Politička poruka Kine i komemoracija povodom godišnjice bombardovanja Beograda u Srbiji

Sećanje na NATO bombardovanje kineske ambasade 1999. godine jača partnerstvo između Kine i Srbije sa ciljem „zajedničke budućnosti“.

Dok je kineski predsednik Si Đinping putovao u Moskvu kako bi učestvovao u komemoracijama povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata, manje upadljiva, ali ipak značajna zajednička komemoracija održana je na drugim mestima u Evropi.

U 9 časova 7. maja, oko 100 Kineza i desetak Srba okupilo se ispred Kineskog kulturnog centra na Novom Beogradu. Centar se nalazi na mestu bivše kineske ambasade u Jugoslaviji, koju je 7. maja 1999. godine, tokom rata NATO-a protiv Jugoslavije, napao američki bombarder B-2 sa satelitski vođenim bombama. U bombaškom napadu povređeno je 20 zaposlenih u ambasadi i poginula su tri kineska novinara.

Peking je tada ljutito reagovao, optužujući Sjedinjene Države za varvarski čin u ratu koji je kineska vlada od samog početka smatrala nezakonitim ratom agresije. Kinesko rukovodstvo je, u izvanrednom potezu, tolerisalo talas antiameričkih protesta širom zemlje, pri čemu su desetine hiljada besnih demonstranata opsedale američku ambasadu u Pekingu.

Vašington je odbacio optužbu za zlobu i izvinio se zbog onoga što je nazvao tragičnom nesrećom. Međutim, važna činjenica je da je nekoliko nedelja pre bombardovanja, jugoslovenska vojska oborila američki stelt avion. Pojavile su se glasine da je važna stelt tehnologija izvučena iz olupine predata Kinezima, ili da je kineska ambasada podržala tadašnjeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, i da je to možda bio izgovor za napad CIA-e na ambasadu. Takvi izveštaji nikada nisu potvrđeni, ali ni definitivno opovrgnuti.

Spomen na mučenike

Tri kineske žrtve – dopisnik novinske agencije Sinhua Šao Junhuan i reporteri lista Guangming Dejli Sju Singhu i Žu Jing, koji su takođe bili njihove supruge – kineska vlada je odmah proglasila mučenicima. Lokalne vlasti su izgradile spomen-salu mučenika za Sjua i Džua u Sjuovom rodnom gradu, koji je 2010. godine dobio njegovo ime. Spomen-sala je renovirana 2022. godine na zahtev javnosti.

U Beogradu, dve spomen-ploče na nekadašnjem zemljištu ambasade obeležavaju tragične događaje od 7. maja 1999. godine: jednu je postavila gradska uprava Beograda 2009. godine povodom desete godišnjice bombardovanja, a drugu kineska vlada 2016. godine, kada je Si Đinping bio u svojoj prvoj državnoj poseti Srbiji i posetio mesto odmah po dolasku. Trg ispred lokacije preimenovan je u Trg srpsko-kineskog prijateljstva.

Zvanična komemorativna ceremonija održana je ovde prošle nedelje. Vence su položili ministarka za rad, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije Milica Đurđević Stamenkovski i ambasador Kine Li Ming. Učesnici, među kojima su bili zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović i kineski diplomatski i vojni predstavnici, odali su počast minutom ćutanja i položili bele ruže na spomen-ploču, koja poziva posmatrače da „sete mučenike i očuvaju mir“.

Vence su položile i beogradske kancelarije Sinhue i Guangming Dejlija, kao i kineska državna televizija i Udruženje nezavisnih novinara u Srbiji. Kineski i srpski mediji su tog dana izveštavali o događaju.

Mobilizacija prošlosti

U svom govoru nakon komemoracije, kineski ambasador je podsetio kako su „zločini NATO-a prekršili suverenitet Kine i Srbije, prekršili međunarodno pravo i osnovne norme međunarodnih odnosa i doneli katastrofe zemljama regiona koje je teško iskoreniti čak i danas“.

Đurđević Stamenkovski je slično opisala bombardovanje kao „zločin globalnih razmera i sa nesagledivim posledicama“, dodajući da Srbija i Kina „neće odustati od izgradnje sveta u kome se tragedije neće ponoviti“. Spomen-obeležje nas podseća na zajedničku patnju, ali i na snagu današnjeg savezništva, rekao je srpski ministar.

