Ne, vreme nije na strani Rusije

Ruske vlasti redovno tvrde da ruska privreda zapravo ne pati od zapadnih sankcija i da je vreme na strani Rusije u njenom agresorskom ratu protiv Ukrajine. Međutim, ove tvrdnje ne izdržavaju ispitivanje. Naše sankcije su već značajno oslabile rusku ekonomiju, a budućnost zemlje postaje sve mračnija svakim danom kada Rusija nastavlja svoj agresorski rat protiv Ukrajine.

S obzirom na ruski agresorski rat protiv Ukrajine, Evropska unija se do sada jednoglasno složila oko 13 paketa sankcija – najvećeg napora sankcija koji je ikada preduzela. Ove sankcije su takođe blisko koordinisane sa mnogim istomišljenicima. Međutim, poslednjih meseci se naširoko čulo da ove sankcije bez presedana možda neće biti delotvorne. Ovi glasovi su postali posebno glasni nakon što su ruske vlasti najavile rast BDP-a od 3,6 odsto u 2023. godini.

Budite oprezni sa zvaničnim podacima u Putinovoj Rusiji

Prvo, u autokratiji kao što je Rusija, gde nema slobode informisanja i provere i ravnoteže, uvek morate biti veoma oprezni sa zvaničnim podacima. Ekonomske brojke su jednako sumnjive kao i izborni rezultati poslednjih predsedničkih izbora. Drugo, a priori je bilo malo verovatno da će ruska ekonomija propasti nakon invazije na Ukrajinu. Tokom protekle dve godine, više puta smo naglašavali da naše sankcije neće imati trenutni efekat i da imaju za cilj da oslabe sposobnost Rusije da podrži svoje ratne napore u srednjem roku. I upravo to sada počinje da se dešava.

Ekonomski rast koji je Rusija zabeležila 2023. godine bio je klasičan rezultat politike „ratnog kejnzijanizma“ kao što je već viđeno u Nemačkoj 1930-ih. Sa povećanjem potrošnje za odbranu za 70% u 2024. u odnosu na prošlu godinu, oko 30% ruskog budžeta i 6% BDP-a su sada zvanično namenjeni za nacionalnu odbranu, a ključna dodatna sredstva označena su kao tajna potrošnja. Troškovi za vojsku i bezbednost su se vratili na nivoe iz sovjetskog doba.

Ruska ekonomija podstaknuta eksplozijom troškova odbrane

Ruska ekonomija je podstaknuta ovom eksplozijom troškova za odbranu, uključujući velike isplate vojnicima i porodicama poginulih u borbama u Ukrajini, posebno etničkim manjinama u siromašnijim regionima. Ova dinamika se takođe ogleda u regionalnim ekonomskim neravnotežama, pri čemu regioni sa jakom vojnom industrijom ili na granici sa Ukrajinom pokazuju bolje ekonomske rezultate zbog ratnih aktivnosti.

Relativno je lako za autoritarni režim poput Putinove Rusije da preorijentiše privredu ka vojnoj proizvodnji, iako sa ogromnim negativnim posledicama po druge sektore. Prelazak na ratnu ekonomiju neminovno znači mnogo manje ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, socijalno osiguranje, puteve, civilnu infrastrukturu, energetske sisteme itd. Ovo prestrojavanje je već imalo negativan uticaj na živote mnogih običnih građana Rusije, kao što smo videli, na primer, sa brojnim kvarovima u sistemima kolektivnog grejanja u nekoliko ruskih gradova prošle zime. Ako se rat nastavi, stvari će se samo pogoršavati.

Naše sankcije već utiču na ruski novčanik. Prihodi ruske privrede od izvoza fosilnih goriva prepolovljeni su od proleća 2022. zbog evropskog embarga na ugalj i naftu i gornje granice cena za izvoz nafte koju je odlučila G7. Naš cilj nikada nije bio da sprečimo Rusiju da izvozi fosilna goriva, što bi izazvalo veliku krizu na svetskim energetskim tržištima. Cilj je bio da se značajno smanji profit Rusije od ovog izvoza i taj cilj smo i ostvarili. Podaci o trgovini dokazuju ovo: kao veliki izvoznik fosilnih goriva, Rusija tradicionalno ima ogroman spoljnotrgovinski suficit. Međutim, u poslednje dve godine ovaj višak se smanjio na skoro nulu.

Inflacija je visoka u Rusiji

Ruska ekonomija je 2022. godine takođe doživela nagli porast inflacije, uglavnom zbog zapadnih sankcija. Inflacija je značajno oslabila u prvoj polovini 2023, da bi ponovo porasla od sredine 2023. Trenutno, godišnje stope inflacije u Rusiji su preko 8%, u poređenju sa 2,6% u evrozoni. Ovo se posebno odnosi na cene hrane. Na primer, cene jaja, osnovne hrane za mnoge Ruse, porasle su za 40 odsto u 2023. Potrošnja na obroke u domaćinstvu prosečne ruske porodice porasla je na više od 30% ukupne vrednosti.

