“Nadam se da će Ukrajina izgubiti”: Šta su evroposlanici rekli ruskom propagandnom kanalu

„Ako je u pitanju civilizacijski rat, onda se nadam da će civilizacija izgubiti u Ukrajini“, rekao je prošlog oktobra u televizijskom studiju u Evropskom parlamentu Marsel de Graf, holandski desničarski ekstremista.

Umešao se još jedan desničarski ekstremistički političar.

„Ukrajina mora postati demilitarizovana tampon zona“, tvrdio je Maksimilijan Krah, desničarski ekstremistički političar iz Nemačke, obraćajući se preostaloj četvorici učesnika u studiju. Debatu je organizovao Glas Evrope, emiter koji su češke i belgijske vlasti u martu opisali kao paravan za rusku propagandu i dezinformacije.

Češke vlasti uvele su sankcije dvojici rukovodilaca Glasa Evrope. Jedan od njih je dugogodišnji prijatelj ruskog lidera Vladimira Putina, ukrajinski oligarh Viktor Medvedčuk.

Pregledom svih 50 video snimaka na Jutjub kanalu Glasa Evrope od strane POLITICO-a je utvrđeno da je 16 članova Evropskog parlamenta sarađivalo sa kanalom – svi od ekstremne do krajnje desnice. Poslanici Evropskog parlamenta i političari iz vlada centralne i istočne Evrope dali su video intervjue za kanal sa samo 351 pretplatnikom na Jutjubu i samo 60.000 pregleda od prošlog leta.

Međutim, doseg na platformama društvenih medija X i Facebook bio je mnogo veći, a nalog na X je i dalje aktivan. U podužem postu na sajtu X, nalog je optužio “globalističke medije” za širenje “divljih spekulacija i apsurdnih optužbi” o njihovim ruskim vezama, za koje je kompanija rekla da su neosnovane.

13 poslanika EP sa kojima je POLITICO uspeo da stupi u kontakt negirali su da su uzimali ili im je nuđen novac.

Glas Evrope je od avgusta prošle godine organizovao četiri debate i sastanke jedan na jedan sa sledećim poslanicima EP: Krah i Joachim Kuhs iz Nemačke, Patricia Chagnon, Thierri Mariani i Herve Juvin iz Francuske, Marsel de Graaff iz Holandije, Matteo Gazzini i Frančeska Donato iz Italije, Miroslav Radačovski i Milan Uhrik iz Slovačke, Jaak Madison iz Estonije, Hermann Tertsch i Jorge Bukade iz Španije, Ladislav Ilčić iz Hrvatske, Anders Vistisen iz Danske i Tom Vandendriše iz Belgije, navodi se u analizi videa POLITICO.

Nekoliko poslanika odbacilo je mogućnost pridruživanja Ukrajine EU, okrivilo Ukrajinu za izbijanje rata, govorilo o razmerama korupcije u Ukrajini i poteškoćama sa kojima se Ukrajina suočava na prvim linijama fronta, pozvalo je na hitne mirovne pregovore, izjasnilo se protiv isporuke više oružja Ukrajini, zahtevao ustupke od Ukrajine i upozorio na opasnu eskalaciju sukoba. Sve ove izjave su u suprotnosti sa uobičajenim sloganima EU i čvrstom proukrajinskom linijom Evropske unije.

Većina poslanika je rekla da ne mogu da se sete ko ih je pozvao na debate, kako su kontaktirani ili ko ih je lično intervjuisao u njihovim skupštinskim kancelarijama.

Poslanici su poslednjih meseci izrazili zabrinutost zbog obima ruskog uticaja u institucijama EU samo nekoliko meseci pre evropskih izbora u junu.

„Rizik za predstojeće evropske izbore je da će loši akteri, kao što su strani akteri i Rusija, pokušati da se ušunjaju u onlajn prostore ljudi ako budu nepažljivi“, rekao je Jiore Craig, viši saradnik za digitalni integritet u Institutu za strateški dijalog, nevladina organizacija koji se bavi dezinformacijama.

