Peking odgovara na zabrinutost SAD zbog kineskog nuklearnog oružja

Kina je optužila Sjedinjene Države i Japan da podstiču širenje nuklearnog oružja dok tvrdi da drži svoje nuklearne sposobnosti na „minimalnom nivou“.

Peking je reagovao na američko-japanski ministarski sastanak o proširenom odvraćanju koji je održan u nedelju u Tokiju. Tokom sastanka, SAD su ponovo potvrdile svoju “nuklearnu posvećenost” odbrani saveznika Japana jačanjem proširenog odvraćanja. Ovo je posvećenost odvraćanju i reagovanju na potencijalne nuklearne i nenuklearne scenarije u odbrani saveznika i partnera, takođe poznat kao „nuklearni štit“, prema publikaciji doktrine američkih vazduhoplovnih snaga o nuklearnim operacijama.

„NR Kine, Rusija i Severna Koreja nastavljaju da prete globalnoj bezbednosti jer se sve više oslanjaju na nuklearne kapacitete. „Zato je naš prošireni odnos odvraćanja važniji nego ikad“, rekao je američki ministar odbrane Lojd Ostin posle sastanka.

Kako je prošle nedelje izvestio japanski list Iomiuri Shimbun, Sjedinjene Države i Japan planiraju da izrade svoj prvi zajednički dokument o proširenom odvraćanju ove godine. Ovo ima za cilj da definiše okolnosti pod kojima Vašington može da uzvrati nuklearnim oružjem u slučaju pretnje Japanu.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Đian rekao je na konferenciji za novinare u ponedeljak da Vašington i Tokio preuveličavaju pretnju koju predstavlja Kina i podstiču strahove govoreći o regionalnim tenzijama.

On je rekao da je „Kina sila svetskog mira, koja doprinosi globalnom razvoju i brani međunarodni poredak“.

Na sastanku sa Ostinom i američkim državnim sekretarom Antonijem Blinkenom u ponedeljak u Tokiju, japanski premijer Fumio Kišida obećao je da će dodatno ojačati sposobnost odvraćanja.

„Ostajemo apsolutno posvećeni odbrani Japana“, rekao je Ostin u svom odgovoru.

„Kina uvek održava svoju nuklearnu snagu na minimalnom nivou koji zahteva nacionalna bezbednost“, rekao je Lin u ponedeljak. On je istakao da njegova zemlja ne predstavlja „nikakvu pretnju nijednoj državi“, dok su njen razvoj odbrane i vojne aktivnosti „opravdani i razumni“.

Lin je kritikovao odluku SAD i Japana o produženom odvraćanju, tvrdeći da je ova „nuklearna obaveza“ relikt Hladnog rata.

„Ovo će povećati regionalne tenzije i pokrenuti nuklearno širenje i rizike od sukoba“, upozorio je on.

Kina je pozvala SAD da napuste produženo odvraćanje od svojih nenuklearnih saveznika na sastanku o Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja (NPT) u petak u Ženevi, u Švajcarskoj.

Sun Sjaobo, generalni direktor odeljenja za kontrolu naoružanja u kineskom ministarstvu spoljnih poslova, rekao je da je Vašington pojačao tenzije u azijsko-pacifičkom regionu i promovisao trku u nuklearnom naoružanju i rizik od nuklearnog širenja jačanjem svog „nuklearnog štita“ u regionu.

„Države sa nuklearnim oružjem i države koje ne poseduju nuklearno oružje koje učestvuju u podeli nuklearnog oružja i proširenom odvraćanju treba da preduzmu konkretne mere za smanjenje uloge nuklearnog oružja u svojim politikama nacionalne i kolektivne bezbednosti“, rekao je Sun na sastanku.

Džim Vorden, direktor Kancelarije za nuklearnu energiju, bezbednost i bezbednost u Birou za međunarodnu bezbednost i neproliferaciju američkog Stejt departmenta, osudio je kinesku nuklearnu politiku u izjavi Pripremnom komitetu za NPT.

„Rusija i NRK proširuju i diverzifikuju svoje nuklearne arsenale i pokazuju malo ili nimalo interesovanja za kontrolu naoružanja“, rekao je on u petak reagujući na obustavu pregovora Kine o nuklearnom oružju sa SAD, objavljene 17. jula.

Prošle godine, Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je da Kina nastavlja da širi svoje nuklearno oružje i da ima više od 500 bojevih glava, a očekuje se da će broj bojevih glava porasti na preko 1.000 do 2030. godine. Nedavno deklasifikovane informacije pokazuju da Sjedinjene Države imaju 3.748 nuklearnih bojevih glava u svom inventaru./newsweek.com/