Rublja takođe stalno pada od proleća 2022. Ova devalvacija poskupljuje uvoz. Da bi zaustavila kolaps ruske valute i ponovni razvoj inflacije, ruska centralna banka je bila prinuđena da naglo poveća svoje kratkoročne kamatne stope, koje sada iznose 16% godišnje, 3,5 puta više od stope Evropske centralne banke. Ogromna potrošnja vezana za rat, veći uvozni troškovi i zategnuto tržište rada znače da će inflacija u Rusiji ostati visoka, primoravajući centralnu banku da zadrži visoke kamatne stope.

Istovremeno, poverenje investitora u budućnost ruske privrede je toliko nisko da ruska vlada mora da se zadužuje po 10-godišnjoj kamatnoj stopi od skoro 14% godišnje, u poređenju sa prosekom od 2,9% u zoni evra. Rusija je već iskusila značajan odliv kapitala, a čak i one koje Rusija naziva „prijateljskim“ zemljama ne žele da ulože svoj novac u budućnost Rusije. S obzirom na visoke kamatne stope, privatne investicije u Rusiji su ozbiljno pogođene i sama ruska država teško može sebi da priušti da se zadužuje. Dosledan nedostatak investicija dodatno će štetiti ekonomskoj budućnosti Rusije.

Rad na ograničavanju zaobilaženja sankcija

Priznata je činjenica da se naše sankcije delimično zaobilaze, posebno izvozom proizvoda u susedne zemlje Rusije, koji se potom ponovo izvoze u Rusiju. Kao odgovor, mi stalno radimo sa našim partnerima iz G7 kako bismo ograničili takvo zaobilaženje i pozvali sve aktere u lancu snabdevanja odgovornim, posebno banke koje doprinose takvim transakcijama. Ovi napori postaju sve efikasniji. Ali uprkos delimičnom izbegavanju, Rusiji je postalo mnogo teže da dobije proizvode koji su joj potrebni za vođenje rata, posebno visokotehnološke proizvode. Rusija može da nabavi samo delić onoga što bi joj bilo potrebno, i to po znatno višim cenama nego pre februara 2022.

Ove poteškoće se već odražavaju u zvaničnoj ruskoj statistici. U ruskim nacionalnim računima, investiciona potrošnja je porasla za više od 20 odsto od početka agresorskog rata protiv Ukrajine. Međutim, to nije znak da se ruska ekonomija modernizuje velikom brzinom. Naprotiv, obim stvarnih investicija je verovatno značajno smanjen. Nagli porast investicione potrošnje je prvenstveno posledica naglog rasta cena kapitalnih dobara koja Rusija još uvek može da uvozi.

ako je autoritarni ruski režim u stanju da masovno preusmeri proizvodnju privrede zemlje ka proizvodnji oružja i municije, njegova zavisnost od zemalja kao što su Iran ili Severna Koreja da isporuče dovoljno dronova, municije ili projektila za održavanje svojih ratnih napora takođe odražava jednu upornu industrijsku slabost, pogoršana zapadnim sankcijama. Proizvodnja automobila u Rusiji pala je na polovinu od predratnog nivoa. Svemirska industrija, nekada ponos zemlje, u velikoj je nevolji. Vazdušni transport je postao prilično opasan zbog nedostatka održavanja, ažuriranja softvera i rezervnih delova.

Velika kriza tržišta rada u Rusiji

U zemlji koja ubrzano stari u kojoj se stanovništvo već smanjivalo od 2000. godine, egzodus stotina hiljada kvalifikovanih mladih ljudi posle februara 2022. godine, pored stotina hiljada ljudi mobilisanih, mrtvih ili doživotnih invalida kao posledica ruske rat, izazvao je duboku krizu tržišta rada u Rusiji. U pokušaju da ublaži ovu krizu, ruska vlada je otvorila kapije imigraciji iz Centralne Azije. Međutim, nakon tragičnog terorističkog napada na gradsku kuću Krokus za koju je preuzeo DAEŠ, mnogi od ovih migranata bivaju vraćeni u svoju domovinu, produbljujući rusku radnu krizu.

Zbog rata protiv Ukrajine, ruska privreda je više nego ikada usmerena na trgovinu osnovnim materijalima, koji se često menjaju za robu srednje i visoke tehnologije po sniženoj ceni. Kina koristi ovu slabost da kupuje jeftinu naftu od Rusije i izvozi više robe u Rusiju, koja postaje sve zavisnija od svog velikog suseda. Trenutno oko 50% ruskog uvoza dolazi iz Kine.

Ruska ekonomija je značajno oslabljena našim sankcijama

Ukratko, pretpostavka da će ruska privreda izdržati zapadne sankcije i da vreme favorizuje Rusiju u njenom agresorskom ratu ne izdržava preispitivanje. Ako uradimo ono što je neophodno da nastavimo da ekonomski i vojno podržavamo Ukrajinu, posebno municijom, to može da pobedi. Rusija je, iako ima tri puta više stanovnika, u stvarnosti već značajno oslabljena našim sankcijama. Oni će vremenom postati sve uočljiviji kako ljudski kapital bude opadao, obim i kvalitet investicija se pogoršavali, a Rusija bila lišena naprednih tehnologija koje su joj potrebne za budućnost./eeas.europa.eu/