NATO saveznica upozorava: Rusija bi mogla da ugrozi bezbednost bloka u roku od 3 godine

Estonska premijerka Kaja Kalas predvidela je da će NATO imati tri do pet godina da se pripremi za ozbiljnu vojnu pretnju istočnoj Evropi od Rusije.

U ekskluzivnom intervjuu koji je u ponedeljak objavio britanski list Tajms, Kalas je upozorila da će Rusija verovatno rasporediti svoje snage duž granice sa članicama NATO-a nakon prekida vatre ili pauze u ratu protiv Ukrajine. Procena estonske liderke prati nedavna vojna napredovanja Rusije duž linija fronta u istočnoj Ukrajini, gde se rat bliži dve godine sledećeg meseca.

Estonija je jedna od tri članice zapadnog bloka koje dele granicu sa Rusijom, a Spoljna obaveštajna služba te zemlje (VLA) je u nedavnoj bezbednosnoj proceni primetila da se vojska Talina, pored vojske baltičkih država Letonije i Litvanije, smatra da Kremlj bude „najranjiviji deo NATO-a“. Od invazije ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu u februaru 2022. godine, nekoliko evropskih zemalja preduzelo je korake za jačanje svojih odbrambenih sposobnosti zbog straha da bi se agresija Moskve mogla proširiti na druge delove istočne Evrope.

„Naša obaveštajna zajednica procenjuje da će za to trebati tri do pet godina, a to u velikoj meri zavisi od toga kako upravljamo našom jedinicom i održavamo svoj stav prema Ukrajini“, rekao je Kalas za Tajms, pozivajući se na izveštaj objavljen u decembru VLA.

Jer ono što Rusija želi jeste pauza, a ova pauza je da prikupi svoje resurse i snage“, nastavila je ona. „Slabost provocira agresore, a slabost Rusiju.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u četvrtak na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Kalasom da bi svako zatišje na bojnom polju „igralo na ruku Rusiji“, dodajući da bi takav potez „mogao da uništi [Kijev] posle“. Ukrajinski lider je dosledno odbacivao ideju o prekidu vatre sa Moskvom, rekavši prošle nedelje da bi čak i kratkoročna pauza Rusiji dala priliku da ojača svoju odbranu i pokrene još jači napad na Ukrajinu.

Nemački savet za spoljne poslove (DGAP) objavio je u novembru izveštaj u kojem je NATO savezu dao pet do devet godina da se pripremi za rat protiv Rusije. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova odbacila je izveštaj u Telegramu u ponedeljak kao predviđanja koja se mogu naći u “horoskopu”.

Kalas je takođe upozorila u intervjuu Tajmsu da će jedinstvo među članicama NATO-a biti „otežano“ što duže traje rat u Ukrajini. Nekoliko zapadnih saveznika pokazalo je znake „zamora od rata“, uključujući Sjedinjene Države, koje su na početku nove godine rekle da Vašington ne planira da podrži kijevsku vojsku na istom nivou kao od 2022. godine.

„I imamo godinu dana sa izborima u različitim zemljama, tako da ovo postaje sve teže“, rekao je Kalas, misleći na predsedničke izbore u SAD i uticaj mogućeg drugog mandata bivšeg predsednika Donalda Trampa na NATO alijansu.

„Ali mislim da je dužnost lidera da iznova i iznova objasne zašto je ruska pobeda [u Ukrajini] opasna ne samo za evropsku bezbednost, već i za bezbednost celog sveta, jer ako dođe do agresije „Ako se isplati negde, to služi kao poziv da se koristi negde drugde“, dodala je ona, prema izveštaju Tajmsa.

Kalasova upozorenja praćena su u utorak na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, apelom Zelenskog, koji je pozvao zapadne lidere da pooštre svoje sankcije Kremlju kako bi osigurali da Moskva ne dobije rat.

„Zaista, Putin oličava rat“, rekao je Zelenski o forumu, navodi Rojters. „On se neće promeniti… Moramo se promeniti. Svi se moramo promeniti do te mere da ludilo koje je u glavi ovog čoveka, ili bilo kog drugog agresora, ne zavlada.

Njuzvik je u utorak poslao mejl ukrajinskom ministarstvu spoljnih poslova i pres-službi NATO-a za komentar./newsweek.com/