Oružje, prestiž i obračun sa Zapadom: Zašto se susreću Putin i Kim Džong Un

Kada se ruski predsednik Vladimir Putin poslednji put sastao sa severnokorejskim liderom 2019. godine, on se predstavio kao međunarodni državnik i pozicionirao se kao potencijalni posrednik za prekinute nuklearne pregovore sa Sjedinjenim Državama. Putin je bio spreman da obavesti Kinu i Trampovu administraciju o svojim razgovorima sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, pozivajući se na zategnute, ali još uvek funkcionalne odnose između Vašingtona i Moskve, kao i na ulogu Rusije kao diplomatske sile i potencijalnog posrednika u okončanju nuklearnog programa Severne Koreje.

Četiri godine kasnije, Putin je izgubio sve ove adute.

Ruska ekonomija se rasprskava, Moskva je izolovana na svetskoj sceni, a Putin ne može da putuje na važne samite u inostranstvu jer za njim postoji nalog za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda – sve zbog ruske invazije na Ukrajinu. Godine 2019, Kim je tražio diplomatski spas nakon neuspelih samita sa bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom. Sada je Putin taj koji traži od Kima spas, kako na diplomatskom tako i na vojnom frontu, da spreči katastrofalni poraz u Ukrajini i dramatično preoblikuje rusku spoljnu politiku.

Putin i Kim će se navodno sastati po drugi put u ruskom gradu Vladivostoku kasnije ove nedelje – što je dugo očekivani sastanak između dva najopasnija rivala Zapada.

Bez obzira na to da li se Kim i Putin sastaju lično – samit još nije zvanično potvrđen – dve zemlje su jedna drugoj potrebne sada više nego ikada. Severna Koreja izlazi iz ere samonametnute izolacije zbog pandemije koronavirusa i traži nove tehnologije za proširenje svojih nuklearnih i raketnih programa. Rusija, u međuvremenu, pokušava da spoji svaku moguću međunarodnu podršku i vojnu liniju snabdevanja.

„Potrebe na ruskoj strani su katastrofalne“, rekao je Majkl Kimidž, naučnik sa Katoličkog univerziteta Amerike i bivši zvaničnik Stejt departmenta. „Rusiji su potrebna nova tržišta za svoju energiju, potrebno joj je oružje i potrebni su joj načini da zaobiđe zapadne sankcije i obraća se za pomoć diktaturi koja se smatra najzatvorenijom na svetu.

Severna Koreja, koja se često naziva „kraljevstvom pustinjaka“, tvrdoglavo se držala programa nuklearnog oružja uprkos godinama sankcija Ujedinjenih nacija i duboke međunarodne izolacije. Rusija je godinama podržavala međunarodne sankcije Severnoj Koreji zbog njenog nuklearnog programa: ovo je bilo jedno od jedinih pitanja oko kojih su se Moskva i Vašington uglavnom složili.

Ali ta saradnja je naglo prekinuta nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u punom obimu prošle godine, a u zapadnim prestonicama rastu strahovi da bi Rusija sada mogla indirektno da podrži prošireni nuklearni program Severne Koreje tako što će Pjongjangu obezbediti nove raketne tehnologije i protivmere protivraketnoj odbrani.

Napori SAD da ubede Pjongjang da nastavi pregovore o okončanju svog nuklearnog programa naišli su na radio ćutanje dok Severna Koreja nastavlja da širi svoje tehničke mogućnosti i arsenal balističkih i krstarećih raketa.

Dok su izgledi za nuklearno naoružanu Severnu Koreju uvek zabrinjavali Rusiju, neuspesi u Ukrajini primorali su zemlju da ponovo razmisli o svojim prioritetima, kažu stručnjaci. Rusija nastoji da potpuno preusmeri svoju spoljnu politiku od Zapada. Ovo je značajna promena u odnosu na Putinov prvobitni spoljnopolitički stav kada je preuzeo vlast pre više od dve decenije. U ovu širu strategiju uklapaju se širenje veza sa Kinom, zemljama takozvanog globalnog juga, pa čak i izolovani zapadni rivali poput Severne Koreje.

„Putin je pokušao da razvije postzapadnu rusku spoljnu politiku. Ovo je veoma ozbiljan poduhvat za Moskvu, u kome bi Severna Koreja mogla da učestvuje na nov način“, rekao je Kimidž.

Sada je Putinu potreban pristup vojnim zalihama Severne Koreje jer ruska invazija na Ukrajinu – za koju Kremlj očekuje da će trajati najviše nekoliko nedelja – ulazi u drugu godinu. Pjongjang ima ogromne rezerve municije, od kojih je veliki deo zasnovan na modelima iz sovjetske ere kompatibilnim sa ruskim sistemima naoružanja. Severna Koreja je takođe sposobna da proizvede dodatno oružje.

Bela kuća je u novembru prošle godine upozorila da Pjongjang tajno snabdeva Rusiju artiljerijskim granatama dostavljenim Ukrajini preko Bliskog istoka i Afrike. „Ove diskusije se aktivno vode“, rekao je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan na brifingu za novinare 5. septembra. Salivan je rekao da je podrška do sada bila veoma ograničena, ali da bi to moglo da se promeni tokom vremena kako zapadne sankcije nastavljaju da pritiskaju rusku odbrambenu industriju.

„Vremenom nismo videli da oni aktivno isporučuju velike količine municije ili drugih vojnih kapaciteta Rusiji za rat u Ukrajini, [ali] ne mogu da vam predvidim šta će se na kraju dogoditi.