Od otkrića, Jutjub je sa svog sajta uklonio desetine video snimaka snimljenih u parlamentu jer su prekršili njegovu politiku obmanjujućih sadržaja. Iako je belgijski premijer Aleksander de Kru tvrdio da su poslanici plaćeni od organizacije, nema dokaza da su ovi poslanici uzimali novac za ove nastupe.

Do sada je samo jedan sud u Minhenu specijalizovan za mito i korupciju otvorio istragu nakon što su se pojavile optužbe da je jedan od vodećih kandidata Alternative za Nemačku, Petr Bistron, primao mito.

Mašina za dezinformisanje prilagođena Kremlju

Glas Evrope, koji je osnovan u Holandiji 2016. i već je optužen da služi interesima Rusije 2018. godine, otišao je na pauzu pre nego što je nastavio da objavljuje vesti sa ruskim naslovima u maju 2023. i promenio ime i objavio na X u junu.

Zajednička izjava poslanika bila je da su potrebni hitni mirovni pregovori da bi se okončalo krvoproliće između Ukrajinaca i Rusa.

„Ovo je kopi-pejst mašine za dezinformisanje prokremlja“, rekao je Jakub Kalenski iz Evropskog centra za kompetenciju za suzbijanje hibridnih pretnji. „Nije mir kada imamo ruske vojnike u Ukrajini“, nastavio je Kalenski.

Evropski poslanik de Graf, koji je negirao navode da je plaćen od Glasa Evrope, rekao je u oktobarskoj debati: „Najbolji način za mir je da se Ukrajinci predaju“.

Marijani iz Francuskog nacionalnog skupa optužio je EU da je pokrenula događaje koji su doveli do ruske invazije na Ukrajinu potpisivanjem trgovinskog sporazuma sa Ukrajinom pre deset godina. Neke zemlje jednostavno žele da unište Rusiju, što je u početku nemoguće i nije u interesu naših zemalja“, rekao je Marijani.

Francuski poslanik Juvin je u drugoj panel diskusiji tvrdio da što više oružja Zapad bude pružao Ukrajini, to će Putin morati više da gura na Zapad, a Krah je sugerisao da Ukrajina treba da se odrekne svojih istočnih teritorija i da svaka pomisao o pristupanju jednog Kijeva EU je „samo propaganda“.

Na tri panela je holandski poslanik de Graaff tražio korišćenje studija VokBok, a na četvrtom je to bio Krah, prema dvojici ljudi upoznatih sa rezervacijama kojima je omogućena anonimnost da slobodno govore o tome.

Međutim, nisu svi poslanici zauzeli posebno proruski stav. Španski poslanik krajnje desnice Tertsch rekao je da će se Putin suočiti sa nekim “nedostacima” u budućim mirovnim pregovorima, dodajući da je “veoma lako” razumjeti zašto zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi ne vjeruju ruskom lideru. Na pitanje POLITICO-a, Terč je rekao: „Ja sam verovatno najozloglašeniji antiputinista u španskoj politici.

Slično, hrvatski poslanik Ilčić je tokom panel diskusije rekao da ne deli Putinove vrednosti, a kasnije je sebe opisao kao “prilično antiruskog”. Estonski poslanik u Evropskom parlamentu Jaak Medison rekao je za POLITICO da je intervjueru mreže rekao: „Rusija je naš neprijatelj i moramo da damo oružje Ukrajini. Nisu pokušali da me ubede da grešim“, rekao je on.

Čiji glas?

Iako se Glas Evrope predstavljao kao medijska kuća, ostalo je nejasno ko su urednici i novinari koji rade u toj kompaniji.

„Ne tražim od svakog novinara biografiju pre nego što pristane na intervju“, rekao je Marijani na pitanje ko ga je pozvao na debatu.

