A članstvo u EU i NATO jedini je put ka trajnoj bezbednosti.
14. decembar je bio priča o dva grada za Ukrajinu. U Briselu su šefovi država i vlada Evropske unije doneli istorijsku odluku da počnu pregovore sa Ukrajinom o pristupanju toj organizaciji. Za milione Ukrajinaca ovo je bio trenutak nade u bolju budućnost nakon godina rata i teškoća. Poruka je bila jasna: Ukrajina pripada srcu Evrope.
Ova vizija budućnosti Ukrajine nije mogla biti drugačija od one koju je istog dana u Moskvi opisao ruski predsednik Vladimir Putin. Na televizijskoj konferenciji za novinare, odgovarajući na pripremljena pitanja novinara i odabranih građana, Putin je istakao da se politički i vojni ciljevi Rusije nisu promenili od početka rata. Rusija nema interesa za mir, samo za potčinjavanje Ukrajine. Putinova inscenirana afera otkrila je realnost moderne Rusije: režim zasnovan ne na demokratskom legitimitetu, već na lažima i militarističkom nacionalizmu, i vlada koja se oslanja na spoljni sukob da bi odvratila pažnju od unutrašnjih nedostataka.
Dok Putin insistira na dugom ratu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski teži održivom miru. Pošto su posledice ruske invazije globalne – od povećanja troškova energije do nestašice hrane – ukrajinski zvaničnici rade sa kolegama iz više od 80 zemalja na primeni ukrajinske „Formule mira“, plana od deset tačaka koji je Zelenski prvi predložio u novembru 2022. . 14. januara, savetnici za nacionalnu bezbednost lidera ovih zemalja sastaće se po četvrti put u Davosu, u Švajcarskoj, kako bi nastavili da razvijaju okvir za trajni i sveobuhvatni mir. Verujemo da će sve civilizovane zemlje sveta podržati ovaj napor.
Sve dok je Putin na čelu, Rusija će uvek predstavljati pretnju ne samo Ukrajini već i bezbednosti širom Evrope. Zato demokratski svet mora da obezbedi da slobodna i nezavisna Ukrajina prevlada. U tom cilju, trebalo bi da stvori bezbednosnu arhitekturu neophodnu za odvraćanje militarističke i imperijalističke Rusije. Kada Putin vidi da se Zapad snažno obavezuje Ukrajini – kroz vojnu podršku, ulazak u EU i članstvo u NATO – konačno će shvatiti da ne može da preživi Kijev. Tek tada postoji mogućnost trajnog mira.
PRVI KORAK: POBEDITI U RATU
Da bi postigla trajni mir, Ukrajina mora da pobedi Rusiju na bojnom polju i vrati svoj teritorijalni integritet unutar svojih međunarodno priznatih granica. Ukrajinske oružane snage već dve godine herojski se odupiru ruskoj varvarskoj invaziji. Uz pomoć oružja koje je isporučio Zapad, uspeli su da povrate više od 50 odsto zemlje koju je Rusija osvojila od februara 2022. U međuvremenu, isporuka savremenih sistema protivvazdušne odbrane smanjila je efikasnost ruskih brutalnih dronova i raketnih napada na ukrajinske gradove. Ukrajina će zauvek biti zahvalna na podršci koju je demokratski svet pokazao u najmračnijim časovima u zemlji.
Uprkos ovim uspesima, Rusija neće uskoro okončati svoj agresorski rat. Njegovi generali će nastaviti da pokazuju potpuno zanemarivanje života svojih snaga, šaljući desetine hiljada u smrt u ratu po Putinovom izboru. Ruske i severnokorejske iranske rakete i dronovi nastaviće da napadaju ukrajinske civile i kritičnu infrastrukturu.
Ako vojna podrška Ukrajini oslabi, to će imati strašne posledice po Evropu i ostatak sveta. Ako Putin može da ostvari jedan od svojih ciljeva u Ukrajini, neće ga ostaviti na tome. Rusija će ugroziti više svojih suseda, od Moldavije do baltičkih država, i destabilizovati svet. Druge regionalne i globalne sile će primetiti njegov uspeh i usvojiti slične taktike za postizanje svojih ciljeva. Ukrajinski poraz označio bi početak kolapsa međunarodnog sistema. Sumnja u sebe na Zapadu će dovesti do samodestruktivnih odluka. Istorija pokazuje da smirivanje diktatora ne vodi miru, već samo stvara budući sukob. Zato saveznici Ukrajine 2024. moraju hitno da pojačaju podršku i pokažu da „koliko je potrebno“ znači i „koliko je potrebno“.
Ova filozofija je bila iza Kijevskog pakta o bezbednosti koji smo koautori 2022. godine. Ovaj plan je postavio ključne principe za skup dugoročnih bezbednosnih garancija koje su Ukrajini potrebne od svojih saveznika da bi pobedila u ratu i sprečila buduće ruske napade. Pakt je bio osnova za zajedničku deklaraciju podrške Ukrajini koju su zemlje G-7 usvojile na marginama samita NATO-a u Litvaniji prošlog jula. Do danas su se 32 zemlje pridružile ovoj zajedničkoj izjavi i vode konsultacije o bilateralnim sporazumima sa Ukrajinom. Ovi bilateralni sporazumi će osigurati da ukrajinske oružane snage imaju oružje koje im je potrebno da poraze Rusiju na bojnom polju. Obaveze da se dugoročno zaštiti Ukrajina pobija Putinovu tvrdnju da zapadna podrška Ukrajini slabi.