Poslednjih godina, godišnje obeležavanje Trojice mučenika postalo je simbol ne samo zajedničke istorije žrtvovanja kineskog i srpskog naroda, već i zajedničkih vrednosti koje leže u srži deklarisanog „gvozdenog“ prijateljstva Pekinga sa Beogradom. Slično obeležavanju Drugog svetskog rata, srpski i kineski akteri koriste ova obeležavanja da osude „hegemonizam i politiku moći“ (SAD) i promovišu „pravedniji i pošteniji“ sistem globalnog upravljanja.

U svom govoru, zamenica gradonačelnika Beograda Vidović pohvalila je „neraskidivu vezu“ između kineskog i srpskog naroda i naglasila da „današnje obeležavanje nije samo podsetnik na tragediju, već i potvrda našeg zajedničkog puta ka budućnosti zasnovanoj na saradnji i međusobnom poštovanju“.

U poruci objavljenoj u sredu na Instagram nalogu kineskog ambasadora, zločini NATO-a upoređeni su sa konstruktivnim delovanjem Kine u Srbiji. Dok je NATO uništio brojne mostove, puteve i železničke pruge, Kinezi su doprineli srpskom društvu obnavljanjem mnogih od ovih objekata, navodi se u objavi.

Ova objava je u oštroj suprotnosti sa Sijevom odlukom godinu dana ranije da ne poseti spomenik, iako je bio u Srbiji na 25. godišnjici bombardovanja. Sijeva odluka u poslednjem trenutku — pripreme na terenu su već bile obavljene — protumačena je kao znak da ne želi dalje eskaliranje tenzija sa Sjedinjenim Državama. Ali čini se da se kineski državni akteri sada vraćaju svom prethodnom putu korišćenja ove mračne prošlosti za oblikovanje sadašnje politike.

Heroji naroda

Ove komemoracije su jasan izraz osećanja bezbrojnih kineskih građana koji posećuju spomenik kako bi odali počast trojici palih vojnika i položili cveće.

Dan pre komemoracije 2025. godine, kineski spomenik je već bio prekriven cvećem, kineskim zastavama i drugim predmetima. Među cvećem je bila uramljena slika američkog bombardera B-2; Pored je bila laminirana fotografija koja prikazuje prvu vežbu sa dva nosača aviona kineskih nosača aviona Šandong i Liaoning u oktobru 2024. Poruka je jasna: Sada kada je Kina postala jaka vojna sila, kineski narod neće dozvoliti Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima da ponovo počine takve zloupotrebe.

Iako su fotografije i ram uklonjeni uoči komemoracije, prodaju se u maloj cvećari u okviru Kineskog kulturnog centra, koji je razvila i održava kineska vlada i obeležen je znakovima na kineskom i engleskom jeziku duž ulice.

Jutro nakon komemorativne ceremonije, na spomen-ploču su postavljeni minijaturni modeli američkog stelt bombardera i kineskog stelt lovca J-20, čiji je prototip prvi put predstavljen 2011. godine, zajedno sa šest malih raketa. Ovi modeli se takođe mogu kupiti u cvećari.

Pored Kineza u inostranstvu i drugih kineskih stanovnika koji žive na Novom Beogradu, brojni kineski turisti koji posećuju Balkan takođe prolaze pored spomenika kako bi odali počast i fotografisali se.

Na dan parastosa, autobusi koji su prevozili kineske turiste iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore zaustavljali su se na trgu jedan za drugim. Stariji par se fotografisao kod spomenika, dok je muškarac poklonio buket cveća sa fotografijom borbenog aviona J-20 obmotanog folijom, koji je kupio u prodavnici pored. Neki su se poklonili pred spomenikom ili pevali patriotske pesme.

Zajednička prošlost

Ostali strani turisti retko prolaze pored spomenika. Osim onih koji se svesno trude da to urade, samo nekoliko stotina turista koji se godišnje prijave za privatnu turu na engleskom jeziku „Tragom trajnih ožiljaka NATO bombardovanja“, koju nudi lokalna turistička agencija, verovatno će naići na ovaj jedinstveni spomenik.

Čini se da ni obični Srbi nemaju mnogo interesovanja za kineske mučenike. Iako beogradska vlada u spomen-obeležju zahvaljuje Kini na njenoj „podršci i prijateljstvu u najtežem trenutku“ za srpski narod, malo Srba to priznaje osim onih koji su prisustvovali komemoraciji 7. maja. Osim kratkih izveštaja koje su objavili provladini mediji, srpska javnost ima malo prilika da sazna više o događajima.

