Nikola Camaj: Albanci će biti deo vlade, ako budu poštovani principi eventualnog sporazuma

Nakon nedavno  održanih izbora, Crna Gora je na pragu formiranja nove vlade. Kakvi će biti dogovori za njeno formiranje, ko može biti dio vlasti i za koga postoje crvene linije, i mnoga druga pitanja o političkoj situaciji u Crnoj Gori biće teme sa našim sagovornikom g. Nikolom Camajem, predsednik Demokratskog saveza Crne Gore i sada poslanik ove stranke u Skupštini Crne Gore.

Ceo intervju:

THE GEOPOST: Gospodine Camaj, hvala vam puno na ovom intervjuu za TheGeopost. Kako ocenjujete aktuelnu političku situaciju u Crnoj Gori?

NIKOLA CAMAJ: Vidite, Crna Gora je upravo izašla sa vanrednih izbora i u fazi je formiranja nove vlade. Naime, juče je predsednik Republike dao mandat gospodinu Spajiću da mu da šansu da formira novu vladu. To znači da gospodin Spajić ima 24 poslanika u crnogorskom parlamentu, 41 je potreban za formiranje većine. Do sada je bilo neformalnih i formalnih razgovora, odnosno sa potencijalnim partnerima, pri čemu se naravno računaju i manjine, pošto je manjinski faktor u ovom važnom trenutku za Crnu Goru kada pokušava da putuje ka Evropi, gde je u piramidi, odnosno na vrhu piramide i u fokusu prednosti je uvek integracija u Evropsku uniju. Dakle, manjine igraju važnu ulogu. Naravno, ovde imamo političku snagu koja predstavlja Srbe u Crnoj Gori, iako je poznato da je ova politička struktura, koja je preuzela većinu, tri godine ranije stala na stranu srpskog nacionalizma. Ali nešto se desilo i unutar grupacija, a danas i mandatar i predsednik države ne dovode u pitanje integracije, pitanje odnosa sa susedima, imajući ovde u vidu i odnose sa Kosovom.

I mi smo dakle u situaciji da mandatar gospodin Spajić, koji ima mandat da formira novu vladu, ima mogućnost da formira vladu sa demokratama, i sa nacionalnim manjinama, strankama nacionalnih manjina, u kojima su Bošnjaci sa 6 mandata, albanske stranke sa 3 mandata i jedan albanski, koji je prešao u grupu stranke Mila Đukanovića i umerene srpske stranke, Socijaldemokratske partije, koja ima dva poslanika. Svi ovi zajedno, kojima su već́ pružili podršku tokom razgovora, čine 44 poslanika, što im daje dovoljnu većinu za formiranje vlade. Međutim, nemaju dovoljnu većinu da reformišu ono što treba reformisati da bi Crna Gora ispunila uslove za ulazak u Evropu.

U svakom slučaju, ovih dana, u narednim nedeljama, imamo veoma aktivnu političku situaciju, čak i ako je avgust, odnosno kada je vreme odmora za vladu i parlament, ali vreme ne čeka i vreme ne ide u prilog gospodinu Spajiću, pa mora da radi, mora da požuri sa formiranjem vlasti, pa makar i sa 41. da svrgne aktuelnu vlast na čelu sa Dritanom Abazovićem, koji mu naravno nije naklonjen zbog predizborne kampanje i svojih stavova, za koga je g. Spajić je podvukao crvenu liniju da neće biti deo naredne vlade.

Sve mu to otežava, mada sam više nego ubeđen da će gospodin Spajić uspeti da ponudi program i vladu, a onda će se time pozabaviti parlament, naravno, jer je prvi korak da izabereš premijera pa nastaviš, hoće li mu dati svi oni koji su obećali podršku, pa hoće li ti dati na dan glasanja za vladu, videćemo, mnogo će zavisiti kakav će biti program vlade i kakav će biti sastav vlade. Što se tiče nas kao Albanaca, mogu slobodno da govorim u ime drugih albanskih predstavnika, spremni smo da se pridružimo i postignemo dogovor, i samo sa političkim strukturama koje pristaju da razmotrimo principe o kojima možemo da se dogovorimo. Ovi principi su među deset principa za koje se i sam zalagao tokom mandatnih pregovora i koji garantuju da Crna Gora neće promeniti kurs u spoljnoj i unutrašnjoj politici, posebno kada je reč o pitanju bezbednosti. Znamo da ovde postoje veliki interesi i ako su ti principi prihvatljivi za partnere, Albanci će naravno biti deo vlasti.

Nemamo uslove da kažemo koji će to biti resori koje ćemo pokrivati, važno je da smo spremni da preuzmemo odgovornost i da damo doprinos tamo gde je to Albancima najpotrebnije.

