U februaru je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao na zajedničku proizvodnju oružja sa zemljama Zapadnog Balkana. Mogu li ove zemlje pomoći? I da li bi mogli da proizvedu dovoljno da zadovolje potrebe Ukrajine?
Od ruske invazije na Ukrajinu pre više od dve godine, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta tražio dodatnu vojnu pomoć od Sjedinjenih Država i saveznika Ukrajine u EU.
Na samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa u Tirani, u Albaniji, krajem februara, otišao je korak dalje i predložio proizvodnju oružja zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana. „Predlažem zajednički forum odbrambene industrije između Ukrajine, balkanskih zemalja i naših partnera“, rekao je on.
Ovo postavlja pitanje da li je region Zapadnog Balkana tehnički sposoban da ispuni želju Zelenskog. I ako jeste, da li će Srbija, poznata po bliskim političkim vezama sa Rusijom, biti voljna da to učini?
Zašto je Zelenski izabrao Zapadni Balkan?
„Dok zemlje zapadnog Balkana nemaju značajnu proizvodnju velikog oružja, one imaju brojne fabrike municije, a municija je ono za šta je Ukrajina zainteresovana“, kaže Katarina Đokić, istraživač u Programu transfera oružja Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu.
Đokić je za DW rekla da je većina proizvodnje naoružanja u regionu koncentrisana u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, gde nekoliko kompanija proizvodi municiju u različitim kalibrima i za različite vrste naoružanja, uključujući artiljerijske sisteme i minobacače.
„Imamo malo pouzdanih podataka o tome koliko bi municije mogli da proizvedu godišnje – a to je svakako daleko od trenutnih potreba Ukrajine – ali pošto je Ukrajini potrebno što više municije, interesovanje za proizvodnju Zapadnog Balkana ne iznenađuje“, rekla je Đokić.
Koje zemlje Zapadnog Balkana proizvode oružje?
Prema najnovijem izveštaju Centra za razmenu za Jugoistočnu i Istočnu Evropu o kontroli malokalibarskog i lakog naoružanja (SEESAC) 2021, Srbija je najveći izvoznik oružja i municije u regionu, sa 65,79% ukupnog izvoza. , sa profitom od približno 1,3 milijarde dolara (1,2 milijarde evra). Sledi Bosna i Hercegovina, koja čini 31,75% ukupnog izvoza regiona.
Prema podacima koje su dale same balkanske zemlje, Albanija izvozi municiju, Bosna i Hercegovina i Crna Gora oružje kalibra 0,5 inča (12,7 mm) i automatsko oružje, municiju, bombe i rakete, Severna Makedonija uglavnom izvozi municiju i bombe, dok Srbija izvozi širi spektar municije i oružja, uključujući bombe, granate, torpeda, mine, projektile i sličnu ratnu municiju.
Kakav je stav Srbije o oružju za Ukrajinu?
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić srdačno pozdravio predsednika Zelenskog na samitu u Tirani, on nije dao zvaničnu izjavu o zahtevu Zelenskog za zajedničku proizvodnju oružja.
Jedinu izjavu u vezi s tim dao je albanski premijer Edi Rama, koji je novinarima rekao da je predsednik Zelenski „razgovarao sa nama o mogućnosti saradnje, što podrazumeva ulaganje, proizvodnju i saradnju, i naravno da su se svi složili, a ne samo Albanija“.
Iako je Srbija osudila ruski rat u Ukrajini, nikada nije uvela sankcije toj zemlji.
Katarina Đokić, koja je i sama Srpkinja, rekla je za DV da se spoljnopolitički i bezbednosni položaj Srbije „može opisati kao oportunistički, a ne usredsređen na Rusiju“.
To se odražava i na izvoz oružja iz zemlje: „Nije pitanje da li bi Srbija pristala da izvozi municiju u Ukrajinu, jer na osnovu otvorenih obaveštajnih izvora Srbija to već čini, doduše preko trećih zemalja“, rekla je ona za DV. . „Postoje neke fotografije koje kruže društvenim mrežama koje prikazuju nedavno proizvedenu srpsku municiju koju koriste ukrajinske trupe. Međutim, Vlada Srbije smatra da je ovo osetljivo pitanje u domaćoj političkoj areni i malo je verovatno da će javno podržati takav izvoz.“
Prema rečima Đokićeve, kada su prošle godine procurila američka dokumenta koja pokazuju da je Srbija spremna da izvozi oružje u Ukrajinu – ili to već čini – predsednik Srbije je zvanično naredio privremenu obustavu izvoza sve municije kako bi pomogao u snabdevanju i da bi dao prioritet srpskim snagama.
Sudeći po njegovim nedavnim izjavama, i dalje se koristi argument „ne možemo da izvozimo municiju jer nam je potrebna“, ali to ne znači da municija srpske proizvodnje neće naći put do Ukrajine“.
Šta bi Albanija mogla da uradi?
Ermal Jauri, aktuelni predsednik Udruženja alumnista Džordža K. Maršala Albanije, vidi nedavnu modernizaciju vazdušne baze Kučova u Albaniji uz finansiranje NATO-a kao savršen primer šta bi se moglo uraditi.
On kaže da su nekadašnji pogoni za proizvodnju municije i vojne baze u Albaniji delimično funkcionalni i sertifikovani prema standardima kvaliteta GOST, koje uglavnom usvajaju zemlje ZND.
Uz odgovarajuća ulaganja, ovi centri bi mogli da se modernizuju i ponovo postanu potpuno funkcionalni u kratkom vremenskom periodu“, rekao je on za DV. Pre 1990-ih, ovi centri su proizvodili minobacačku municiju, pištolje Kalašnjikov, Makarov i Parabelum, puške Simonov, ofanzivne i odbrambene granate i protivpešadijske mine.
„Ako bi Albanija učestvovala u takvoj inicijativi, to bi bio veliki korak ka poboljšanju bezbednosti zemlje i regiona“, nastavio je ministar.
Sa ili bez podrške EU?
Na ovogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, predsednik Zelenski je pozvao partnere iz EU da isporuče više municije i oružja. Njegov zahtev usledio je samo nekoliko nedelja nakon što je EU javno priznala da je daleko od ispunjavanja sopstvenog cilja isporuke miliona artiljerijskih granata Ukrajini do kraja marta.
Žozep Borel, visoki diplomata EU, pozvao je zemlje članice da privremeno zaustave izvoz oružja u druge zemlje osim Ukrajine početkom godine. „Ne činiti ništa nije opcija“, rekao je on, naglašavajući da „zemlje članice EU treba da pronađu načine da povećaju podršku Ukrajini, posebno snabdevanje hitno potrebnom municijom“.
Dakle, koje su evropske zemlje u poziciji da pomognu Ukrajini i Zapadnom Balkanu zajedničkom proizvodnjom oružja?
„Nemačka vlada je pokazala interesovanje za finansiranje kupovine municije za Ukrajinu iz zemalja koje nisu članice EU. Francuska je takođe nagovestila da bi bila voljna da kupi municiju iz ne-EU proizvodnje za Ukrajinu“, kaže Đokić. „S obzirom da su uključeni i Berlin i Pariz, korišćenje fondova EU takođe izgleda verovatnije.
Prema rečima Ermala Jaurija, ovakva inicijativa se ne može realizovati bez podrške NATO i EU saveznika Zapadnog Balkana. „To nije zato što saveznici nisu u mogućnosti da sami nastave proizvodnju municije i borbene opreme, ali mislim da bi njihova podrška stvaranju takve ideje na Zapadnom Balkanu značajno smanjila troškove proizvodnje ove municije i vojne opreme, ” rekao je.