Nije bitno ko je predsednik, jer je ruski princip uvek isti. Prvo se, navođeni iz Moskve, pobune separatisti, onda svoju teritoriju proglase republikom, potom pozovu maticu Rusiju u pomoć, koja, na kraju, pošalje svoju vojsku da na teritoriji druge države uspostavi svoje vojne baze. Neke od tih paradržava Rusija, na kraju, prizna kao „nezavisne republike“, dok druge večno ostavlja u nerešenom ustavno-pravnom statusu. Princip je, dakle, isti bio i u Moldaviji kada je Rusija otimala Transistriju koju su nazvali Pridnjestrovlje, i u Gruziji kada su se „pobunile“ Abhazija i Južna Osetija, na ukrajinskom poluotoku Krimu kojeg je Rusija aneksirala i, na kraju, na istoku Ukrajine, gde su formirane paradržave Luganjska narodna republika i Narodna republika Donjeck.
Dok su oči celog sveta bile uprte u Moskvu, u ponedeljak uveče na rumunskoj televiziji zastupnica Ana Catauta kazala da su, prema njenim informacijama, „separatistički čelnici iz Tiraspola u Rusiji, gde pokušavaju uključiti Pridnjestrovlje na popis separatističkih regija“.
Šta je, zapravo, Pridnjestrovlje?
Ako gledate službene karte, bivša sovetska republika Moldavija celom svojom severnom granicom se naslanja na Ukrajinu. Ali faktičko stanje na terenu nije baš tako. Oko 4,1 hiljadu kvadratnih kilometara na severu Moldavije , u pograničnom delu sa Ukrajinom, uopšte ne kontrolišu vlasti smeštene u glavnom gradu Kišinjevu. Formalno, nikada nijedna država na svetu, pa čak ni Rusija, nije priznala postojanje Pridnjestrovlja. Međutim, od 1992. godine egzistira takozvana Pridnjestrovska moldavska republika, stvorena uz pomoć četrnaeste sovetske armije. U ovom području, uglavnom su živjeli Rusi, Ukrajinci i Rumuni. Nakon što je Moldavija napustila Sovjetski savez, u ovoj regiji došlo je do pobune. Stanivnici današnjeg Pridnjestrovlja su zatražili pripajanje Rusiji, organizovali referendum i, na kraju je sve eskaliralo u oružani sukob legalnih vlasti iz Kišinjeva i pobunjenika na severu Moldavije. U sukobima je bilo između 500 i 1000 žrtava. U ovaj sukob se, ubrzo, umešala ruska vojska i Pridnjestrovlje se uspelo „otcepiti“ od Moldavije. Uz pomoć ruske vojske uspostavili su svoje institucije, formirali vojsku, ustanovili pasoš i ostale dokumente. Odlukom Saveta Evrope, ovo područje se smatra – područjem zamrznutog konflikta.
Južna Osetija – Gruzija
Ukazom Dmitrija Medvedeva, tadašnjeg predsednika Ruske Federacije, 26. avgusta 2008. godine Moskva je službeno priznala Republiku Južnu Osetiju. U pitanju je teritorija koja se nalazi u granicama međunarodno priznate države Gruzije. Sukobi između stanovnika Južne Osetije i vlasti u Gruziji počeli su odmah nakon raspada SSSR-a. Tokom 1992. godine Južna Osetija je proglasila nezavisnost izražavajući želju da se priključi Rusiji. Izbio je rat koji je, ubrzo prekinut i formirane su, takozvane, mirovne snage Rusije, Osetije i Gruzije. Situaciju na terenu bležila je misija OSCE-a. Međutim, 2004. godine dolazi do napetosti u toj regiji. Ubrzo će američki predsednik Džordž Buš reći da je budućnost Gruzije u NATO-u. Legalne vlasti u Gruziji 2008. godine pokrenule su akciju oslobađanja svoje teritorije. Ali, Rusija je odmah reagirala i poslala svoje snage u Gruziju. Južna Osetija je „sačuvana“, i nedugo nakon vojne operacije Rusija je priznala ovu paradržavu. Prvo je Duma zatražila od predsednika Ruske Federacije priznanje Južne Osetije, da bi, na kraju, predsednik Medvedev potpisao ukaz o priznanju ove takozvane države koju ne priznaje nijedna zapadna sila. To, međutim, ne menja faktičko stanje na terenu. Južna Osetija postoji.