THE GEOPOST: Gospodine Camaj, koliko je opasno ako gospodin Spajić odluči da Mandićevu grupu, Demokratski front, uključi u koaliciju, gde se zna da njihov uticaj, srpski, ruski i drugi, zaista podriva bezbednost Crne Gore, kao i Albanaca i drugih manjina. Koliko će oni biti spremni da brane ovaj crnogorski diskurs?

NIKOLA CAMAJ: Vidite da li je za stranke naslednice Demokratskog fronta, odnosno za stranke koje su danas u direktnom kontaktu sa Vučićem i preko Vučića, naravno, i sa Rusijom, šansa da postanu deo vlasti samo ako prihvate ove principe. Dakle, ako prihvate 10 principa koje je ponudio gospodin Spajić. Jer oni garantuju ono oko čega svi imamo brige. Naravno, samo prihvatanje principa, njihovog prihvatanja ili vladinog programa ne znači da oni sutra ne mogu da preduzmu korake i da se bave drugim poduhvatima, ali je više nego izvesno da nemaju političke snage da bilo šta urade. To bi za bilo kakvu promenu zahtevalo najmanje 49 do 53 poslanika. Dakle, oni ne mogu ništa direktno rizikovati. Funkcionisanje vlasti može biti dovedeno u pitanje, ako otvore vruće teme, očigledno neće imati podršku manjina.

I kao što sam rekao na početku, manjine su u ovom trenutku veoma važne za međunarodni faktor koji posmatraju i ne mislim da će gospodin Spajić sprovoditi takve eksperimente da bira između manjina i Demokratskog fronta. Pa čak i ako dođe do toga da formiramo vladu u kojoj postoje i Demokratski front i manjine na osnovu prihvatanja zajedničkih principa, i ako stvorite situaciju da morate da birate između manjina i Demokratskog fronta, mislim da će vlada preporučiti da se za osnovu uzmu težnje manjina. Istaknimo ovde činjenicu da je Crna Gora jedina država u regionu u kojoj su manjine pomogle državi u svim bitnim tačkama koje su identifikovane u glavnim zahtevima za državu. I u ovom trenutku, međunarodni faktor ima više poverenja u manjine da će ojačati politiku koja vodi ka Evropi, integraciji, posvećenosti i promociji vrednosti NATO-a.

Jedan od uslova koji se uvek pominje je, na primer, da se potencira ruska agresija u Ukrajini i tako dalje. Tako da mislim da manjine imaju ključ u svojim rukama da spreče da situacija u Crnoj Gori postane tako da vlada krene u pravcu ili da dobije uputstva ili da bude pod uticajem istoka, Beograda, Moskve i tako dalje.

Stoga je manjinski element u ovom trenutku veoma važan. Druga mogućnost je da gospodin Spajić sledi, izabere da formira vladu samo sa ekstremnim strujama, napusti principe koje je zastupao u razgovorima i formira potpuno probeogradsku vladu, za koju je premalo da se veruje da je zasnovana po onome što znamo i za Spajića i za Millatovića i za ovu političku grupaciju, iako su u politiku ušli na krilima klerofašističkog delovanja Srpske crkve i srpske politike u Crnoj Gori, uvereni smo, na osnovu njihove izjave, da su ipak orijentisani ka Zapadu, ne samo ubeđenjem i činjenicom da su se školovali u inostranstvu, već́ i načinom na koji vode ove političke poslove koje vode, odnosno nužno promovišući prozapadne vrednosti. Naravno, unutar strukture ima ljudi koji misle drugačije, ali koliko smo videli ovo što je rečeno oni su u manjini i ni te strukture zajedno ni one strukture sa Srbima u Crnoj Gori ne dovode u pitanje integraciju Crne Gore.

Trebalo bi da vam kažem i nešto što je verovatno isplivalo na površinu tokom razgovora. Najradikalnije srpske strukture onog trenutka kada dođu na vlast, onog trenutka kada preuzmu vlast, osim naravno da bi verovatno imali bliže odnose sa Beogradom, gde hoće da deluju u Crnoj Gori, jer im je važnije da imaju vlast i da vode državu, jer si filijala ili pokrajina ili kako su to nekada zvali u vreme SRJ, poslednje Jugoslavije, dakle kao izborna jedinica. Dakle, nema takvih Srba u Crnoj Gori koji žele da vide Crnu Goru kao izbornu jedinicu Srbije. Čak i ako ih ima, oni su u manjini. Stoga sam više nego ubeđen da gospodin Spajić i politička snaga koja ga okružuje, odnosno „Evropa sad“, kako samo ime kaže, dišu u tom pravcu.

THE GEOPOST: Gospodine Camaj, poslednjih dana vidimo dosta grafita sa srpske strane, koji su raspirivali međunacionalnu mržnju na raznim plažama od Tivta do Herceg Novog. Koliko to utiče na dosadašnju saradnju koju ste pomenuli?

