Poljska optužuje Rusiju za planiranje napada eksplozivom krijumčarenim u kukuruznim konzervama

Istražitelji još uvek nisu pružili nikakve detalje o motivu planiranih napada, ali čvrsta podrška Poljske Ukrajini tokom invazije velikih razmera mogla bi biti mogući razlog.

Prema poljskim medijima, tužioci u Poljskoj istražuju navodnu rusku zaveru za krijumčarenje konzervirane hrane punjene eksplozivom, označene kao kukuruzne konzerve, u zemlju.

Članak objavljen u četvrtak u Gazeti Viborči navodi izvore iz Poljskog tužilaštva i Agencije za unutrašnju bezbednost (ABW) koji potvrđuju ovaj razvoj događaja.

Veruje se da je ukrajinski osumnjičeni sa vezama sa ruskom vojnom obaveštajnom službom (GRU), identifikovan samo kao Vladislav D., transportovao konzerve u Poljsku nakon što ih je iskopao na groblju u susednoj Litvaniji.

Mladić ih je ostavio u blizini grada Lođa u centralnoj Poljskoj, prema Gazeti Viborči.

Vojni stručnjak je rekao poljskim novinama da je količina eksploziva za koju se pretpostavlja da je upotrebljena mogla da izazove ozbiljnu štetu na automobilu i povrede opasne po život ljudima u blizini.

Koordinator poljskih specijalnih službi, Tomaš Sjemonjak, rekao je da je GRU planirao sabotažne operacije u Poljskoj, kao i u Litvaniji i Nemačkoj, koristeći eksploziv sakriven u konzervama.

Prema rečima istražitelja, agenti GRU su navodno planirali da pričvrste konzerve na dronove kao eksplozivna punjenja za napade.

Istražitelji još nisu pružili detalje o motivu planiranih napada, ali čvrsta podrška Poljske Ukrajini tokom invazije velikih razmera mogla bi biti mogući razlog.

Ukupna podrška Varšave Kijevu od 2022. godine iznosi približno 3,3 milijarde evra, kako u obliku vojne, tako i humanitarne pomoći.

Pored toga, Poljska je domaćin oko milion izbeglica koje su pobegle od rata, uglavnom žena i dece.

Hibridni napadi

Poljsko tužilaštvo je reklo za TVP World da je istraga deo šire istrage o ruskom hibridnom ratovanju u Evropi.

Otkriće konzervi dolazi usred niza kršenja vazdušnog prostora u Evropi, za koje se veruje da je Rusija odgovorna.

Aerodrom u Minhenu u Nemačkoj bio je primoran da obustavi rad u četvrtak uveče nakon „nekoliko viđenja dronova“, što je dovelo do otkazivanja 17 letova.

Poslednjih nedelja, aerodromi u Danskoj, Norveškoj i Poljskoj su takođe obustavili letove zbog nepoznate aktivnosti dronova.

Kršenja vazdušnog prostora prijavljena su i u Estoniji i Rumuniji.

Ovi incidenti su pokrenuli debatu među evropskim liderima o izvodljivosti takozvanog zida od dronova kako bi se zaštitila istočna ivica kontinenta od napada dronovima za koje se veruje da potiču iz Rusije.

Moskva je odbacila tvrdnje da je odgovorna za kršenja vazdušnog prostora kao „neosnovane optužbe“.

/www.euronews.com