Chagnon, njegova ekstremno desničarska koleginica, takođe je rekla da ne može da se seti imena svakog novinara, uključujući i onog koji je imao „snažan naglasak“ i radio za Glas Evrope. Međutim, zamolila je Krisa Tomlinsona, moderatora, da joj pošalje svoju ličnu kartu pre nego što se sastane sa njim na još jednoj debati.

Tomlinson, koji je ranije radio kao novinar na krajnje desničarskom američkom blogu Breitbart i pisao za časopis European Conservative sa sedištem u Briselu, odbio je više zahteva POLITICO-a, napisavši samo: „Izvinite, ne razumem navode: “Izvinite, ne razumem šta tvrdite.”

Evropski poslanik Vandendriše rekao je da zna ime Glasa Evrope iz prethodnog zakonodavnog perioda pre 2019. godine, kada je radio kao portparol za štampu. Rekao je da je sada žrtva kampanje dezinformacija u kojoj se tvrdi da je promovisan ruskom kampanjom dezinformacija. Kako mogu da napredujem ako sam dao intervju koji ima nekoliko stotina pregleda ili je to to?

Joachim Kuhs, nemački poslanik krajnje desnice u Evropskom parlamentu, nije pomenuo Tomlinsona po imenu, ali je rekao da nije znao da će intervju biti za Glas Evrope i rekao je da je imao utisak da će to biti za evropske konzervativce. Kuhs zapošljava de Graafovu suprugu Gabrijel Popken kao pomoćnicu u Evropskom parlamentu, što je aranžman koji je opisao kao “uobičajenim”.

„Ne znam ko je glas Evrope“, rekao je slovački poslanik u Evropskom parlamentu Radačovski, koji je dao intervju jedan na jedan i pozvao na mir dok mu je na pragu u Briselu. Na pitanje pod kojim uslovima treba da postoji mir, Radačovski je rekao da radi za opšte dobro celog čovečanstva i otišao je.

Poslanik Uhrik je u mejlu napisao da nije njegov posao da sazna ko ga ispituje: „Moja dužnost u okviru mog političkog rada je da odgovaram na relevantna pitanja javnosti, a ne da pitam ko ih postavlja.

Drugi učesnik debate u oktobru prošle godine, savetnik po imenu Anri Malos, izneo je „mirovni plan“ za Ukrajinu u tri tačke za koji je rekao da potiče od Medvedčuka, koji je sada proteran iz Češke zbog sankcionisanja svog rada za Glas Evrope.

Upitan zašto je tokom jedne od debata izneo navodni Medvedčukov mirovni plan za Ukrajinu, Malos je rekao: „Novinar mi je rekao da je sastavio mirovni plan, pa mislim da je to nešto zanimljivo. „Nisam procenjivao ovaj plan, samo sam ga pomenuo“, rekao je on. Nije mogao da se seti ni ko su novinari, osim „mladić i mlada dama“.

Malos, koji je vlasnik pravnog lica za poslovno konsalting u Francuskoj, takođe je rekao da je i dalje na crnoj listi Rusije – informacije koje POLITICO nije mogao da potvrdi.

Kako se navodi u saopštenju čeških obaveštajnih službi, sadržaj Glasa Evrope je „direktno kontrolisala i finansirala Ruska Federacija. Novac iz Moskve je takođe korišćen za plaćanje određenih političkih predstavnika za širenje ruske propagande… Jedna od meta bio je pokušaj „da utiče na izbore za Evropski parlament“.

Stručnjak za dezinformacije Kalenski je rekao da je kumulativni efekat kampanja dezinformacija ono što ih vremenom čini opasnim, upoređujući ih sa erozijom kamena: „Da je to samo kap koja je pala jednom, to ne bi napravilo razliku, ali je kumulativni efekat tolikog broja kapi koje padaju tokom toliko godina da napravi rupu u kamenu.”

/www.politico.eu