NIKOLA CAMAJ: Poslednji slučaj je bila fudbalska utakmica domaćeg tima između Budućnosti i Podgorice pre dve noćni, gde su svi bili prisutni, odnosno mi iz politike iz Tuza, a doživeli smo i uvrede na nacionalnom nivou. Na kraju krajeva, to je retorika koja prati fudbalske utakmice širom sveta, ali ovde poprima više nacionalnu obojenost, jer to nije prihvatljivo za deo stanovništva, glasače, za deo stanovnika Crne Gore. Nacionalne manjine, posebno Albanci, određuju svoju sudbinu i budućnost države. A ovi grafiti su pre odraz, aktivnost, reakcija na njihov strah, i poslednji pokušaj da se političari nateraju da misle drugačije, da postoji mogućnost da nema balansa.

Znali ste da svuda u ovim multietničkim državama ima ovakvih grafita. Nisu lepi, nisu dopadljivi, formalne strukture ih danju brišu, druge ih noću prepisuju, ima provokacija sa svih strana i mislim da je to sve pritisak na političke aktere. Pa to smo videli u Crnoj Gori, gde zaista, ako se iko u regionu može pohvaliti sa međunacionalnim odnosima, to je bila Crna Gora, ali na međunacionalnoj distanci, na osnovu sprovedenih analiza, imamo veliku distancu, ali nas to nikada nije sprečilo da imamo albanskog premijera u prethodnom mandatu.

Bez obzira na to koliko je delovao za Albance ili druge, on je bio albanski premijer. Sve ovo dokazuje da u Crnoj Gori postoji mišljenje da se suživot mora održati i da treba prihvatiti one koji ne misle kao vi ili imaju drugu etničku osnovu. Morate shvatiti jedno: u Crnoj Gori nema apsolutne većine, nema nacionalnosti ili nacija nema većinu. A ko hoće da uspostavi ili održi državu, da održava red i mir ovde, mora da računa da u strukturama treba da budu predstavnici manjina. Naš folklor je pun ovih elemenata koje ponekad koriste da zadovolje potrebu da se politički ojačaju, da pridobiju podršku nekoga, ali da budem iskren, svi oni, kada dođu u situacije da sami o nečemu odlučuju, da budu deo vlasti, makar i lokalne, menjaju svoje stavove.

U blizini imamo opštinu Zeta Golubovci, opština sa srpskom većinom. I preduzete su inicijative da opština povuče priznanje Kosova. Zamislite opštinu, i sva ta euforija koja je vladala novinama 10 dana, odmah, kako kažu, „tresla se gora rodio se miš“, ništa nije ispalo, nije ni dospelo na dnevni red. Imamo još jedan slučaj u Nikšiću, kada se jedan gradonačelnik pobunio i ismijao himnu. Sve te stvari dovode do situacije koja se stvorila u Crnoj Gori, a ja sam više nego ubeđen da je sve to da se izvrši pritisak na one koji će odlučivati o formiranju vlasti, da će na neki način paziti šta će raditi, i profilisati ih na način da će u svim okolnostima uključiti srpske snage, odnosno srpske snage u smislu političkih snaga koje su više orijentisane na Srbe.

Ponoviću samo sledeće: U Crnoj Gori niko nema većinu, ni u politici ni u praksi, a na neki način su svi ovi neprimereni grafiti – da se vratimo na konkretno pitanje – sasvim normalni u mešovitoj sredini u kojoj nisu rešena, iako je sačuvan mir kao ni u jednoj republici, nisu rešena nacionalna pitanja, albansko pitanje, iako smo uradili dosta u odnosu na 90-te, kao što rekoh, postigli smo da imamo premijera, dok albansko pitanje nije rešeno. To isto govore i Hrvati kada govore o sebi, Bošnjaci, takođe i Srbi, i da li su ti narodi i narodnosti, kako smo ih mi zvali, i ako ti predstavnici većinskog stanovništva i manjinskog stanovništva ako ne dođu do dogovora, o čemu onda da pričamo? I naravno da moramo da tolerišemo takve elemente za koje mislim da nisu dominantni sve dok mišljenje i mediji, osim jednog portala In4s (nisam siguran), ne postoji niko ko ih podržava. Ali svi su ih nazivali skandaloznim, neprihvatljivim, uvredljivim, omalovažavajućim, a to na neki način dokazuje da su ti elementi sada u opadanju.

THE GEOPOST:Gospodine Camaj, hvala vam na ovom odličnom intervjuu za Geopost.

NIKOLLE CAMAJ: Hvala i vama na prostoru, naravno da nam je potrebno da se čujemo van albanskog područja ovde u Crnoj Gori.