Nema neposredne nuklearne pretnje od Rusije, kaže novi šef NATO-a

Mark Rute, novi generalni sekretar NATO-a, ne vidi neposrednu pretnju od ruske upotrebe nuklearnog oružja, uprkos „bezobzirnoj i neodgovornoj“ retorici Kremlja.

Prošle nedelje, predsednik Vladimir Putin rekao je da Rusija razmišlja o promeni svoje vojne doktrine i da napad nenuklearno naoružane države – kao što je Ukrajina – koju podržava država sa nuklearnim oružjem, smatra „zajedničkim napadom“.

Putinovi komentari su usledili kada je Ukrajina tražila dozvolu da koristi zapadne rakete dugog dometa protiv vojnih objekata u Rusiji.

Bivši holandski premijer govorio je na svojoj prvoj konferenciji za novinare otkako je preuzeo predsedavanje vojnom alijansom.

Rutte je rekao da iako podržava pravo Ukrajine da izvrši takve napade, na saveznicima je da ukinu ograničenja i pozvao zemlje NATO-a da nastave da naoružavaju Ukrajinu: „Što više pomažemo Ukrajini u ovom trenutku, to će [rat] brže biti kraj.”

„Cena podrške Ukrajini je mnogo, mnogo niža od cene sa kojom se suočavamo ako pustimo Putina da ide po svome“, rekao je Rute, potvrđujući posvećenost svog prethodnika približavanju Ukrajine članstvu u NATO-u.

On je priznao da je situacija na bojnom polju u Ukrajini – gde Rusija sporo, ali stabilno napreduje – bila „teška”.

Međutim, Rute je takođe istakao da je napredak Rusije bio ograničen i da je imao visoku cenu. On je naveo procene da je 1.000 ruskih vojnika ubijeno ili ranjeno svakog dana.

Na svojoj prvoj konferenciji za novinare kao šef NATO-a, Rute je rekao da su tri prioriteta za njegov mandat na mestu generalnog sekretara podrška Ukrajini, jačanje kolektivnog odvraćanja NATO-a i izgradnja odnosa u drugim delovima sveta, kao što je Indo-pacifički region.

Upitan o bivšem američkom predsedniku i sadašnjem predsedničkom kandidatu Donaldu Trampu – koji je imao krhke odnose sa NATO-om – Rute ga je pohvalio što je ubedio više saveznika da troše više na odbranu i što je istakao izazov koji ima Rusija.

„On je bio taj koji nas je podstakao da trošimo više“, rekao je Rute, ističući da zemlje članice NATO-a trenutno imaju mnogo veći nivo potrošnje nego kada je Tramp preuzeo vlast 2017.

Takođe je rekao da je Trampova protivnica Kamala Haris bila „veoma poštovan lider“ i obećala da će raditi sa onim ko pobedi na predsedničkim izborima u SAD sledećeg meseca.

Kao i njegov prethodnik, Rutte je pozvao zemlje NATO-a da potroše više novca i priznao da je Holandija trebalo ranije da postigne svoj cilj da potroši 2% BDP-a na odbranu.

Mark Rute (57) bio je premijer Holandije sve dok ranije ove godine nije podneo ostavku nakon raspada njegove koalicione vlade 2023. godine.

U junu je imenovan za sledećeg generalnog sekretara NATO-a.

Obično mandati traju četiri godine, ali Ruteov prethodnik, norveški ekonomista i bivši premijer Jens Stoltenberg, ostao je na funkciji 10 godina.

U ovoj deceniji NATO je evoluirao od „moždane smrti“ na koju je francuski predsednik Emanuel Makron upozorio 2019. do obnovljenog vojnog saveza čiji članovi sada uključuju Švedsku i Finsku.

U poslednjoj oproštajnoj poruci pre nego što je napustio funkciju u utorak, Stoltenberg je rekao da je poslednjih deset godina bilo “značajno”.

Poželeo je Marku Ruteu sreću i rekao da je siguran da je NATO u sigurnim rukama./BBC/