Oslanjajući se na svoje ekonomske i demografske prednosti, Rusija se nada da će pobediti Ukrajinu kroz rat na iscrpljivanje. Ukrajinska pobeda stoga zavisi od boljeg korišćenja ekonomske i industrijske moći demokratskog sveta, koja prevazilazi moć Rusije i njenih saveznika. Evropske zemlje posebno moraju da pripreme svoju odbrambenu industriju kako bi mogle efikasno da pomognu Ukrajini da pobedi u ovom ratu. U tom cilju, trebalo bi da ponude višegodišnje ugovore o oružju i garancije kako bi odbrambenim kompanijama pružile sigurnost koja im je potrebna za povećanje proizvodnje. Ukrajini je takođe potrebna podrška saveznika u razvoju odbrambene industrije. Zajedno, Zapad može ostaviti Rusiju daleko iza sebe. On samo treba da pokaže političku volju da Putin shvati da je njegov rat nepobediv i da će ruske snage biti oterane sa međunarodno priznatih granica Ukrajine.
ČLAN KLUBA
Pored obezbeđivanja dugoročne isporuke oružja i municije Ukrajini, za Evropu i Sjedinjene Države je od ključnog značaja da počnu da stvaraju strukture koje će obezbediti da Rusija nikada više ne može da ugrozi bezbednost Evrope. Napredovanje Ukrajine na njenom putu ka članstvu u EU je ključno jer obezbeđuje politički i finansijski okvir za oporavak i rekonstrukciju zemlje. Prosperitetna Ukrajina, deo EU, može da deluje kao bedem protiv autokratske i agresivne Rusije. Ideološki gledano, uspešna i živahna demokratija u Ukrajini je takođe snažno odbacivanje Putinove autokratske vladavine.
Članstvo će Ukrajini takođe pružiti dodatnu sigurnost kroz klauzulu o međusobnoj odbrani sadržanoj u ugovorima EU. Ova klauzula kaže: „Ako je država članica žrtva oružanog napada na njenu teritoriju, ostale države članice su dužne da joj pruže svu moguću pomoć i pomoć“. Pretnja direktnim odgovorom država članica EU na buduću rusku agresiju na Ukrajinu predstavljala bi snažno sredstvo odvraćanja.
Dugoročne bezbednosne garancije i članstvo u EU bi uveliko doprineli zaštiti Ukrajine, ali ni jedno ni drugo ne može da zameni član 5 osnivačkog ugovora NATO-a, koji zahteva od članica da oružani napad na jednog od njih smatraju napadom na sve njih. Prijem Ukrajine u NATO ostaje najbolji način za stvaranje trajnog mira i bezbednosti u Evropi. Putin je na konferenciji za novinare 14. decembra objasnio da je Rusija pokrenula svoju invaziju – ili takozvanu „specijalnu operaciju“ – jer je Ukrajina želela da uđe u NATO. Ali slučaj je suprotan: Rusija bi mogla da izvrši invaziju na Ukrajinu samo zato što nije obuhvaćena članom 5 NATO-a.
Ako Ukrajina na kraju rata ostane u sivoj zoni između Rusije i NATO-a, to je recept za dalju nestabilnost i rusku agresiju. I Finska i Švedska su brzo prepoznale ovu realnost. Posle invazije u februaru 2022, obe zemlje su shvatile da neutralnost više nije opcija pred imperijalističkom Rusijom i da samo članstvo u NATO može da garantuje njihov suverenitet. Isto važi i za Ukrajinu.
Na samitu NATO-a u julu 2023. godine članice su najavile da poziv Ukrajini da se pridruži alijansi neće biti produžen dok se ne ispune neodređeni „uslovi“. Ukrajina se nadala nečemu konkretnijem od toga. Ako Putin veruje da Ukrajini neće biti dozvoljeno da uđe u NATO dok se borbe ne završe, to mu daje podsticaj da nastavi rat na neodređeno vreme. Međutim, prethodno pozivanje Ukrajine da se pridruži alijansi moglo bi ga primorati da istupi.
Iako samit u Viljnusu Ukrajini nije pružio jasan put ka članstvu u NATO, bilo je pozitivnih pomaka. Članovi su se složili da Kijev može da preskoči „Akcioni plan za članstvo“, deo tradicionalnog procesa pridruživanja koji zahteva od zemalja da podnose godišnje izveštaje o svom napretku u različitim oblastima koje se odnose na bezbednost. Ovo izuzeće, koje je takođe odobreno Finskoj i Švedskoj, verovatno će ubrzati moguće pridruživanje Ukrajine. Novostvoreni Savet Ukrajina-NATO takođe se sastao u Viljnusu na svom prvom sastanku i već radi na usklađivanju ukrajinskih oružanih snaga sa standardima NATO-a.
Ipak, na ovogodišnjem samitu NATO-a u julu u Vašingtonu, lideri alijanse bi približili svet miru ako bi svesrdno prihvatili članstvo Ukrajine. Vreme je da uputimo poziv Ukrajini za ulazak u NATO. To ne znači da će Ukrajina postati članica preko noći, ali bi to poslalo nepogrešivu poruku Putinu da je njegov rat već izgubljen./foreignaffairs/