Prošlo je više od mesec dana otkako je Laj Čing-te preuzeo dužnost novoizabranog predsednika Tajvana. Otkako je narod samoupravnog ostrva Lai glasao u januaru, Kina je pojačala pritisak na Tajvan. Peking smatra Tajvan delom svoje teritorije i Laija smatra „separatistom“.
Kineski ambasador u SAD Sje Feng nije odgovorio na zahtev Glasa Amerike za intervju kada je stigao u Vašington prošle godine. Glas Amerike je sastao sa glavnim izaslanikom Tajvana u SAD Aleksandrom Tarej Juijem da razgovara o Laijevoj spoljnopolitičkoj viziji, kineskoj politici u Južnom kineskom moru i novoj kineskoj politici koja će kazniti one koji snažno podržavaju nezavisnost Tajvana. Druge teme uključivale su veštačku inteligenciju i uticaj Tajvana na Karibima, gde pet zemalja ima diplomatske odnose sa ostrvom.
Ovaj intervju je uređen radi jasnoće i sažetosti.
Glas Amerike: Šta je najvažnija stvar koju se nadate da ćete postići kao predstavnik Tajvana u Sjedinjenim Državama?
Alekander Tah-Rai Iui, glavni izaslanik Tajvana u Sjedinjenim Državama: Bez obzira da li je u pitanju bezbednost, odbrana, tehnologija, kultura, obrazovanje, itd. – a stalno raste – moja želja je, naravno, ne samo vlada i Ne samo Kongresu, ali i američkom narodu, da pokaže da je odnos Tajvana i SAD relevantan i važan za obe strane. Oni su recipročni i korisni za oba naroda i mi ćemo to nastaviti da promovišemo.
Glas Amerike: Pritisak iz Kine se povećao, posebno otkako je novi predsednik [Tajvana] preuzeo dužnost. Koji su najveći izazovi u vašem diplomatskom radu ovde u Sjedinjenim Državama, posebno u izbornoj godini? I da li osećate ovaj pritisak iz Kine?
Jui: Nakon što je predsednik Laj Čing-te preuzeo dužnost 20. maja, stvari su postale još agresivnije – [Kina] je sprovodila vojne manevre oko ostrva, a prisustvo vojnih aviona i brodova u blizini naših teritorijalnih voda je konstantno. U isto vreme, NR Kina odnedavno praktikuje ono što mi nazivamo „zakonom“. [Kina] je 15. juna donela Zakon o obalskoj straži broj tri, koji kaže da će kineska obalska straža, primenom ovog zakona, uhapsiti i može da ih privede ako veruju da su umešani u nezakonite aktivnosti. Možete ih zadržati bez dužnog postupka do 60 dana.
[Kina] je 21. juna objavila 22 predloga za kažnjavanje nezavisnosti Tajvana. Svaki Tajvanac – ili bilo koja osoba, čak i stranac – koji podržava nezavisnost Tajvana mogao bi biti podvrgnut ovim krivičnim sankcijama. Oni mogu biti uhapšeni, suđeni – doduše u odsustvu – i najviše kažnjeni smrtnom kaznom ako se smatraju ekstremnim pristalicama pokreta za nezavisnost. Opet, koriste [zakon] da opravdaju da je sve što tvrde njihovo. Moja vlada je objavila da povećavamo savete za putovanja u Orandž, što je drugi najviši nivo upozorenja za naše građane kako bi izbegli nepotrebna putovanja u kontinentalnu Kinu, Hong Kong i Makao.
Pomenuli ste da je trenutno predizborna kampanja u SAD. Ali smo sigurni da će, bez obzira na ishod izbora, odnosi Tajvana i Sjedinjenih Država nastaviti da rastu.
VOA: Na temu tehnologije: Tajvan je svetski lider u oblasti poluprovodnika. Kina pokušava da bude svetski lider u oblasti veštačke inteligencije. Kako Tajvan planira da se takmiči sa Kinom?
Jui: Tajvan je veoma važan u smislu AI revolucije. Kina je učinila mnogo da unapredi veštačku inteligenciju…u mikročipovima i poluprovodnicima. Potrošili su mnogo resursa, mnogo novca i mnogo radne snage pokušavajući da kopiraju – ne želim da kažem prevaziđeni – samo kopiraju ono što Tajvan radi. I do sada to nisu uspeli da ostvare. Zato nam je važno da zadržimo ovu superiornost nad kontinentalnom Kinom. Jer tehnologija mora da se koristi za dobro. Mora da se koristi za istraživanje, da proširi ljudsku maštu i da koristi ljudima, a ne da kontroliše sopstvenu populaciju.
Glas Amerike: Kina je posvećena Karibima sa svojom infrastrukturom i investicijama. Neki analitičari čak opisuju Karibe kao ključno bojno polje za Kinu da izoluje Tajvan. Kakva je pozicija Tajvana?
Jui: NRK je iskoristila Inicijativu za put i pojas da pokuša da navede kineske državne kompanije da izgrade ovu veliku i često nepotrebnu infrastrukturu, koristeći kinesko finansiranje po visokim cenama. Ono što mi radimo i ono što druge zemlje – Sjedinjene Države i Evropa – rade je da nudimo drugačiju alternativu ovakvim vrstama razvoja, koja je više humanistička. Uvek smo bili saveznici i preko naše tehničke komisije nudili neophodnu saradnju koja im je potrebna u oblastima medicinske pomoći, obrazovanja, tehnologije, poljoprivrede itd. [Ovo im je zaista potrebno, a ne svi ovi ogromni, nepotrebni projekti koji koštaju mnogo novca./VOA/