U Apelacionom sudu u Beogradu sredinom nedelje završeno je ročište na kojem je ponovo razmatran slučaj beloruskog aktiviste i novinara Andreja Gnjota i njegovo eventualno isporučenje Belorusiji.
Gnjot se, podsetimo, od 5. juna nalazi u kućnom pritvoru u Beogradu.
U kratkoj izjavi za FoNet posle saslušanja u Apelacionom sudu Gnjot je kazao da očekuje pravdu i pozitivnu odluku suda kako bi mogao da ode svojoj kući, koja u ovom trenutku nije Belorusija.
“Pravda i istina su na mojoj strani, nemam šta da krijem“, rekao je Gnjot, koji je zahvalio Srbima koji su uz njega.
“Hvala što ste uz mene, ja sam uz vas i to je važno za sve, ovo je pitanje pravde”, dodao je Gnjot.
Viši sud u Beogradu doneo je u maju rešenje o Gnjotovom izručenju Belorusiji, ali ono još nije pravosnažno. Nakon što su
Gnjot i njegovi advokati uložili žalbu, čeka se konačna odluka Apelacionog suda.
Gnjot je krajem oktobra 2023. uhapšen na beogradskom aerodromu, po poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija.
Ovog kritičara beloruskog režima, u Minsku terete za navodnu utaju poreza.
Interpol ukinuo poternicu za Gnjotom
Filip Sofijanić, advokat Andreja Gnjota u izjavi za Danas kaže da očekuje rasplet slučaja za tri do četiri nedelje uprkos tome što je zakonski rok 90 dana.
„Optimista sam i očekujem da sud donese odluku u korist mog klijenta imajući u vidu da je ‘pravno nakaradno’ sve ono što mu se stavlja na teret“.
Sofijanić je potvrdio i da je Interpol ukinuo poternicu za Gnjotom pod obrazloženjem da je „politički motivisana“.
Na pitanje može li odluka Interpola da utiče na odluku Apelacionog suda u Beogradu Sofijanić pojašnjava da brisanje Gnjota iz baze podataka Interpola nema pravnu težinu.
Takođe, kako je istakao, iako Srbija i Belorusija imaju potpisan ugovor o izručenju (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 10/2021) postoje i međunarodne konvencije o ljudskim pravima koje je Srbija potpisala.
Podsetimo da je Srbija, između ostalih, 3. aprila 2003. potpisala, a 3. marta 2004. ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kada je ona i stupila na snagu u odnosu na Republiku Srbiju.
Ratifikacijom ove konvencije, Republika Srbija je prihvatila nadležnost Evropskog suda za ljudska prava (ESLjP).
Sudovi u Republici Srbiji i drugi državni organi imaju obavezu da odredbe nacionalnog zakonodavstva tumače u skladu sa odredbama EKLjP i praksom ESLjP.
Oni se u svojim odlukama pozivaju na odredbe EKLjP, kao i na standarde ustanovljene u praksi Evropskog suda za ljudska prava.
EU pozvala na oslobađanje Gnjota
Evropska unije je pozvala na oslobađanje Gnjota, a to je učinilo i više medijskih i nevladinih organizacija u Srbiji. O Gnjotovom slučaju je obavešten i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
U Belorusiji je trideset godina na vlasti Aleksandar Lukašenko, optužen za represiju nad političkim neistomišljenicima.
Desetine evropskih reditelja, glumaca i drugih umetnika pozvali su srpske vlasti da ne izručuju Gnjota i upozorili da mu preti „zatvor, mučenje, čak i smrtna kazna“ ako se vrati u Belorusiju.
Otvoreno pismo umetnika objavljeno je 26. avgusta, a preneo ga je britanski Gardijan.
Gnjot je jedan od hiljada građana Belorusije koji je učestvovao u masovnim demonstracijama 2020, na kojima je osporavana izborna pobeda autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka.
Gnjot je osnivač Slobodne asocijacije sportista (SOS BY) koja se u Belorusiji smatra ekstremističkom organizacijom.
Kada je u junu 2021. dobio sudski poziv bez potpisa, u kojem se od njega traži da “kao svedok” dođe u istražni biro Belorusije, advokati su mu savetovali da napusti Belorusiju jer takvi pozivi ukazuju na to da beloruske vlasti žele da ga uhapse.
U Srbiju je došao sa Tajlanda, gde je bio u egzilu. A povod je, kako ističe, bio posao – odnosno zakazano snimanje.
U beogradskom Centralnom zatvoru je proveo sedam meseci, da bi potom 5. juna bio prebačen u kućni pritvor.
U beloruskim zatvorima nalazi se više od 1.500 političkih zatvorenika. Među njima su novinari, aktivisti za ljudska prava i političari.
Između 200.000 i 500.000 Belorusa pobeglo je iz svoje domovine nakon gušenja antirežimskih protesta 2020. godine./The Geopost/
Srbija ponovo uvodi obavezni vojni rok 
Ukrajina traži od UN i MKCK da posete rusku Kursku oblast 
Posle hapšenja šest stranih državljana u Venecueli, SAD kažu da su tvrdnje o CIA zaveri za ubistvo Madura “kategorički lažne” 
Sve su glasniji pozivi članicama NATO-a da pomognu Ukrajini da obaraju ruske dronove i rakete 
Kosovo, meta srpsko-ruskih dezinformacija tokom protekle nedelje 
Ekskluzivno: Devet evropskih zemalja protestuje protiv obnavljanja misija MMF-a u Rusiji