Ipak, verovatno je da većina Srba, u meri u kojoj su svesni istih, ima saosećanja prema ovim komemoracijama. Mnogi imaju pozitivan stav prema Kini i odnosima Kine i Srbije, posebno od pandemije COVID-19, dok su negativni stavovi prema NATO-u i razočaranje u EU široko rasprostranjeni.

Ovo posebno važi za starije generacije koje su bile svedoci bombardovanja ili se sećaju novinskih izveštaja o vatrenim protestima u Kini nakon bombardovanja ambasade u Beogradu. Intervjui sa srpskim analitičarima i lokalnim građanima ukazuju na to da je kineski odgovor u to vreme viđen kao redak izraz međunarodne solidarnosti.

Izgradnja puteva i napredak

Mlađi Srbi su možda bolje upoznati sa kineskim komercijalnim prisustvom u svojoj zemlji. Kineske kompanije su u velikoj meri uključene u razvojne projekte širom Srbije. U Beogradu, to uključuje izgradnju podzemne parking garaže kod zgrade Skupštine Republike Srbije i ogromnog tržnog centra Eurasija na zapadnoj periferiji grada, koji bi trebalo da zameni stariji Kineski kvartal u Bloku 70, koji je izgoreo prošle godine.

Nekoliko kineskih kompanija je postavilo svoja lokalna sedišta na gornjim spratovima zgrade u kojoj se nalazi Kineski kulturni centar. Najznačajnija je Šandong Haj-Spid Grup (SDHS), koja je nedavno završila autoput Lajkovac-Valjevo i dobila je zadatak da izgradi novu železničku stanicu Novi Beograd.

Stari put do nedavno renoviranog aerodroma Nikola Tesla sada je pun kineskih prodavnica, restorana, KTV sala i salona za masažu. Beograđani su se odavno navikli na njihovo prisustvo i više ne smatraju Kineze došljacima ili strancima.

Osim zabrinutosti zbog zagađenja životne sredine i uslova rada u rudarskim projektima koje vode Kinezi, Srbi generalno pozdravljaju kineske doprinose svojoj ekonomiji i infrastrukturi i ne deluju zabrinuto zbog kineske konkurencije ili mogućnosti mešanja kineske države. Kao što je jedan lokalni lider objasnio: „Možda ćemo jednog dana morati da platimo cenu za ova ulaganja, ali bar nas Kinezi ne bombarduju.“

Zajednička budućnost?

Tokom Sijeve državne posete 2024. godine, zaključeno je oko 30 sporazuma u oblastima infrastrukture, trgovine, poljoprivrede, obrazovanja i medija. Dve strane su takođe potpisale bilateralni sporazum o ekstradiciji.

Iznad Kineskog kulturnog centra, pored restorana koji pripada luksuznom hotelu u kineskom vlasništvu, na drugom spratu nalazi se vitrina sa dvanaest nadzornih kamera „duboke inteligencije“ koje je proizvela kineska kompanija Uniview, strateški partner SDHS-a.

Ova izložba ne bi uznemirila mnoge Srbe. Malo ko je razmatrao širenje pametnih nadzornih kamera koje proizvode kineski proizvođači u gradovima i selima, posebno od pandemije COVID-19.

Malo Srba zna da se u kineskom obeležju na mestu nekadašnje kineske ambasade nalazi i nekoliko kineskih i kinesko-srpskih udruženja, uključujući i jedno koje se zalaže za mirno „ponovno ujedinjenje“ Kine sa Tajvanom.

Još manje Srba bi se zbog toga brinulo. Na kraju krajeva, Peking snažno podržava pretenzije Beograda na Kosovo, a međusobna podrška kineskom stavu o Tajvanu mnogima deluje sasvim prirodno, uključujući i one u vladi.

Možda nam ovi događaji daju predstavu o tome šta bi značila „zajednička budućnost“ između Pekinga i Beograda. Ideali „zajedničke sudbine“ cvetaju u diskursima o zajedničkoj prošlosti, kako proizilaze iz iskustava Drugog svetskog rata i – posebno za Kinu i Srbiju – bombardovanja Beograda.

Od Sijevog potpisanog pisma u Politici uoči njegove državne posete 2024. godine, do sastanka između Sija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na marginama komemoracije u Moskvi prošle nedelje, poruka je bila dosledna i jasna: Peking i Beograd će nastaviti da neguju svoje „čvrsto“ prijateljstvo uprkos izazovima koje Zapad postavlja multilateralizmu, svetskom miru i lekcijama istorije.

/thediplomat.com