivne aspekte za efikasniju borbu protiv dezinformacija.

„Vidimo snažniji strateški fokus na naše protivnike, vidimo povećanje ili jačanje proruskih narativa iz mreža NRK, i važno je da radimo zajedno da im se suprotstavimo. Drugo, smatramo da još nismo sustigli. Čini se kao da smo zaglavljeni u opkoljenom zamku i skloni smo da podignemo štitove, ali možda nam to u ovom trenutku pomaže, ali nam ne pomaže da pobedimo na zemlji. U smislu borbe protiv manipulacije informacijama, takođe treba da razmotrimo psihološke aspekte zašto ljudi veruju u ove dezinformacije i kako ih možemo ubediti. „Mislim da treba da radimo na tome da budemo elokventniji u svojoj opoziciji“, naglasio je on.

Bendžamin Šulc, američki istraživač i stručnjak za digitalnu inteligenciju, posebno za kampanje manipulacije i uticaj stranih informacija, objasnio je da postoje napadi na istraživače zbog predsedničkih dekreta novog američkog predsedništva.

Prema njegovim rečima, SAD su postale hiperpolarizovano društvo.

„U naredne dve nedelje mnogo toga će se promeniti u SAD i širom sveta zbog raznih predsedničkih dekreta, a problematičan trend kruži u SAD, odnosno napad na istraživače i njihove veb stranice. SAD trenutno pokušavaju da prilagode svoj kurs ka Evropi. Ali to se pokazuje sve problematičnijim u smislu međunarodne saradnje i suočenih sa hibridnim pretnjama Kine i drugih zemalja iz Irana, Rusije, drugih zemalja. Pokušavam da ne zvučim kao političar, ali dezinformacija je politička prljava reč jer su sada povučeni naučni grantovi koji nemaju nikakve veze sa partijom, već su bili fundamentalni rad sa društvenim uticajem, naime javno zdravlje, veštačka inteligencija, bilo šta gde se čak pominju reči dezinformacija, žene ili pristrasnost. A sada se bespovratna sredstva povlače samo po tom osnovu. Sada smo u situaciji kada je saradnja na institucionalnom nivou iu svim aspektima naučnog istraživanja na udaru, a vi ste ucenjivani“, rekao je Šulc./The Geopost/