Nakon šestomesečnog boravka u Nemačkoj kako bi se oporavio od trovanja Novičok, ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog 17. januara 2021. vlasti su uhapsile na moskovskom aerodromu Šeremetjevo.
Ruska uprava za zatvore (FSIN) zahtevala je da Navaljni zameni uslovnu kaznu u slučaju “Iv Roše” efektivnom zatvorskom kaznom.
“Vladimir Putin je toliko besan što sam preživeo njegovo trovanje da je naredio FSIN-u da se obrati sudu i zahteva da mi se uslovna kazna zameni efektivnom kaznom. Uprkos činjenici da je moj uslovni rad okončan 30. decembra [2020]“, izjavio je Navaljni.
Kako se očekivalo, sud u Moskvi je u februaru 2021. osudio kritičara Kremlja na tri i po godine zbog kršenja navodne uslovne kazne.
Evropski sud za ljudska prava pozvao je na „trenutno“ oslobađanje ruskog opozicionog političara, što je ruska vlada brzo odbila.
Njegovo hapšenje izazvalo je mnoge pripadnike opozicije da izađu na ulice većih ruskih gradova u znak protesta zbog oslobađanja Navaljnog. Međutim, ruske vlasti su, da bi suzbile ovaj protest, uhapsile hiljade njegovih pristalica. Hapšeni su i saučesnici, uključujući advokata Ljubova Sobola i njegovog brata Olega Navaljnog.
Još dvojica saradnika Navaljnog – Leonid Volkov i Ivan Ždanov – dodani su na rusku listu „ekstremista i terorista“ i njihova imovina je blokirana.
Trovanje Navaljnog
Dvatesetog avgusta 2020. godine, dok se vraćao iz sibirskog grada Tomska u Moskvu, Navaljni je počeo da se oseća loše.
Avion kojim je leteo hitno je sleteo u Omsk, pošto je iznenada počeo da se oseća loše nakon što je popio šolju čaja. Iako je lečen u bolnici u gradu Omsku, ruske vlasti su saopštile da u telu opozicionog političara nije pronađen otrov.
Ubrzo nakon toga, aktivisti u Nemačkoj poslali su avion da dovezu Navaljnog u Berlin kako bi imao bolji tretman.
Nemački lekari evakuisali su 45-godišnjaka, na zahtev njegove supruge i saveznika, koji su rekli da se plaše da bi ruske vlasti mogle sakriti informacije o tome kako se razboleo.
U slučaju Navaljnog, Evropska unija je povećala pritisak na Rusiju.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Džozef Borel rekao je: „Očekujemo da Moskva razjasni slučaj bez odlaganja. Ruski narod, ali i međunarodna zajednica žele da znaju razloge. Odgovorni moraju biti izvedeni pred lice pravde”.
Ministri spoljnih poslova G7 osudili su i trovanje kritičara ruskog predsednika Vladimira Putina.
“Mi, ministri spoljnih poslova G7: Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država i visoki predstavnik Evropske unije, ujedinjeni smo u našoj najoštrijoj osudi, potvrđenog trovanja Navaljnog“, navodilo se u saopštenju ministara inostranih poslova G7.
Navalnijevo trovanje Novičokom potvrdile su i dve laboratorije, jedna u Francuskoj i druga u Švedskoj, da je sovjetski nervni agens korišćen za trovanje ruskog opozicionog lidera.
Čak je i Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCV) potvrdila da je Navaljni otrovan Novičokom.
“Supstance u njegovoj krvi, kao i u urinu, imale su slične strukturne karakteristike kao toksične hemikalije koje pripadaju grupi Novičok“, saopštio je OPCV.
Zajednička istraga Belingketa, Insajdera, Der Špigla i Si-En-Ena otkrila je tragove umešanosti ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) u trovanje političara Navaljnog.
Trovanje, koje se dogodilo u avgustu 2020, izgleda da se dogodilo nakon višegodišnjeg nadzora, koji je počeo 2017. ubrzo nakon što je Navaljni prvi put objavio svoju nameru da se kandiduje za predsednika Rusije.
Istraga je identifikovala najmanje 15 operativaca za koje se čini da rade u okviru ove tajne jedinice Instituta za kriminologiju i otrova FSB-a. Najmanje osam njih je bilo u bliskom kontaktu u različitim fazama operacije, koji su putovali sa Navaljnim u Novosibirsk, a zatim ga progonili do grada Tomska gde je na kraju otrovan.
Nakon ovog skandala, Navaljni je objavio detalje operacije ruskog FSB-a za pokušaj njegovog ubistva.
Navaljni je svedočio da je prevario jednog od službenika FSB-a opisujući detalje operacije. On je identifikovao Konstantina Kudravceva kao jednog od osumnjičenih agenata Instituta za kriminologiju i otrove FSB.
U vreme kada su istraživanja javnog mnjenja pokazivala opadanje podrške partija koje su na strani predsednika Putina uoči izbora u septembru 2021, Kremlj je počeo da primenjuje novu strategiju „čišćenje terena“ od potencijalnih protivnika.
Nakon hapšenja Navaljnog i izricanja presude, Moskva je pojačala pritisak na druge potencijalne protivnike, stvarne ili izmišljene.
Putinova “tajna” palata
Tokom njegovog pritvora, tim Fondacije za borbu protiv korupcije (FBK) koju je osnovao Navaljni otkrio je podatke o veoma luksuznoj imovini na crnomorskoj obali Rusije, koju je Putin koristio kao ličnu „palatu” .
Prema rečima Navaljnog, ova zgrada i zemljište oko nje su registrovani u vlasništvu ruskog FSB-a, koji tvrdi da koristi ovu imovinu za „istraživačke i obrazovne aktivnosti“.
Istraživanje o Putinovoj palati od 1,3 milijarde dolara bilo je najpopularniji Ju Tjub video za 2021. godinu u Rusiji.
Prema platformi, ovaj video je do danas pregledan oko 120 miliona puta.
Video je izazvao proteste širom zemlje koji su pozivali na oslobađanje Navaljnog. Na protestima, koji nisu bili odobreni, ruske vlasti su uhapsile hiljade ljudi.
Evropski poslanici izabrali su Navaljnog za dobitnika godišnje nagrade Saharov za 2021. godinu, koja se dodeljuje za slobodu misli. / The Geopost /
Orban, „Trojanski konj Rusije“, preti EU ulaskom Ukrajine 
Danas saznaje: Putinov kum osnovao „Drugu Ukrajinu“ u Srbiji 
Pretnja iz Pekinga i zaštita Tajvana, ako EU ne pokrene ova pitanja na samitu sa Kinom, izdaće svoje vrednosti 
INTERPOL raspisao poternicu za Radoičićem i još 11 osoba koje su izvršile teroristički napad u Banjskoj 
Pomogli su „Putinovoj ratnoj mašini“, UK sankcioniše pojedince i kompanije u Srbiji 
Moody’s smanjuje izglede za kreditni rejting Kine zbog nižeg rasta i rizika vezanih za nekretnine