Nova vlada vraća Crnu Goru na evroatlanski put

Izborom nove manjinske vlade Crne Gore, izabrane 28. Marta 2022, Demokratski front, odnosno prosrpski i proruski orijentisane partije, koje čine taj savez, ali i  Demokrate, opet su u opoziciji. Nihova vladavina nije potrajala predugo (oko godinu i po dana), ali dovoljno da svojim činjenjem, ili ne činjenjem, zaustave proces evropskih integracija. Iako su glasni u podršci Rusiji, nisu mogli uticati na zvaničan stav Vlade CG, koja je, kao kandidat i verovatno prva sledeća članica EU, podržala sve sankcije koje je EU uvela prema Rusiji. 

Dosta štete te partije, koje su do nedavno činile parlamentarnu većinu, nanele su Crnoj Gori i na unutrašnjem planu. Došlo je do izvesne “okupacije” institucija u vrednosnom, i identitetskom smislu, odnosno nametanja “srpstva” i negiranja “crnogorstva”. Sve uz podršku Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, koja je zapravo i postavila bivšeg premijera Zdravka Krivokapića, a on izabrao 12 ministara, odnosno, kako je sam rekao, 12 “apostola”.

Građanski pokret URA, na čelu sa aktuelnim premijrom Dritanom Abazovićem, podržao je i bio deo takve vlade, samo da bi “razvlastili tridesetogodišnju vladavinu Demokratske partije socijalista (DPS) i Mila Đukanovića”.

Međutim, sve “ do jedne ure”. A kad je došla ta ura (čas, momenat) da se “dozove pameti”, URA je otkazala podršku vladi u kojoj je participirala.

Predsednik Đukanović dao je manadat Dritanu Abazoviću da sastavi novu manjinsku vladu, koju je podržao DPS, a u kojoj su: URA, prosrpska Socijalistička narodna partija, Socijaldemokratska partija, te partije manjinskih naroda Albanaca, Bošnjaka i Hrvata. 

Demokratska partija socijalsta nije deo Vlade, ali će, s obzirom na to da je sa 29 poslanika najjača partija u parlamentu, i te kako uticati na rad vlade i na odluke koje će donositi i vlada i parlament.  Tako da postoje procene da je to korak do povratka DPS-a na vlast.

Treba napomenuti da dva veoma važna ministarstva: Odbrane i vanjskih poslova pokiravaju Raško Konjević i Ranko Krivokapić iz suverenističke i evroatlantski orijentisane Socijaldemokratske partije, koja je bila u vlasti sa DPS-om.

Aktuelna manjinska Vlada premijera Dritana Abazovića, je kratkog veka. Izbegnuti su trenutno vanredni parlamentarni izbori i treba da obezbedi da se stabilizuje pozicija Crne Gore na međunarodnoj sceni i da stvarna politička moć bude u rukama onih koji nemaju dilemu da su naklonjeni EU integracijama I NATO-u, čija je Crna Gora članica, a ne Rusiji, kojoj je težila Vlada Zdravka Krivokapića i poslanici koji su podržavali tu vladu i koji su Crnu Goru doživljavali kao da prirodno pripada Srbiji i Rusiji i  Srpskoj pravoslavnoj  crkvi.

Kentera dolazi na čelo ANB?

Predsednik Atlantskog saveza Crne Gore Savo Kentera kandidat je za novog direktora Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB), prenose crnogorski mediji.

Kentera bi zamenio aktuelnog direktora ANB-a Dejana Vukšića, prilično privrženog Srpskoj pravosalvnoj crkvi i kojeg prate brojne kontroverze u vezi sa događajima uoči i za vreme ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju, septembra prošle godine. Tada su mitropolitit Joanikije i partijarh SPC Porfirije  dovezeni na Cetinje vojnim helikopterom, jer su građani bili blokirali put.

Savo Kentera je predsednik Atlantskog saveza Crne Gore, političke think tank grupe sa sedištem u Podgorici u Crnoj Gori i potpredsednik Svetske organizacije atlantske povelje.

Njegova područja, kako piše u njegovoj biografiji, su ekspertize u okviru međunarodnih odnosa, politike i upravljanja obaveštajnom zajednicom, bezbednosnih pitanja koja utiču na obaveštajnu zajednicu, druge bezbednosne studije i terorizam. Prije dolaska u Atlantski savez bio je direktor Centra za međunarodne odnose Crne Gore./The Geopost