Orbanova iznenadna poseta Kini i Modijeva poseta Rusiji ističu Putinove namere za novi svetski poredak

Mađarski premijer Viktor Orban doputovao je u ponedeljak u iznenadnu posetu Pekingu, gde je kineski lider Si Đinping pozvao na globalne napore da se Rusija i Ukrajina dovedu do „primirja“ i pohvalio Orbanove diplomatske inicijative – upečatljivu demonstraciju načina na koji Si i ruski predsednik Vladimir Putin nastoji da stvori multipolarni svetski poredak kojim ne dominiraju SAD.

Dok je Si grlio Orbana u kineskoj prestonici, ruski projektili su u ponedeljak ispaljeni na Kijev, Dnjepar i druge ukrajinske gradove. Najmanje 31 osoba je ubijena, uključujući dvoje u dečjoj bolnici u Kijevu, a brutalnost zločina u Putinovom ratu postala je jasna.

Kao odgovor na raketni napad, ali očigledno i na nove diplomatske manevre, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je na globalni pritisak da se zaustavi agresija Rusije.

„Ceo svet mora da prikupi svu svoju odlučnost da konačno stavi tačku na ruske napade“, objavio je Selenski na Telegramu. „Ubistvo je ono što Putin donosi. Samo zajedno možemo doneti pravi mir i sigurnost.“

Orbanova poseta Kini usledila je posle posete Kijevu i Moskvi prošle nedelje, samo nekoliko dana nakon što je Mađarska preuzela sledeće predsedavanje Savetom EU. Njegovi mirovni napori naišli su na kritike na Zapadu jer je vršio pritisak na Kijev da preda teritorije koje je Moskva zauzela silom.

Zvaničnici u Briselu odbacili su Orbanove napore uz obrazloženje da nije ovlašćen da vodi diplomatiju za EU. „Trebalo bi da bude jasno da on predstavlja samo svoju zemlju“, rekao je jedan diplomata EU, koji je želeo da ostane anoniman jer nije bio ovlašćen da razgovara sa novinarima.

Erik Mamer, portparol Evropske komisije, naglasio je da Orban putuje sam. „On nema mandat da predstavlja EU u ovim posetama“, rekao je Mamer.

Ali kada je Putin poželeo dobrodošlicu Orbanu u Moskvu prošle nedelje, on je jasno mislio na mađarsko predsedavanje EU, a u znak nove multipolarne dimenzije geopolitike, mađarski premijer je posetio Peking samo nekoliko sati pre nego što je indijski premijer Narendra Modi stigao u Moskvi u državnu posetu, prvu otkako je Putin naredio invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.

U izjavi pre odlaska iz Nju Delhija u ponedeljak, Modi je pozdravio „mog prijatelja Vladimira Putina“ i „posebno i privilegovano strateško partnerstvo između Indije i Rusije“. Nakon njegovog sletanja, ruski i indijski mediji prikazali su Modija kako u svoj hotel u Moskvi stiže u jarko tirkiznom prsluku.

Indijske kupovine ruske nafte, koje su porasle dvadeset puta od 2021. godine, pomogle su Moskvi da se nosi sa teškim ekonomskim sankcijama koje je Zapad uveo kao odgovor na invaziju Ukrajine.

Svojom posetom Moskvi, Modi, koji je ponovo izabran prošlog meseca, nagovestio je svoju autonomiju, iako je Bajdenova administracija naporno radila da apeluje na indijskog lidera.

„Putin želi da prenese javnosti: Indija je prijatelj, sve ove priče o izolaciji Rusije su prazne priče, nisu svi pod uticajem Zapada predvođenog SAD, a pojavio se asimetričan, ali multipolarni svet“, rekao je Nandanu. Unnikrishnan, direktor Evroazijskog programa u Observer Research Foundation, istraživačkom centru u Nju Delhiju. „Indija bi se složila da je multipolaran svet, čak i ako je malo nagnut ka Zapadu.

Pojavljivanje Orbana i Sija predstavljalo je diplomatski trijumf za Putina, koji je dugo pozivao na takav multipolarni, nezapadni svetski poredak. Putin je insistirao da su Zapad, posebno Sjedinjene Države i Britanija, odgovorni za produžavanje njegovog rata u Ukrajini jer nisu uspeli da izvrše pritisak na Kijev da popusti pred njegovim teritorijalnim zahtevima.

Nakon sletanja u Kinu, Orban je postavio svoju fotografiju uz natpis: „Mirovna misija 3.0 #Peking“.

Na sastanku sa Orbanom u Pekingu, Si je rekao da ceni napore mađarskog lidera da donese političko rešenje za rat u Ukrajini, koji je opisao kao “sukob”.

„Kina i Mađarska dele iste osnovne pozicije i rade u istom pravcu“, rekao je on.

„Samo ako sve velike sile ispolje pozitivnu, a ne negativnu energiju, može doći do prekida vatre u ovom sukobu što je pre moguće“, rekao je Si, prenosi kineska televizija CCTV, dodajući da je Si „aktivno tražio mir i branio pregovore“. na svoj način“.