Borba za severnokorejsko oružje, koje ima visoku stopu neuspeha, naglašava očajnički pokušaj Moskve da spreči poraz u Ukrajini.

„Severnokorejska municija ima problem sa kvalitetom i čovek se pita da li Rusi znaju šta kupuju“, rekao je Džon Everard, bivši britanski ambasador u Severnoj Koreji.

Obe strane u sukobu ispalile su severnokorejsko oružje, a deo je završio u ukrajinskim rukama nakon što je zaplenjen na teritorijama koje je okupirala Rusija. Međutim, ukrajinska vojska, koja se takođe bori sa nestašicom municije, izjavila je za Fajnenšel tajms da je oružje Pjongjanga, neko od njih proizvedeno 1980-ih i 1990-ih, bilo izuzetno nepouzdano.

Everard, koji je takođe služio kao koordinator Ekspertske komisije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za sankcije protiv Severne Koreje, primetio je da sporazum o oružju između dve zemlje ne zahteva sastanak na nivou šefova država; Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu posetio je Pjongjang u julu. Samit će verovatno poslati onoliko signala koliko i sadržaja. Putin je dugo nastojao da bude ozbiljno shvaćen na međunarodnoj sceni kao lider velike sile. Izbačen iz institucija koje vodi Zapad zbog invazije svoje zemlje na Ukrajinu, ruski lider je tražio alternativne formate kao što su Evroazijska ekonomska unija predvođena Rusijom i grupa BRIKS da bi potvrdio uticaj svoje zemlje. Sastanak sa toliko ogorčenim liderom najizolovanije zemlje sveta možda nije istorijski samit, ali služi da Putin ostane u vestima.

„Glavni prioritet je da on samo želi da ga pogledaju, iskreno“, rekao je Vilijam Pomeranc, direktor Kenan instituta Vilsonovog centra, koji se fokusira na Rusiju i Evroaziju.

Severna Koreja, sa svoje strane, traži od Rusije pomoć u nizu diplomatskih i vojnih prioriteta. Prema američkim i južnokorejskim zvaničnicima koji su govorili pod uslovom anonimnosti, kao i stručnjacima koji su pratili sastanak, uglavnom postoje tri tranše pomoći koju bi Severna Koreja mogla da dobije od Rusije ako pristane da Moskvi pruži vojnu podršku za pružanje podrške.

Prvo: hrana, zdravstvena i ekonomska pomoć koja je Severnoj Koreji očajnički potrebna nakon godina samonametnutog karantina tokom pandemije koronavirusa, koja je produbila hroničnu ekonomsku i prehrambenu krizu u zemlji.

Drugo, Severna Koreja ima istoriju suprotstavljanja svoja dva glavna dobročinitelja, Rusiju i Kinu, jedan protiv drugog, a susret sa Putinom bi mogao da bude prilika da Kim to ponovo učini. Dok Kina nastavlja da podržava Severnu Koreju, videći tu zemlju kao važnu tampon državu protiv zapadnih orijentisanih sila u Aziji, odnosi između kineskog predsednika Si Đinpinga i Kima su se pogoršali, kažu stručnjaci.

„Kina je prilično ambivalentna po pitanju Severne Koreje, ali to je jedina Severna Koreja koju imaju, pa zavise od nje“, rekao je Viktor Ča, stručnjak za Koreju u Centru za strateške i međunarodne studije. Produbljivanje veza između Severne Koreje i Rusije moglo bi da podstakne Kinu da obnovi sopstveni angažman i ekonomske veze sa Pjongjangom kako bi izbegla gubitak uticaja na Moskvu.

Treća i najzabrinjavajuća perspektiva za zapadne zvaničnike je kakva bi vojna podrška Rusija mogla da pruži Severnoj Koreji u zamenu za oružje i municiju da podrži njen rat u Ukrajini. Severna Koreja bi takođe mogla da traži satelitsku i nuklearnu podmorničku tehnologiju od Rusije, iako je nejasno u kojoj meri bi Moskva delila ovu tehnologiju. Zapadni zvaničnici i analitičari takođe strahuju da bi Rusija mogla da pomogne Severnoj Koreji u njenim raketnim programima, bilo obezbeđivanjem čvrstog goriva za svoje interkontinentalne balističke rakete ili tehnologijom protivmera za odbranu raketa od zapadnih presretača.

„Ovo su dve stvari koje čine sistem za isporuku nuklearne bojeve glave mnogo opipljivijim i koje nije tako lako zaustavljeno od strane američkih protivraketnih odbrambenih sistema“, rekao je Ča. „Ovo je pravi problem za SAD i nešto oko čega Rusi mogu biti od velike pomoći ako to žele.

Visoki zvaničnici Bajdenove administracije upozorili su da bi produbljivanje vojnih veza između Rusije i Severne Koreje bila teška greška i da bi međunarodna zajednica platila cenu, ali ti zvaničnici nisu precizirali kolika će to biti cena. „Ovo je očajnički čin Rusije, ali bi bila velika greška ako bi Severna Koreja to uradila“, rekla je potpredsednica SAD Kamala Haris u intervjuu za CBS Nevs na marginama putovanja u jugoistočnu Aziju.

Nejasno je da li će Putin poslušati bilo koje od ovih upozorenja. „Mislim da mu daje određeno zadovoljstvo znajući da može da uradi nešto što će zakomplikovati bezbednosnu situaciju SAD u Aziji“, rekao je Ča. Na samitima sa Kimom „pokazuje da može da snosi troškove i van Evrope“. /FP/