Nemačka se bori sa talasom špijunskih pretnji iz Rusije i Kine

Samo ovog meseca, šest osumnjičenih špijuna uhapšeno je u Nemačkoj, što je izazvalo poplavu navoda o ruskoj i kineskoj špijunaži.

Ovo je posebno sramotno za desničarsku ekstremističku stranku Alternativa za Nemačku (AfD), jer su se njena dva vodeća kandidata za evropske izbore u junu našla na nišanu.

Pomoćnik evropskog poslanika Maksimilijana Kraha, koji je na čelu liste stranke, uhapšen je zbog sumnje da je špijunirao za Kinu. Jian G. je optužen da je „zaposlenik kineske tajne službe“.

Javno tužilaštvo je takođe pokrenulo preliminarnu istragu protiv samog političara zbog navodnih isplata iz proruskih i kineskih izvora. G. Krah negira bilo kakvu nepravdu.

Nekoliko dana ranije, Petr Bistron, drugo ime na listi AfD, demantovao je navode da je primao novac sa sajta Glasa Evrope, koji evropske obaveštajne agencije opisuju kao paravan za ruske obaveštajne službe.

Ali optužbe daleko prevazilaze AfD.

Dvojica nemačkih državljana ruskog porekla uhapšena su pod sumnjom da su pokušali da sabotiraju nemačku vojnu pomoć Ukrajini, dok su trojica Nemaca uhapšena jer su navodno planirali da predaju napredne dizajne motora kineskoj obaveštajnoj službi.

„Zaista je neobično da su tri mreže za koje se kaže da su na neki način špijunirali za Rusiju i Kinu skoro istovremeno uhapšene“, rekla je Nura Čalati, naučni saradnik Lajbnicovog centra za moderni orijent.

Rečeno je da su napori nemačke domaće tajne službe BfV bili odlučujući u sva tri slučaja špijunaže.

„Naši bezbednosni organi… masovno su ojačali svoju kontraobaveštajnu službu“, rekla je ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.

Hapšenja su se dogodila neposredno nakon što se kancelar Olaf Šolc vratio sa detaljnog razgovora sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu.

Hapšenje je uvek politička odluka.”

Andrej Soldijerov, ekspert za ruske bezbednosne službe, smatra da slučaj rusko-nemačkog para može odražavati želju Kremlja da eskalira napade na pomoć Ukrajini.

„Ovo je potpuno novi nivo eskalacije“, rekao je Soldierov za BBC. „Ovi ljudi su [navodno] prikupljali informacije kako bi pomogli u organizovanju sabotažnih operacija protiv vojnih objekata na nemačkom tlu.

U međuvremenu, Roderih Kizeveter, bivši oficir Bundesvera i sadašnji opozicioni poslanik, tvrdio je da Kina želi da dobije pristup naprednim istraživanjima koja bi mogla biti korisna u vojne ili druge svrhe.

„Kina vidi mogućnosti da iskoristi otvorenost Nemačke za pristup našem znanju i tehnologiji“, rekao je on za BBC.

Ipak, Andrej Soldijerov smatra da Berlin daje primer.

„Hapšenje je uvek politička odluka“, kaže on.

„U svim zemljama kontraobaveštajne agencije radije ne hapse ljude jer je bolje da ih prate i prate njihove aktivnosti kako bi saznali više o njihovim mrežama i njihovim aktivnostima.

Jedan od razloga za političku odluku mogao bi da bude taj što su protivnici Nemačke – posebno Rusija – sve više voljni da javno ponize Berlin kako on postaje sve asertivniji u svojim spoljnim odnosima.

Posebno loša tačka bilo je curenje iz ruskih izvora u martu telefonskog razgovora između visokih generala koji su razgovarali o snabdevanju Ukrajine raketama dugog dometa Taurus.

Nekoliko meseci ranije, visokom zvaničniku nemačke spoljne obaveštajne službe BND, po imenu Karsten L., suđeno je da je prosleđivao tajne informacije Rusima u zamenu za isplate u ukupnom iznosu od 400.000 evra (343.000 funti).

Bivši britanski ministar odbrane Ben Volas izrazio je frustraciju mnogih saveznika kada je rekao da je Nemačka „prilično prožeta ruskim obaveštajnim službama“ i „ni bezbedna ni pouzdana“.

Roderih Kizeveter kaže da ga brine što saveznici smatraju Nemačku nepoverljivom. „Moramo da budemo poželjan partner“, rekao je on za BBC. „Ne možemo priuštiti obaveštajnu saradnju bez Nemačke.

Javna obrada osumnjičenih špijuna može biti način da se signalizira prijateljima i neprijateljima da Berlin ozbiljno shvata bezbednost.

BND i BfV rekli su da ne komentarišu operacije koje su u toku. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na zahtev za komentar.

Nasleđe istorije

Nemačke obaveštajne službe su dugo bile frustrirane opsežnijim ograničenjima njihove sposobnosti delovanja nego mnoge njihove kolege u drugim zapadnim zemljama.

Ovo je delimično nasleđe komunističke vladavine u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, koja se smatra jednim od društava sa najstrožim nadzorom u istoriji. Procenjuje se da svakih 6,5. Istočna Nemačka je bila doušnik za tajnu policiju, Štazi.

Kada su nakon pada Berlinskog zida otkrivene razmere špijunaže Štazija, obaveštajnim službama su postavljena stroga zakonska ograničenja.

Ova ograničenja uglavnom ostaju na snazi, iako su neka od tada oslabljena.

Aktivisti za ljudska prava smatraju da su ova ograničenja dobra stvar koja štiti pravo građana na privatnost. Međutim, obaveštajne službe se dugo žale da ih kontrola njihovog ponašanja sprečava da deluju efikasno.

Prošle godine su dva bivša šefa BND-a napisala: „Nemačke obaveštajne službe, posebno BND, danas pate od preterane kontrole.

Neki u obaveštajnoj zajednici vide nedavna hapšenja kao način da se ukaže na razmere neprijateljske strance infiltracije u Nemačkoj – i kao šansu da ojačaju svoj argument za veća ovlašćenja.

Obim ove infiltracije, tvrdi Kizeveter, delimično je nasleđe političke „naivnosti“ koja je usledila nakon završetka Hladnog rata.

„Od 1990. postoji ideja da je Nemačka okružena prijateljima.

Lideri su se fokusirali na poslovne dogovore, uključujući i autokratske zemlje poput Rusije, a ignorisali su nacionalnu bezbednost.

Nema više spavanja

Rafael Loss iz Evropskog saveta za spoljne odnose pobliže razmatra šta je pošlo po zlu.

Nemačka tajna služba je 2002. godine potpuno rasformirala kontrašpijunažnu jedinicu pod kancelarom Gerhardom Šrederom.

„Zanimljivo je da je cela ova jedinica sa oko 60 zaposlenih potpuno demontirana“, kaže Rafael Loss.

Ali stvari se menjaju. Broj zaposlenih u BfV-u se udvostručio u poslednjih 10 godina. Poslednji talas hapšenja pokazuje da obaveštajne službe postaju sve agresivnije u zemlji čija je politička kultura tradicionalno bila sumnjičava prema njima.

„Sva hapšenja odjednom su dobar signal za nacije koje nas špijuniraju“, rekao je Feliks Nojman iz Fondacije Konrad Adenauer.

„Nemačka je budna i više ne spava./BBC/