Rusija ima mogućnost za ograničeni napad na teritoriju NATO-a u bilo kom trenutku, ali odluka o tome da li će to učiniti zavisi od stava njenih zapadnih saveznika, upozorio je visoki nemački vojni zvaničnik.
„Posmatrajući trenutne mogućnosti i borbenu snagu Rusije, Rusija bi sutra mogla da pokrene mali napad na teritoriju NATO-a“, rekao je general-potpukovnik Aleksandar Solfrank u intervjuu za Rojters.
„Mali, brz, regionalno ograničen, ništa veliko – Rusija je previše vezana u Ukrajini za to.“
Rusija ima mogućnost za ograničeni napad na teritoriju NATO-a u bilo kom trenutku, ali odluka o tome da li će to učiniti zavisi od stava njenih zapadnih saveznika, upozorio je visoki nemački vojni zvaničnik. Solfrank, koji je na čelu nemačke Zajedničke operativne komande i nadgleda planiranje odbrane, takođe je ponovio upozorenja NATO-a da bi Rusija mogla da pokrene napad velikih razmera na 32-članu alijansu već 2029. godine ako nastavi sa gomilanjem naoružanja.
Predsednik Vladimir Putin negira bilo kakve agresivne namere i navodi da je potpuna invazija Moskve na Ukrajinu 2022. godine bila odbrambena mera protiv ekspanzionističkih ambicija NATO-a prema Rusiji.
U svom sedištu, prostranoj kasarni u severnom Berlinu, Solfrank je izjavio da, uprkos neuspesima u Ukrajini, rusko vazduhoplovstvo i dalje poseduje značajne borbene sposobnosti i da njegove nuklearne i raketne snage ostaju nepromenjene.
I dok je Crnomorska flota pretrpela značajne gubitke, druge ruske flote nisu oslabljene, rekao je on.
„Kopnene snage trpe gubitke, ali Rusija kaže da namerava da poveća svoju ukupnu snagu na 1,5 miliona vojnika.
A Rusija ima dovoljno borbenih tenkova da pokrene ograničeni napad već sutra“, dodao je Solfrank, ne rekavši da je takav napad trenutno planiran.
Solfrank je na čelu Zajedničke komande bezbednosti od njenog osnivanja 2024. godine, što odražava značajan pomak od ekspedicionih misija poput onih u Avganistanu ili Maliju ka odbrani teritorije NATO-a.
Pre nego što je preuzeo svoju trenutnu funkciju, Solfrank je predvodio Zajedničku komandu bezbednosti NATO-a (JSEC) u južnonemačkom gradu Ulmu.
‘RUSKI NAPAD U DOMENU MOGUĆEG’
Nedavni letovi dronova u poljski vazdušni prostor podstakli su strahove Zapada od eskalacije Rusije.
Ranije ove godine, Berlin je ublažio svoju ustavnu dugovsku kočnicu kako bi ispunio novi osnovni cilj NATO-a za vojnu potrošnju od 3,5% nacionalnog BDP-a do 2029. godine. Ova mera će povećati vojnu potrošnju sa skoro 100 milijardi evra u 2025. na oko 160 milijardi evra (187 milijardi američkih dolara) u 2029. godini.
Pored toga, Nemačka planira da poveća svoje oružane snage za 60.000 vojnika, čime će ukupan broj vojnog osoblja porasti na oko 260.000.
Zolfrank je rekao da bi Moskva mogla da odluči da napadne NATO zavisi od tri faktora: vojne snage Rusije, njenog vojnog dosadašnjeg delovanja i njenog vođstva.
„Ova tri faktora me navode na zaključak da je ruski napad moguć. Da li će se to dogoditi ili ne zavisi u velikoj meri od našeg sopstvenog ponašanja“, dodao je, aludirajući na napore NATO-a u odvraćanju.
General je napomenuo da bi hibridne taktike Moskve, uključujući napade dronovima, trebalo posmatrati kao međusobno povezane elemente strategije koja uključuje i rat protiv Ukrajine.
„Rusi ovo nazivaju nelinearnim ratovanjem. U njihovoj doktrini, ovo je ratovanje pre pribegavanja konvencionalnom oružju. I prete da će koristiti nuklearno oružje – što je ratovanje zastrašivanjem“, rekao je Solfrank.
Cilj Rusije je da isprovocira NATO i testira njegov odgovor kako bi „sejala neizvesnost, širila strah, nanela štetu, špijunirala i testirala otpornost alijanse“, dodao je.
Azerbejdžan protestuje Rusiji nakon što je ambasada u Kijevu oštećena u ruskom raketnom napadu 
Japan poziva Kinu da smanji odgovor u sporu oko Tajvana 
Kalas potvrđuje da EU radi na novom paketu sankcija protiv Rusije 
Nemačka usvaja novi plan vojne službe za povećanje broja trupa 
Kineska kompanija pod sankcijama SAD u trci za izgradnju autoputa za Crnu Goru 
Zapadnobalkanska ruta – novi put za kineske migrante ka Zapadu