Predsednik Južne Osetije Anatolij Bibilov je 2018. godine bio u službenoj poseti Banja Luci, gde je prisustvovao ceremoniji obeležavanja neustavnog dana Republike Srpske.
Abhazija – Gruzija
I Abhazija je, slično kao Južna Osetija, paradržava na području međunarodno priznate Gruzije. Istočne granice ove takozvane države izlaze na Crno more, što je geostrateški vrlo bitno. Nakon raspada SSSR-a, i nezavisnosti gruzije, Abhazija je odlučila krenuti u separatizam. Početkom devedesetih proglasili su nezavisnost. Službena valuta je ruski rubalj. Stanovnici Abhazije bez problema dobivaju ruske pasoše – što za njih predstavlja jedinu mogućnost za putovanje na Zapad. Ovu državu Ruska Federacija godinama nije priznavala, ali nakon što su ruske snage 2008. godine ušle u Gruziju, Medvedev je priznao Abhaziju.
I Abhazija je osnovala svoje institucije koje priznaju Rusija, Nikaragva, Venecuela, Južna Osetija i Pridnjestrovlje. Tokom 2015. godine zvaničnici Abhazije bili su u „službenoj“ poseti Republici Srpskoj, gde su razgovarali sa tadašnjim predsednikom bh. entiteta Miloradom Dodikom.
Dodik je, kako je izvestio RTRS, rekao da su „Srpska i Abhazija bile u identičnim situacijama kada je reč o borbi za autonomiju i političku samostalnost“
Kada je Viktor Janukovič 2013. godine odlučio obustaviti integraciju Ukrajine u EU, nezadovoljni stanovnici ove države su izašli na ulice. Tri meseca protesta na Trgu Majdan rezultiralo je svrgavanjem sa vlasti proruskog predsednika Ukrajine. Tačno 22. februara 2014. godine Janukovič je pobegao u Moskvu. Iz pravca Rusije su, istodobno, upućene vojne formacije koje su okupirale poluotok Krim. Proruske paravojne formacije su tada povele oružanu pobunu u delovima ukrajinskih regija Luganjsk i Donjeck. Oko 30 odsto ovih regija je „okupirano“ i proglašene su dve republike – Luganjska narodna republika i Donjecka narodna republika. Godinu kasnije, u glavnom beloruskom gradu Minsku je postignut mirovni sporazum kojeg su se, delom, pridržavale i ukrajinske vlasti u Kijevu i čelnici proruskih paravojnih formacija.
Međutim, krajem 2021. godine Rusija je počela gomilati svoje snage na granicama Ukrajine što je izazvalo tenzije na granicama okupiranih ukrajinskih teritorija. Ruska Duma je sredinom februara pozvala predsednika Vladimira Putina da prizna ove dve paradržave, što je on, na kraju, i učinio. Čelnici LNR i DNR su odmah potpisali sporazum kojim je ruskim snagama omogućeno da uđu na okupiranu teritoriju Ukrajine. U narednom periodu Zapad očekuje veću invaziju. Pre svega, novoproglašene republike su odvojene od Krima i Pridnjestrovlja. Da bi se spojile te teritorije, Rusija bi morala okupirati dva grada – Mariupolj na obalama Azovskog i Odesu na obalama Crnog mora. Oba ova grada još uvek kontroliše vlada u Kijevu.
Dan nakon ruskog priznanja paradržava u Ukrajini, ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov posetio je Banja Luku gde se sastao sa Miloradom Dodikom odakle je pozdravio priznanje LNR i DNR. Istovremeno, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je za ruske medije kazao da „pravo na suverenitet treba poštovati samo u odnosu na države koje predstavljaju čitav narod koji živi na njihovoj teritoriji“.
Avdo Avdić, saradnik Geoposta iz Bosne i Hercegovine
Predstojeći izbori u Belorusiji ne mogu biti kredibilni u trenutnom „represivnom okruženju“, rekao je Blinken 
Sastanak načelnika generalštabova saveznika i partnerskih država na kojem se razgovaralo o odvraćanju i odbrani 
Koje strateške sporazume je Rusija zaključila sa Iranom, Severnom Korejom i Kinom? 
Dodik ponovo sa retorikom podela: ‘Republika Srpska’ može da se ujedini sa Srbijom, Rusija ima pravo na Ukrajinu 
Marko Abramović uhapšen u Crnoj Gori zbog ratnih zločina na Kosovu 
Ukrajinski predsednik Zelenski nada se daljoj podršci SAD pod Trampom