Politički pritisak na Belgiju da podrži zajam za reparacije za Ukrajinu raste

Podrška kreditu za reparacije od 140 milijardi evra za Ukrajinu raste, ali Belgija ostaje nepokolebljiva. Razgovori sa Evropskom komisijom su zastali i nisu dali nikakav napredak.

Politički pritisak na Belgiju raste da odustane od svojih rezervi i pristane na smeo plan da se Ukrajini obezbedi neviđeni kredit za reparacije iz zamrznute ruske imovine.

Predlog predviđa kredit od 140 milijardi evra kao primarni instrument finansiranja za zadovoljavanje vojnih i budžetskih potreba Ukrajine za naredne dve godine. Ideja je revolucionarna i dobija sve veću podršku nakon što su Evropska komisija i ministri finansija pohvalili njene zasluge kao najbolju dostupnu opciju.

„Po mom mišljenju, predlog Komisije je najbolja i najrealnija opcija i trebalo bi da se tretira kao pitanje najvišeg prioriteta. Nastavićemo tesno da sarađujemo sa svim državama članicama kako bismo pronašli najbolji put napred“, rekla je danska ministarka finansija Stefani Lose, koja je predsedavala sastankom u svom svojstvu rotirajuće predsednice.

Valdis Dombrovskis, komesar EU za ekonomska i finansijska pitanja, rekao je da će ovaj plan bez presedana obezbediti finansiranje za Ukrajinu bez „dodatnog opterećenja“ država članica sa ograničenim finansijskim resursima.

„Postignuta je široka saglasnost da je ova opcija najpraktičniji način da se brzo zatvori finansijski jaz Ukrajine bez nametanja značajnih dodatnih finansijskih opterećenja državama članicama“, rekao je Dombrovskis.

Komesar je naglasio da bi svaka pomoć Ukrajini trebalo uglavnom da bude u obliku grantova kako bi se dužnički teret ratom razorene zemlje održao upravljivim. To znači da bi, pod pretpostavkom da ruska imovina ostane netaknuta, alternativa bila prikupljanje novca na tržištima, bilo zajednički od strane EU ili pojedinačno od strane država članica.

„Postoje i druge opcije. Razgovarali smo o njima. Ali naravno, one dolaze sa većim finansijskim troškovima za države članice“, rekao je.

„To je jednostavno činjenica. I moramo biti jasni oko toga.“

Ukrajini će biti potrebna još jedna injekcija stranih sredstava u drugom kvartalu 2026. Prvi kvartal trebalo bi da bude pokriven postojećom kreditnom linijom od ostalih saveznika G7.

„Pod pritiskom smo vremena i moramo da nastavimo konstruktivno, pragmatično i saradnički“, rekao je Dombrovskis.

Prethodnog četvrtka, Ursula fon der Lajen je opisala zajam za reparacije kao „najefikasnije sredstvo“ za podršku borbi Ukrajine za slobodu i povećanje troškova za Moskvu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je zajam „veliki gubitak“ za Rusiju. „Zamrzavanje novca je jedno, ali davanje Ukrajini je drugo“, napisao je.

Kijev bi vratio zajam samo ako Moskva pristane da plati ratnu reparaciju.

Rizici neaktivnosti nadmašuju alternativu.

Ipak, Belgija još nije signalizirala da će potpisati plan u bliskoj budućnosti.

Kao dom Euroklira, depozitara za zamrznutu rusku imovinu, zemlja se plaši da bi mogla biti glavna meta odmazde Kremlja. Belgiju i Rusiju obavezuje investicioni sporazum koji datira još iz sovjetskog doba, koji uključuje odredbe o arbitraži.

Belgijski premijer Bart de Vever pozvao je na „maksimalnu“ pravnu sigurnost, uključujući obavezujuće garancije svih država članica, kako bi se osigurala „potpuna mutualizacija“ rizika i potpuna transparentnost u listiranju ruske imovine koja se drži u drugim zemljama.

Tehnički razgovori između Belgije i Evropske komisije fokusirali su se na ova otvorena pitanja, ali nisu doveli do prodora.

„Do sada nije bilo apsolutno nikakvog napretka“, rekao je za Euronews belgijski izvor upoznat sa razgovorima. Isti zvaničnik je izrazio žaljenje što Komisija insistira na zajmu za reparacije uprkos mandatu šefova država i vlada da se istraže druge opcije.

„Nulti rizik nije realan, ali rizici ostaju izuzetno visoki. Neizvesno je kako će ovo uticati na evrozonu“, objasnio je izvor upoznat sa razmatranjima belgijske vlade. „Želimo zakon o potpunoj podeli tereta. Uradili smo svoj domaći zadatak.“

Zastoj je bacio sumnju na to da li će lideri EU moći da odobre zajam za reparacije kada se ponovo sastanu na ključnom samitu u decembru. Ako se rok propusti, Unija će možda morati da pribegne privremenom rešenju kako bi sprečila Kijev da ne ispuni obaveze.

Na pitanje o belgijskim zabrinutostima, Dombrovskis je rekao da Komisija „veoma ozbiljno“ radi na njihovom rešavanju, bez preciziranja šta bi još mogla da ponudi.

„Naravno, mora postojati solidarnost i ovi rizici moraju biti podeljeni“, rekao je.

„Preduzimanje akcije i obuzdavanje agresora uvek nosi rizike, ali rizici neaktivnosti i neuspeha u obuzdavanju agresora su još veći.“

U međuvremenu, Paskal Donohju, predsednik Evrogrupe, izjavio je da bi isplate reparacija trebalo da nastave nakon što se razmotre „razumni“ zahtevi belgijske vlade i ispitaju sve alternative.

„Zajam za reparacije ima značajne prednosti, ali postoje i kompromisi“, rekao je Donohju u ekskluzivnom intervjuu za Juronjuz. „Očekujemo formalni predlog Evropske komisije, a nakon toga će se debata o tome kako dalje postupati intenzivirati.“

/www.euronews.com