Nemačka usvaja novi plan vojne službe za povećanje broja trupa

Nemačka koaliciona vlada usvojila je novi plan vojne službe za povećanje broja trupa nakon višemesečnih natezanja između političkih snaga.

Novi plan predviđa da svi osamnaestogodišnji muškarci moraju popuniti upitnik o svojoj sposobnosti za vojnu službu i proći lekarski pregled počev od 2027. godine.

Odluka dolazi u vreme kada Berlin cilja na stvaranje najjače konvencionalne vojske u Evropi.

Šef najveće nemačke kompanije za proizvodnju oružja, Rajnmetal, rekao je za Bi-Bi-Si da veruje da bi se ovaj cilj mogao postići u roku od pet godina.

Očekuje se da će zakonodavna vlast glasati o planu do kraja 2025. godine.

Armin Paperger je opisao cilj kancelara Fridriha Merca da ojača Bundesver kao „realan“ i rekao za Bi-Bi-Si da će „jasne odluke“ doći od vlade.

Ranije ove godine, načelnik nemačke odbrane, general Karsten Brojer, upozorio je da zapadni NATO savez mora da se pripremi za potencijalni ruski napad u roku od četiri godine.

Gospodin Paperger je rekao da „nema kristalnu kuglu“ za budućnost, ali se složio da Nemačka mora biti „spremna do 2029. godine“.

Kada su formirali koaliciju ranije ove godine, Mercova konzervativna CDU/CSU i levocentrično-levičari Socijaldemokratska partija (SPD) složili su se da ponovo uvedu vojnu obavezu, koja bi „u početku“ bila dobrovoljna.

Nemačke oružane snage (Bundesver) trenutno imaju oko 182.000 vojnika. Novi model regrutacije predviđa povećanje ovog broja za 20.000 sledeće godine, tako da se u narednih deset godina poveća na između 255.000 i 260.000, uz približno 200.000 rezervista.

Počev od sledeće godine, svi osamnaestogodišnji muškarci i žene dobiće upitnik za procenu njihovog interesovanja i spremnosti da se pridruže oružanim snagama. Ovo je obavezno za muškarce, a dobrovoljno za žene.

Od jula 2027. godine, svi osamnaestogodišnji muškarci će takođe morati da se podvrgnu lekarskom pregledu kako bi se procenila njihova sposobnost za službu.

Ako se ciljevi vlade ne ispune, Parlament bi mogao da razmotri oblik regrutacije. U slučaju rata, vojska bi mogla da koristi upitnike i lekarske preglede za identifikaciju potencijalnih regruta.

Neki predstavnici političke levice u Nemačkoj i dalje se snažno protive regrutaciji.

Mnogi mladi Nemci su skeptični prema vojnoj obavezi, a jasna većina se protivi tome. Nedavna anketa Forse za časopis Štern otkrila je da, iako nešto više od polovine ispitanih podržava vojnu obavezu, protivljenje među mladima od 18 do 29 godina poraslo je na 63%.

„Ne želim da idem u rat jer ne želim da umrem ili da budem upucan“, rekao je Džimi, sedamnaestogodišnji student iz Berlina koji je učestvovao u protestu protiv vojne obaveze ispred Bundestaga početkom ove nedelje. „Takođe ne želim da pucam u ljude.“

Napad na Nemačku je „malo verovatan i apstraktni scenario“ koji vlada koristi da „oduzme pravo milionima mladih ljudi da sami odluče šta žele da rade“, rekao je on.

Dvadesetjednogodišnji Džejson, s druge strane, pridružio se nemačkim oružanim snagama kao novi regrut ranije ove godine zbog trenutne „bezbednosne situacije“.

„Želeo sam da doprinesem odbrani mira i demokratije ako se desi najgore“, rekao je. Pristupanjem oseća da „nešto vraća društvu“, ali takođe veruje u odvraćajući efekat vojske, „tako da potencijalni neprijatelji čak ni ne pomisle da nas napadnu“.

Ministar odbrane Boris Pistorijus pokušao je da uveri Nemce rekavši da uprkos novom planu regrutacije „nema razloga za zabrinutost… nema razloga za strah“.

„Što su naše oružane snage bolje opremljene za odvraćanje i odbranu kroz naoružanje, obuku i ljudstvo, manja je verovatnoća da ćemo uopšte biti uključeni u sukob“, rekao je Pistorijus.

Izdaci za odbranu u Nemačkoj su naglo opali nakon završetka Hladnog rata, dok je regrutacija obustavljena 2011. godine.

S obzirom na svoju prošlost, Nemačka je dugo oklevala da demonstrira vojnu snagu, ali je ranije ove godine Fridrih Merc izjavio da pravilo za nemačku odbranu sada mora biti „uradi sve što je potrebno“ nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.

Zemlje NATO-a širom Evrope su pod pritiskom predsednika Donalda Trampa da povećaju svoje izdatke za odbranu.

Napori za naoružavanje Evrope znače značajne prihode za Rajnmetal.

Izvršni direktor Armin Paperger, čija kompanija takođe snabdeva Ukrajinu, rekao je: „Zarađujemo mnogo novca jer je potražnja ogromna.“

„Moramo da postanemo jaki u oblasti vozila i municije, moramo da izgradimo sopstvene satelitske kapacitete. Radimo mnogo više u oblasti elektronike i veštačke inteligencije… nego ikada ranije“, rekao je on.

Američki izveštaj iz prošle godine sugerisao je da je izvršni direktor Rajnmetala bio meta ruske zavere za atentat. U to vreme nije bilo potvrde za to, a Paperger je odbio da komentariše izveštaj, rekavši: „Osećam se dobro, osećam se bezbedno.“

Na pitanje da li misli da je Evropa u stanju hladnog rata ili hibridnog rata, odgovorio je: „Kako god želite da to nazovete, ovo nije mirno vreme.“/BBC/