Peskov – Rusija je blizu povlačenja iz 30-dnevnog sporazuma o prekidu vatre

Rusija je na ivici povlačenja iz 30-dnevnog prekida vatre dogovorenog prošle nedelje i optužuje Ukrajinu za kršenje sporazuma, rekao je portparol predsednika Dmitrij Peskov u radio intervjuu za Ria Novosti 29. marta. Kijev je takođe optužio ruske snage da kontinuirano napadaju ukrajinsku energetsku infrastrukturu, uprkos obećanju ruskog predsednika Vladimira Putina da će zaustaviti napade u jednoipočasovnom telefonskom razgovoru sa Trampom pre nedelju dana.

„Rusija zadržava pravo da ne primeni moratorijum na napade na energetski sektor, koji Kijev stalno krši“, rekao je Peskov odgovarajući na pitanje novinara.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je ukrajinska vojska izvela pet napada na energetske objekte u ruskom pograničnom regionu Belgorod.

Pogođeni predmeti su: U napadu bespilotne letelice oštećen je visokonaponski dalekovod; pretvarač struje je teško oštećen u napadu dronom; preko 1.100 domaćinstava u Grajvoronskom okrugu bilo je bez struje; Ukrajinski napad dronom na visokonaponski dalekovod prekinuo je struju za više od 8.000 domaćinstava u Borisovskom okrugu, prenosi TASS.

Oružane snage Ukrajine (AFU) prijavile su slične napade na ukrajinske energetske objekte istog dana, kao i veliki napad dronom na Dnjepar u kojem su poginule četiri osobe, a povređeno je 19. Napad je izazvao veliki požar u kompleksu hotela i restorana. Serhij Lisak, guverner okolne Dnjepropetrovske oblasti, objavio je na Telegramu da se zapalila stambena visoka zgrada i skoro 10 privatnih kuća. Vatrogasci su naknadno stavili pod kontrolu požar u hotelskom kompleksu, preneo je Rojters.

Ove godine nema sporazuma o prekidu vatre Nakon dobrog početka, u kojem se činilo da je Putin pristao i na privremenu obustavu napada na energetska postrojenja na 30 dana i na novi sporazum o crnomorskom žitu 25. marta, pregovori o prekidu vatre koji su počeli u Rijadu 18. februara sada izgleda da odugovlače.

Problem je što je Putin malo ponudio Ukrajini u pregovorima, dodajući uslove svakom sporazumu koje je nemoguće ispuniti. Rusija je pristala na sporazum o Crnom moru, ali dokumenti koje je pročitao Kremlj sadrže listu od pet uslova i navode da prekid vatre neće stupiti na snagu ako ti uslovi ne budu ispunjeni, uključujući ukidanje američkih finansijskih sankcija protiv Ruske poljoprivredne banke (Rosselhozbank). Činilo se da se Tramp složio, ali je u saopštenju Vašingtona jednostavno rečeno da će SAD „pomoći” Rusiji u izmirenju plaćanja za dogovor o žitu.

Kako prenosi bne IntelliNevs, samo SAD mogu jednostrano odobriti ublažavanje sankcija; Servis za razmenu poruka SVIFT, koji je u središtu sankcija, nalazi se u Belgiji i podleže zakonima EU. Šefovi evropskih država i vlada jasno su stavili do znanja na sastanku u Parizu prošle nedelje da Brisel neće uvesti sankcije Rusiji sve dok AFR potpuno ne napusti ukrajinsku teritoriju. Tramp daje obećanja Putinu koja ne može da ispuni, što je državni sekretar Marko Rubio delimično priznao u izjavi tokom vikenda.

“Reč je o nizu sankcija, uključujući i neke koje nisu američke… tako da ne bismo mogli da ih ukinemo čak ni da smo hteli. Analiziraćemo sa čime se naš tim vratio [sa konsultacija u Rijadu]. Te opcije ćemo predstaviti predsedniku [SAD]. Predsednik će doneti te odluke. Još nismo tamo”, rekao je Rubio.

Ruski pregovarač Grigorij Karasin, koji je vodio pregovore u Rijadu prošle nedelje, bio je još pesimističniji, rekavši 27. marta da razgovori između američkih i ruskih zvaničnika u Saudijskoj Arabiji nisu postigli nikakav značajniji napredak i da bi pregovori mogli da se oduže do sledeće godine, piše Moskva tajms.

Dvanaestočasovni pregovori u Rijadu, koji su predstavljali pravu trgovinu konjima 24. marta, „još nisu doveli do radikalnog pomaka, ali mogućnosti postoje“, rekao je Karasin za državnu televiziju Rusija 24. „Bilo bi naivno očekivati bilo kakve pomake“, rekao je Karasin, bivši diplomata i sadašnji predsednik Saveta Federacije.

Američki pregovarači, uključujući direktora Saveta za nacionalnu bezbednost Endrua Pika i direktora za planiranje politike Stejt departmenta Majkla Antona, u početku su „izneli predloge koji su neprihvatljivi za Rusiju“, rekao je Karasin.

„Ali onda mislim da su shvatili da sede pred timom civilizovanih, razumnih sagovornika“, rekao je on, opisujući razgovore kao „dobru atmosferu“ iako nije bilo napretka.

Karasin je rekao da očekuje da će se američko-ruski pregovori o Ukrajini nastaviti najmanje do kraja 2025. godine ili kasnije. Naredni sastanak je privremeno zakazan za april.