Ukrajina je insistirala da ne može da pristane na prekid vatre dok ruske snage zauzimaju oko petinu njene teritorije i bacaju rakete i bombe na njene gradove. Zelenski je pozvao na potpuno povlačenje ruskih trupa, uključujući i „samit mira“ u Švajcarskoj prošlog meseca, kome Kina nije prisustvovala. Rusija nije pozvana.

Činilo se da su raketni napadi u ponedeljak ojačali tvrdnju Kijeva da bi prekid vatre bez ruskog povlačenja samo omogućio Moskvi da pregrupiše svoje snage i planira dalje napade kako bi u potpunosti ostvarila svoje teritorijalne ambicije.

U Kijevu je pogođena dečija bolnica Ohmatdit, u kojoj su poginule dve osobe, uključujući lekara. Prema podacima ukrajinske državne spasilačke službe, najmanje desetoro je povređeno, a pacijenti i osoblje bolnice morali su da budu evakuisani na ulice. Prema zvaničnicima, najmanje deset ljudi je ubijeno u gradu Krivij Rih.

Širom zemlje je poginula 31 osoba, od kojih 20 u Kijevu, saopštila je spasilačka služba, a najmanje 61 je povređeno.

Orban je u intervjuu nemačkom listu Bild naglasio da Ukrajina nikada ne bi mogla da pobedi Rusiju. „Nema rešenja za ovaj sukob na liniji fronta“, rekao je on i dodao: „Putin ne može da izgubi ako pogledate vojnike, opremu i tehnologiju“. Poraz Rusije je misao koju je teško zamisliti. Verovatnoća da Rusija može biti poražena je potpuno neprocenjiva“.

Peking je odbacio kritike Ukrajine, Evrope i Sjedinjenih Država zbog svoje odluke da preskoči mirovni samit koji je Švajcarska organizovala prošlog meseca, uz obrazloženje da ne može da učestvuje u pregovorima koji isključuju Rusiju.

Kina je umesto toga predstavila svoj predlog u šest tačaka zajedno sa Brazilom, za koji su kineski zvaničnici rekli da je obezbedio podršku desetina zemalja u svetu u razvoju.

Iz perspektive Pekinga, zapadne zemlje služile su kao prepreka primoravanju Rusije i Ukrajine da sednu i direktno pregovaraju, rekao je Cui Hongjian, naučnik za međunarodne odnose na Pekinškom univerzitetu za inostrane studije.

Peking smatra da „mora da ima glas i stav“, rekao je Cui.

Neutralnost Kine koja se tvrdi da je pod sve većim pritiskom kako rat ulazi u treću godinu i kineska trgovina sa Rusijom buja – zajedno sa sve većim dokazima da kineske kompanije pružaju ekonomsku i indirektnu podršku ruskoj vojno-industrijskoj bazi.

U javnim izjavama i nastupima, Putin i Si su pokazali sve veći obim za svoju zajedničku ambiciju da promene svetski poredak i oslabe uticaj Sjedinjenih Država.

Si i Putin sastali su se prošle nedelje u Kazahstanu, gde je Putin govorio o napretku ka „pravednom i multipolarnom svetskom poretku” tokom godišnjeg sastanka Šangajske organizacije za saradnju, jedne od mnogih multilateralnih grupa koje su dve sile koristile da prošire svoj uticaj.

Putin je na tom sastanku predložio obnavljanje pregovora koji su se vodili u Istanbulu 2022. godine, ubrzo nakon ruske invazije, kada je Ukrajina bila u slaboj poziciji. Od tada, svaka strana je pretrpela desetine hiljada žrtava, a Rusija je postigla samo marginalni napredak u svojoj nezakonitoj aneksiji četiri jugoistočna regiona Ukrajine, sa izuzetkom Krima, koji je silom zauzela 2014.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u ponedeljak u Moskvi da se Moskva zalaže za diplomatske napore.

„Predsednik Vladimir Putin je nepokolebljiv zagovornik potrebe za političkim i diplomatskim naporima da se pronađe rešenje za ukrajinski konflikt“, rekao je Peskov.

Zelenski je na Telegramu napisao da je Rusija ispalila više od 40 projektila na pet ili više ukrajinskih gradova i da su u Kijevu pogođene stambene zgrade i dečija bolnica. On je rekao da se svet mora ujediniti da zaustavi agresiju Rusije.

„Sve službe su uključene u spasavanje što većeg broja ljudi“, napisao je Selenski. I ceo svet mora konačno da stavi tačku na ruske napade sa svom odlučnošću. Ubistva su ono što Putin donosi. Samo zajedno možemo doneti istinski mir i sigurnost“.

Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je u objavi na Telegramu da je u ponedeljak izvelo veliki raketni napad na Ukrajinu, ali je insistiralo da su mete „objekti ukrajinske vojne industrije“ i „vazdušne baze“./Washingtonpost/