Prema analitičarima, Putin oglašava Trampa da vidi koliko ustupaka može da dobije od Bele kuće i spreman je da nastavi rat ako pregovori ne uspeju. Putin je prošle nedelje rekao da je ruska vojska blizu da “dokrajči” ukrajinske oružane snage i predložio je da se Ukrajina stavi pod “privremenu upravu” koju podržavaju UN pre potpisivanja mirovnog sporazuma – predlog koji je EU odmah odbacila.

Ne sporazumu o mineralima

Šef kabineta predsednika Ukrajine Andrij Jermak rekao je da su se nakon konferencije za štampu između ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i Trampa 28. februara izrodili u rat reči, odnosi između Bele kuće i Bankove (ukrajinski ekvivalent Kremlja) su se „vratili na pravi put“ do kraja prošle nedelje, ali da je oživljavanje bilo planirano čak i za četiri marta, što je planirano za 2. mart teže od prethodna tri. Zelenski je istog dana najavio da će Kijev odbaciti i poslednju verziju, koja bi zbog ekstremnih uslova ugrozila ulazak Ukrajine u EU. U suštini, nacrt zahteva od Ukrajine da prenese prava na sve svoje prirodne resurse — kako u javnom tako iu privatnom vlasništvu — i da da Sjedinjenim Državama potpunu kontrolu nad dodeljivanjem koncesija, kao i da prebaci sve prihode iz sektora u fond za prosperitet pod isključivom kontrolom Sjedinjenih Država.

„Ustav Ukrajine jasno kaže da je naš kurs usmeren ka EU… Postoje veoma važne reforme i odgovarajući koraci“, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare u Kijevu. „Ne može se prihvatiti ništa što bi moglo da ugrozi pristupanje Ukrajine EU.

Sporazum koji je predložio Vašington sadržao je „mnoge nove odredbe o kojima ranije nije bilo reči“, kao i „neke aspekte koje su obe strane već odbacile“, navode ukrajinski mediji.

Novi sporazum takođe daje pravo SAD da povuku novac iz fonda za kompenzaciju SAD za njihovu potrošnju u sukobu u Ukrajini, bez preciziranja iznosa. Tramp je ranije tvrdio da su SAD potrošile 350 milijardi dolara i rekao da želi da povrati 500 milijardi dolara; Međutim, iznos koji je Kongres odobrio bio je 184 milijarde dolara, od čega je nešto manje od 100 milijardi dolara zapravo prebačeno. Prema izveštajima ukrajinske štampe, iznos koji SAD sada žele da povrate bliži je 120 milijardi dolara.

Zelenski je takođe odbacio ideju da SAD zahtevaju povraćaj sredstava koja su prebacili Kijevu u poslednje tri godine, jer to pretpostavlja da je reč o nekoj vrsti kredita. Većina novca koji su SAD obećale Ukrajini za vreme bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena bile su donacije, a ne zajmovi koji ne moraju da se vraćaju.

Ukrajina ne priznaje američku vojnu pomoć kao zajam, rekao je Zelenski na istoj konferenciji za novinare i dodao da Ukrajina neće smatrati datu vojnu pomoć kreditom. „Zahvalni smo na podršci, ali to nije pozajmica i nećemo to dozvoliti“, dodao je on.

Tramp prelazi na sporazum sa Iranom Zelenski je uvek računao na opasnost da prevrtljivi Tramp izgubi interesovanje za ukrajinski sukob i potpuno se povuče iz procesa prekida vatre, prebacujući ceo problem na Evropu.

I zaista, čini se da Tramp već gubi interesovanje nakon što je rekao da želi brzo rešenje, po mogućnosti pre Uskrsa.

Čini se da se Trampova pažnja već usmerava na Iran, gde se slični pregovori odvijaju paralelno, ali sporijim tempom.

Kako je objavljeno 21. marta, Bela kuća je poslala pismo vrhovnom lideru u Teheranu u kojem je iznela šest uslova za nastavak pregovora o sankcijama Iranu. Teheran je izjavio da se neće upuštati u direktne razgovore sa Vašingtonom, ali je pristao na indirektne razgovore preko sultana Omana, koji održava dobre odnose sa obe strane. Kako prenosi bne IntelliNevs, Tramp se nada da će Putina uključiti kao posrednika u pregovore.

Tenzije počinju da eskaliraju, pošto su satelitski snimci poslednjih dana pokazali da su SAD poslale bombardere B-2, kao i transportne avione i avione-cisterne, u baze u Indijskom okeanu da održe napade na Huti u Jemenu, koji bi takođe mogli da pogode Iran.

Tramp je eksplicitno zapretio Teheranu, rekavši da teokratija mora da odgovori na njegove zahteve ili će doći do „veoma, veoma strašnih posledica“.

Skaj njuz izveštava da je najmanje pet stelt bombardera B-2 stiglo u udaljenu bazu Dijego Garsija u Indijskom okeanu, britanskom protektoratu, a još bombardera je na putu. B-2 Spirit je strateški stelt bombarder sposoban da prodre u napredne sisteme protivvazdušne odbrane i izvrši precizne napade na ciljeve visoke vrednosti. Koristi Massive Ordnance Penetrator (MOP), bombu od 30.000 funti koja može uništiti očvrsle i duboko zakopane mete. SAD imaju vojnu bazu na ostrvu, koja je u prošlosti korišćena za napade na ciljeve u Avganistanu i Iraku.

Povećanje broja B-2 bombardera u Dijego Garsiji deo je šireg regionalnog vojnog razvoja. Američki ministar odbrane Pete Hegseth proširio je raspoređivanje nosača aviona USS Harri S. Truman na Bliski istok i dodelio USS Carl Vinson i njegovu borbenu grupu da učestvuju u regionalnim operacijama./IntelliNews/